Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (5)

Srpski rusofili

Rusofilija je zlo i demon za Srbiju

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Nije to pomaganje podjarmljenog Srpstva kad se Bosna i Hercegovina da na dar Austriji, niti je to bratska ljubav kad se podržava grozni pokolj u Jermenskoj. Je li to zajednica krvi kad se slavenski narodi podčinjavaju, kad se ruši samostalnost i ugušuje sloboda Poljske u krvi njenih sinova? — Ruski balsam nije nikad lečio rane srpske, niti je Srbija bila pod uticajem ruskim u svom unutrašnjem životu uvek u konsolidovanom stanju. Mi upućujemo srpske rusofile na ponašanje ruske diplomacije prema Srbiji, a ono je isto i prema ostalim balkanskim državama. Izobilje je tamo priloga o osvajačkoj politici ruskoj. Jedan primer neka se pokaže da nije tako

I kad bi se ambis otvorio da nas proguta — naš jedini spas bilo je još rusofilstvo... Ruski uticaj pored toga što je značio konsolidovanje iznutra, on je daleko više značio i spolja — jačanje srpske svesti. Uspeh i napredak u politici prema podjarmljenom Srpstvu... Rusofilstvo je bilo balsam koji je trebao rane da zaleči. Austrofilstvo je bilo otrov koji je razoravao sve životne snage. Austrofilstvo je zao demon za Srbiju!!!" („Dnevni list", br. 28. od 2. II 1903.)

Neobično velika raskoš (gotovo besmislica i ludost) u oduševljenju za rusofilstvom. Jauče onaj vajni demokratski list kao da je Srbija u poslednjim danima života svoga, i da je samo Rusija jedini njen spas. U polemici je teško izići sa verovanjem na kraj, a verovanje u ljubav Rusije prema Srbiji ovladalo je svom, gotovo, srpskom žurnalistikom. Ovo je stara pesma koju neki jače neki slabije pevaju. Neki jauču od očajanja i silne lamentacije: što jednom ne uzme Rusija u svoje ruke da reši sudbu srpskog kolena, drugi se predali tihoj nadi i gotovo bojažljivo pripitkuju za raspoloženje severnoga cara...

Iako je „Dnevni list" toliko puta napadao na zverstva i despotizam ruskog carizma, iako je često oplakivao one mnogobrojne žrtve ruske knute, iako je u isto vreme sada krajnji demokrata, njemu ni malo ne smeta da se oduševljava osvajačkom ruskom politikom, ne libi se on da hvali ruski apsolutizam!

Photo: Stock
No nije ovaj list u tome usamljen. „Odjek", koji pokušava da se ispne na vrh demokratske piramide te da otuda sipa zrake slobode i naprednih ideja, takođe se tako ponaša. On hvali rusku despotsku politiku, u njenoj sili vidi spas za Srbiju, ali protestvuje najenergičnije kad se u zemlji širi apsolutizam, kad hoće da se vlada po sistemi knute i despotizma ...

Srpski su rusofili do sada svojim radom osvedočili da oni ne znaju za one osnovne pojmove o borbi koja se danas u društvu vodi. Za njih ne postoji borba interesa. Njima godi da budu slepi. To slepilo pod surovom javom zanosi ih, dovodi do fanatizma pa i bezumlja. Njima godi kad stvar ne gledaju u pravoj svetlosti, kad svoj jadni patriotizam zagrevaju ljubavlju prema Rusiji. Kao da rusofil biti, mora značiti da se iskreno voli narod svoj i da se ozbiljno radi na napretku njegovom.

Drugi opet postupaju tako u nedostatku sposobnosti i snage te da se pođe drugim putem na kome bi se moglo bolje i korisnije raditi na napretku zemlje.

Članak „Dnevnog lista" toliko je neozbiljno napisan, da je nemoguće o njemu govoriti. On može samo da posluži kao karakteristika kako naši rusofili govore o spoljnoj politici našoj, da se vidi sa koliko malo ili bolje nimalo znanja i fakata izilaze na javnost braneći rusofilstvo.

Svi rusofili osnivaju svoju politiku na nekim simpatijama, na bratskoj ljubavi, na zajednici krvi i vere, a zaboravljaju na onu prostu istinu da danas sve to pada, sve je to laž pred interesom koji služi kao rukovodno načelo u svakom dobu. Ako iko, a ono je ruska politika najjasnije pokazala, baš prema Slovenima i braći svojoj, koliko je pre svega njoj stalo samo do njenih interesa.

Nije to pomaganje podjarmljenog Srpstva kad se Bosna i Hercegovina da na dar Austriji, niti je to bratska ljubav kad se podržava grozni pokolj u Jermenskoj. Je li to zajednica krvi kad se slavenski narodi podčinjavaju, kad se ruši samostalnost i ugušuje sloboda Poljske u krvi njenih sinova? — Ruski balsam nije nikad lečio rane srpske, niti je Srbija bila pod uticajem ruskim u svom unutrašnjem životu uvek u konsolidovanom stanju. Mi upućujemo srpske rusofile na ponašanje ruske diplomacije prema Srbiji, a ono je isto i prema ostalim balkanskim državama. Izobilje je tamo priloga o osvajačkoj politici ruskoj. Jedan primer neka se pokaže da nije tako.

A kako je odvratno čitati, da je ruski uticaj imao značaj na jačanje srpske svesti! Ovo je krajnje slepilo, da ne rečemo ograničenost uma. Ovde ne vredi ni pitati kako to? Da bi se razvila svest u jednom narodu, po srpskim rusofilima, za to je potrebno da dođe kakav strani uticaj iz sasvim desetog kraja! Ovako što mogu izmisliti samo srpski rusofili, samo redaktori „Dnevnog lista".

Photo: Stock
Austrofilstvo je demon za Srbiju, ali rusofilstvo i zlo i demon. Carizam ruski je još nešto gore. On je demon za civilizaciju ljudsku i tekovine ljudske. No ni ne treba biti za rusofilstvo, austrofilstvo, već za slobodan i samostalni rad i razvitak. Mesto u slepoj pokornosti i poniznosti rusofilstvu treba se podati srbofilstvu, treba se predati istinski radu na popravci ovog teškoga stanja koje je ovladalo u svima granama života mase naroda.
Najzad mi stavljamo srpskim rusofilima ovo pitanje: zemlje u kojima se živi parlamentarnim životom u kojem ima ustava i zakona, kome su bliže, da li apsolutizmu, politici azijatsko-vizantijskoj — ili prosvećenom Zapadu, onom „trulom" Zapadu kojim se ponosi „Odjek", gde živi zakonodavstvo, ustavnost, učešće naroda u svima poslovima? Gde je veća opasnost po njihovu samostalnost i narodnu egzistenciju?

*Izvor: „Radničke novine“, br. 13, Beograd, 5. februara 1903; pripremio Damjan Pavlica

star
Oceni
4.30
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak