Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Policijska represija

Raspis protiv socijalista

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: bosnjaci.net

Naša nekulturna policija odavno čini protiv zakone atake na radničku klasu: hapsi, progoni, silom ugušuje štrajkove, zabranjuje zborove, pokušava da razbuca naše organizacije, pojedine naše drugove okrivljuje da „draže" narod na bunu, a drugovima podmeću „uvredu veličanstva"; popovi na drugoj strani drže u crkvama pridike protiv „nove sekte", jedan vladika baca anatemu na nas (iš)!, i — najzad kao kruna svih tih divljaštava dolazi napad soldateske na kragujevačke radnike

Mi smo se uvek protiv tih nasilja žalili, legalnim smo se sredstvima borili protiv gaženja postojećih zakona, nadajući se da ćemo redovnim putem naći zadovoljenja i da će više državne institucije oštro kazniti ove državne anarhiste. Ali, mesto zadovoljenja, mesto kažnjavanja onih, koji nemilosno gaze sve zakone — g. ministar policije Stojan Protić šalje raspisom poklič svojim policajcima, koji samo taj jezik i razumeju: Gonite, apsite, ugušujte pokret radnički, zabranjujte, optužujte socijalističke listove!! Ministar policije, radikalac Stole, odobrio je svojim raspisom sva do sad činjena divljaštva protiv nas; još više on je policiji dao generalno punomoćje, da što divljačnije postupa prema nama, da bezobzirce gazi sve zakone, samo kad smo u pitanju mi. „Slobodoumni" Stole stavio je svojim raspisom čitavu jednu društvenu klasu van zakona, lišio je današnjeg ustava i zasnovao temelj novim gonjenjima, novim policijskim podvizima: radikalska vlada izvršila je državni udar.

Radikalske slobode i parlamentarnost postaju iluzornim: zvanično se naređuje da nas hapse, gone, tiranišu i kad to zakon zabranjuje; da nas kažnjavaju, i kad po zakonu nemaju prava; da nam list uzapćuju i kad to po zakonu ne sme da bude; da rasturaju zborove, da otimaju rezolucije i onda, kad to zakon izrično zabranjuje; da nas kasape, i kad nismo u gori hajduci... najobičnije građansko pravo: pravo lične sigurnosti nije nam zajemčeno!

Zašto, gospodo radikali, pod velom slobode skrivate otvoreno stupanje u reakciju? Zašto donosite zakone, koji ne važe za sve građane? Zašto profanišete lepo ime slobode i u njeno ime činite divljaštva, koja se mogu naći samo pod skiptrom azijskih sultana ili tirana sa Neve?!

Photo: Stock
Maska je zderana, radikali su se javili u svojoj pravoj boji. Krvava noć u Kragujevcu (29. juna 1904. — red.) ima naročiti značaj u tome, što događaji koji su posle nje nastupili, jasno otkrivaju lepo okrečene radikalske grobove, odakle uistinu udara reakcionarni dah. I slepci već mogu da uvide, da radikalci idu dobro utrvenim stazama svojih starih političkih protivnika: čiste se već od starih, mladalačkih grehova!

Socijalna demokratija, koja naglo napreduje i brzo prikuplja pod svoju crvenu zastavu sve svesno srpsko radništvo, a na drugoj strani teče simpatije svih čestitih pobornika slobode, prija današnjoj vladi baš kao „sladoled u sred zime", te je stoga treba pošto poto ugušiti. Sva dosadašnja protivzakona sredstva, koja je policija preduzimala protiv nas, bila su uzaludna: radnički pokret je jačao, svesni radnici još su gušće stali u redove socijalne demokratije. I kao poslednje sredstvo za sad, javlja se raspis g. Protića, kojim daje „vrhovno" odobrenje svojoj policiji da može s nama raditi šta hoće. U raspisu je potrgao buđavi policijski „autoritet", obraćajući mu pažnju na redove radničke a naročito socijalističke, na strasno pisanje po novinama, a naročito po socijalističkim, a ima, veli raspis, da se i drugim načinom rasprostiru „uznemirljivi" glasovi — stoga nas treba „odlučno, bez kolebanja, suzbijati svom strogošću (!) zakona i svim autoritetom načelničkog položaja".

Ustav i zakone koje je Narodna skupština donela i zagarantovala svima srpskim građanima, Stojan Protić je oduzeo radnicima — on je svojim raspisom za jedan red građana u Srbiji uništio ustav, on je izvršio državni udar. Ustav i zakon ne vrede za radnike; za njih je danas i ustav i zakon policijska uviđavnost, ćef; prava radničkoj klasi danas će određivati zakon, koji bude doneo g. načelnik, koji će „autoritetom svog položaja“ dati i sankciju svome zakonu. Koliko načelnika, toliko „zakona“; od dobrote njihove zavise naša prava ...

Raspis je već stupio u život: policajac u Nišu, protivno zakonu, oduzima reč predsedniku zbora; u Loznici oduzima zapisnik i rezoluciju; u Valjevu zabranjuje zbor i sazivača zbora lišava slobode 15 dana; u Smederevu policija šiba naše drugove, sva ta divljaštva gadna su i otvorena gaženja ustava; to je pljuvanje na celokupno, već toliko obljutavljeno hvaljenje „novog stanja", koje ima bolje zakone i ustav na hartiji, ali u tom „preporođenom dobu" nama nisu zajemčena građanska prava i slobode — mi smo stavljeni van zakona.

PHOTO: Stock
Mora čovek prsnuti u smeh kad pogleda ovu ludost vladinu, koja misli da policijskim raspisima uguši jedan kulturni pokret, kao što je radnički, da uništi socijalnu demokratiju, koja je samo prirodno nužna pojava kapitalističkog eksploatisanja i buđenja i otpora proletarijata. Dokle god postoji eksploatacija, na kojoj počiva kapitalističko društvo — biće socijalne demokratije; s razvitkom jača i Socijalna Demokratija: zaustavite društveni razvitak, pa ćete zaustaviti napredak i snaženje Socijalne Demokratije; uništite eksploataciju, koja je vaš životni elemenat, pa ćete uništiti i nas. Jedno ili drugo, ako hoćete da nas satrete.

Sve preventivne i represivne mere ništa ne pomažu: slabodušni samo napustiće našu zastavu, a takvi i ne sačinjavaju našu vojsku. Gonjenja će očeličiti karaktere, osnažiti duh, razviti poglede na današnje društvo, a mnoge će izlečili od zablude o „novom preporođenom dobu" i „velikim" radikalskim slobodama. Videćemo ko će izgubiti!

*Izvor: „Radnik“, br. 22, Kragujevac, 31. jula 1904; priredio Damjan Pavlica

star
Oceni
5.00
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak