Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (29)

Lešinarenje Stevana Filipovića

Režirani mozak Šejtanovog ratnika

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Azazel

Uživajući u blagodetima krstarenja na srpskom Titaniku, iz svog zamagljenog mikrokosmosa javio se ovih dana reditelj Stevan Filipović sa ultrazanimljivim osvrtom na izbore za kormilara perspektivne srbijanske državne olupine

Nakon uvodnog podsećanja na svoje bezbrižne studentske dane, u stilu eldepeovski rezigniranog intelektualnog lešinara, Filipović se odmah i bez ustezanja obrušio na “neprepoznatljivi leš e-novina”, Peščanik, bele listiće i tekstove pune “nadobudnog trijumfalizma”, izražavajući pritom pronicljivu nevericu “da li iko posle ovih izbora zaista misli da je u nečemu uspeo!?”.

Očigledno previđajući besmislenost postavljanja pitanja o uspehu ili neuspehu prebrojavanja glasova na brodu koji ubrzano tone, Filipović je, u ulozi homo politikusa u pokušaju, zaključio da su ti i takvi besmisleni izbori zapravo postigli ono “što sve Miloševićeve i Koštuničine udbe nisu mogle godinama – doveli su levicu u Srbiji na ivicu samouništenja”. Podjednako dobro upućen u savremenu političku teoriju i praksu kao i u tehnike kardiovaskularne hirurgije, Filipoviću je očigledno promakao tričavi detaljčić da su nakon okončanja hladnog rata, pre više od dve decenije, nešto umnije glave od njegove, uvidele da bi podelu na političku levicu i desnicu trebalo zameniti nekim novim dihotomijama, koje su primerenije društvenom i političkom kontekstu dominantno oblikovanom dejstvom procesa globalizacije savremenog sveta. Apsurdnost pominjanja levice u državi kao što je Srbija utoliko je veća ako se u vidu ima iskustvo fašisoidnog “levičarenja” devesetih godina prošlog veka, a metaforično bi se moglo izjednačiti sa smislenošću rasprave o vrstama pingvina koji naseljavaju Saharu!

Nakon što je lamentirao nad propašću nepostojeće levice i lešinarski likovao nad priviđajućim mu leševima, od zdravog razuma ošišani Filipović se prebacio na omiljenu mu temu – Zdveri. Predstavljajući nam “širu sliku” Titanikove palube, viđenu iz žablje perspektive, veseli Stevan otkriva do sada nepoznati podatak da je banda dverjanskih klerofašista “već priznata kao legitimni sagovornik i učesnik u parlamentarnom životu Srbije”! Moguće je da je ostatak čovečanstva prespavao brojanje glasova koje se odigralo u mraku mikrokosmičkog džaka obnevidelog Stevana, gde su Dveri sa svojih užasavajućih 4,5 procenata koje su otkinuli Šešeljevim radikalima, ipak ušli u Parlament i postali “već priznati”. Od koga su i za šta priznati, van famoznog Šejtanovog mikrokosmosa ostaće potpuno nerazjašnjeno.

Photo: Edin Tuzlak

Pored elementarnog neznanja i neobaveštenosti o rezultatima nedavno održanih izbora, s one strane razuma ostala je i konstatacija da je Ivica Dačić tek sada, po okončanju režirane farse od izbora, postao jedan od najozbiljnijih igrača u srbijanskoj političkoj areni, kao i stupidno pitanje upućeno Dejanu Iliću glede mogućnosti da “Toma koji vitla džakovima može da bude (i protiv svoje volje) 'korektiv' Tadićevoj apsolutnoj vlasti”. Tumarajući zarobljen u intelektualnoj klopci srbijanskog političkog mraka, jasno je da je Filipoviću potpuno nedokučivim ostao pojam demokratije kao najvišeg vrednosnog orijentira koji intelektualno superiornijem “lešu” e-novina nijednog trenutka nije ispao iz vidokruga.

Autoobdukciju vlastitih izopačenih politikantskih opservacija, Filipović je završio konstatacijom da bi “Drugosrbijanci” (omiljena frazetina korifeja Nove srpske fašističke misli) trebalo da sednu za isti sto i valjda se saberu oko podrške evropskoj “levičarskoj” opciji na čelu sa LDP, političkim preduzećem Milana Beka. Iako je nesporno da, za razliku od nas e-leševa, Stevan kao i svaki drugi živi stvor ima pravo na svoje utiske i mišljenje, očigledno je da će, ukoliko pretenduje da ga neko shvati za ozbiljno, svoje opservacije morati da potkrepi kakvim takvim znanjem i ozbiljnijim argumentima. Dok to ne bude slučaj, svojim arogantnim tragikomičnim razmišljanjima naglas, jedino će biti u mogućnosti da uveseljava sve manji broj onih koji će se uopšte odlučiti da svoje dragoceno vreme utroše na čitanje njegovih LDP pamfleta.

star
Oceni
4.12
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi