Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (198)

Politička kaljuga u Srbiji

Zaštićeni svedok Biljana Srbljanović

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
PHOTO: domomladine.org

Biljana je bila zaštićeni svedok u građanskom procesu protiv mafijaške države, a onda su je pre par dana ubili Dačićeva policija, Miškovićev i Đilasov "Press", jer ona nije srpska majka, mafijaška nevesta, silikonska pevaljka, a zapravo politička krpena lutka, pa da narod saoseća sa njom uz podršku medija i države. Biljana je jebeni zaštićeni svedok koji se nije kao ja sakrio u mišiju rupu da preživljava dane nego se šetala i lajala puno. Njena afera je ukazala jasno na jednu stvar – ovih dana kreće najkrvaviji građanski proces protiv mafije, ubistva zaštićenih svedoka će biti na sve strane

Nekoliko nedelja pre nego što je ozvaničeno učešće Biljane Srbljanović u političkom životu Srbije, angažovanjem u LDP-u, jedan od glavnih, ali široj javnosti nepoznatih finansijera te partije me je pozvao na sastanak. Sedeli smo nekoliko sati u njegovoj milionski vrednoj kancelariji i razgovarali o stanju u državi i partiji koja je i bila povod za razgovor.

Zapravo, povod je bila ideja nekolicine tada uticajnih ljudi iz senke da se vratim u LDP i pomognem, da se inače infrastrukturno razvaljena stranka Čedomira Jovanovića nekako dovede u red pred izbore koji su se bližili i da se priča zadrži na kursu protiv Demokrata. Tada sam i saznao da će Biljana biti kandidat za gradonačelnika ispred LDP-a, te da je oko nje skupljeno dosta uticijanih ljudi u intelektualnim krugovima, i svetskim i našim, pa im je bio potreban neko ko ume da dovede stranku u red, i da vodi političku kampanju.

Iako je predlog bio na praznom papiru uz koji sam dobio i flomaster, da sam upišem šta želim, tu sam ponudu odbio rečima: “Vaša ponuda nije realna, jer šta god ja napisao vi to ne možete da ispunite, izuzev novca, a novac za takav dogovor neću da uzmem. Pored sveg iskustva vi i dalje ne razumete da problem nije u novcu, nego u ljudima koji sede tamo, koji će i vas i Biljanu i sve te uticajne ljude na prvoj krivini izbaciti kroz prozor partije. Dobri ste dok dajete novac, politikom se bave oni. Drugo, Čedomir nikad ne bi pristao na dogovor u kojem bih bio ponovo angažovan, jer se toliko potrudio da objasni svojoj sviti kako mi tamo nije mesto kada sam otišao, da bi sada bilo besmisleno da liže ono što je zakuvao.” Završismo priču i kafu uz otvorena vrata ako se predomislim, međutim od tada smo se sretali samo u prolazu.

Na kraju bilo je onako kako sam i rekao da će biti, taj čovek, jedan od starih finansijera Đinđićevog DS, a zatim i LDP i cela ekipa oko Srbljanovićke je na prvoj krivini liferovana iz LDP-a. Pregazilo ih je vreme, jer oni nikako da prebole Zorana i nikako da shvate da su kvalitetni ljudi danas isključivo potrošna roba za srpske političke partije i tajkune koji njima upravljaju.

Photo: FoNet/Nenad Ðorđević

Dovoljno je videti da nam je Parlament prepun bukvalno idiota, kojima da živimo u nekoj normalnoj državi ne biste dali da upravljaju javnim wc-om, a kamoli vašim životom. U našem Parlamentu najčešće sede pravi glupaci, poslušnici, lokalni gubitnici, lečne samoubice, kockari, burazerski biznismeni, prevaranti. Tvrdim ovo odgovorno jer jedan deo njih poznajem lično iz vremena dok sam bio politički aktivan. Kad sam video spisak poslanika nakon prošlih izbora prekrstio sam se, prvi put posle sahrane najboljeg prijatelja deset godina ranije.

Elem, ako vam se dogodi da ste napustili političku scenu Srbije, a da niste napravili puno sranja, i da je nista napustil jer ste ispali iz priče, zbog kombinatorike retarda u vašem okruženju, već ste se duboko razočarali kada ste videli sa kime stvarno imate posla, zateknete se u problemu u kojem za koje ne postoji pisano ili nepisano uputstvo.

Postajete nešto najopasnije za retarde koje ste prozereli, nešto poput zaštićenog svedoka iz mafijaških klanova. Videli ste sve, razumeli kako to funkcioniše, ne želite u tome da učestvujete iz mnogo civilizacijskih razloga, međutim suviše ste se duboko zaglibili. Ne znam za Biljanu, ali znam da sam, na primer, godinama u Demokratskoj radio gomilu poslova koje bi slabo ko razumeo da nije iz te priče. Bio sam mlad, ušao u tu priču iz ideala, vratio se iz Minhena u Beograd da budem sa svojim prijateljima dok nas je NATO bombardovao, i učlanio se u DS da pomognem da zauvek skinemo Miloševićev nacional komunistički kretenizam sa vlasti. Praktično sam odrastao u centrali te političke partije i političkom životu Srbije, bio sam pravo dete revolucije, iz opozicije protiv diktatora, u reformsku vlast i nazad u opoziciju nakon ubistva premijera. Išlo je to još par godina, a onda kada sam dotakao svaki komad zemlje Srbije od Crnomasnice do Ljubovije i Horgoša do Crne Trave shvatio da je sve nakrivo nasađeno i da ovde sledi potpuni krah sistema, napustio sam sve. Bio je to kraj 2005. godine, par dana pred osnivačku skupštinu LDP-a. Imao sam nepunih 30 godina i do tog trenutka rukovodio LDF-om od kojeg je par dana posle toga formiran LDP. Samo sam izašao iz svoje kancelarije, a sekretarica me je tu noć obrisala sa spiska članstva. Svojevoljno, toliko o demokratskom principu.

Tada sam ljudima i saradnicima oko sebe, koji ovde mogu da to potvrde rekao šta će se sa Srbijom dogoditi, i to baš ono što nam se upravo događa. Negativna selekcija je oglodala meso sa kostiju. Rekao je Zoran jednom prilikom kada smo rušili Miloševića: “Ne može jedan narod deset godina da bira pogrešnu politiku i da očekuje da ga to neće ništa koštati”, a onda je dodao: “I u Švajcarskoj postoje ljudi kao što je Slobodan Milošević, samo su tamo u ludnici, a ne na vlasti”. Ja sam jedino promašio godinu svoje “crne” prognoze, mislio sam da će biti 2011. u pitanju. Od te 2005. godine, jedino pitanje koje su najčešće posredno postavljali ti ljudi koji su ostali u strankama, a danas su na bitnim državnim funkcijama je bilo “koliko toga o njima znam?”, i “koliko sam lud da o tome govorim?”, ništa drugo.

Od tada, evo sedma godina, šta god bih radio prati me politički pedigre, pa makar se zaposlio u trafici, moj poslodavac će sa nekime u državi imati problem zbog toga. Čak i ovaj blog svi tretiraju kao politički, iako samo jednom u deset dana savijem tabak o toj temi. Na pitanje zašto nisam otišao nazad u Nemačku odgovor je jednostavan, jer bih otišao kao gubitnik, jer još moje reči od pre sedam godina nisu jasne ovim ljudima. Kada je inteligentan čovek gubitnik na taj način, čak i kad je dokazano u pravu, on ne može prevazići tu činjenicu sam sa sobom ako napusti bojište pre nego što to sve izađe na čistinu. Srećni dožive to, ali oni su retki, jer i sami kasno shvate, a oni koji pobegnu, čitav se život upiru da dokažu nešto nedokazanima, sa drugog kraja sveta, umesto da žive svoj život. Osuđeni na robiju mnogo pre nego što smo te robije postali svesni. I ja živim svoju robiju, teško, ali je živim. Gledam bahati šljam, ološ i glupake kako se banjaju našom dedovinom koju razvlače bez milosti. Ovde nema više poštenog čoveka koji može od svog rada živeti, a o onima na pozicijama ne vredi ni govoriti – zli moroni.

Photo: gallery.photo.net

Biljana Srbljanović je isto to, zaštićeni svedok u građanskom procesu protiv mafijaške države. I ona i ja, i još neki ljudi smo bili deo mafije, a sada smo zaštićeni svedoci. Zaštićeni samo činjenicom da nismo dovoljno glasni i opasni da im ugrozimo poslove. Bili smo deo njihovog sistema, možda smo nekad tu činjenicu razumeli i gutali uz priču o uzvišenijim ciljevima, pokušali da učinimo nešto bolje za ovaj narod, a zapravo nesvesno smo dali svoju krv i meso bitangama da orgijaju nad bogatom, ali suvom zemljom bednog naroda.

Htedoh reći, Biljana je bila zaštićeni svedok, a onda su je pre par dana ubili, Dačićeva policija, Miškovićev i Đilasov Press, jer ona nije srpska majka, mafijaška nevesta,  silikonska pevaljka, a zapravo politička krpena lutka, pa da narod saoseća sa njom uz podršku medija i države. Biljana je jebeni zaštićeni svedok koji se nije kao ja sakrio u mišiju rupu da preživljava dane nego se šetala i lajala puno. Njena afera je ukazala jasno na jednu stvar – ovih dana kreće najkrvaviji građanski proces protiv mafije, ubistva zaštićenih svedoka će biti na sve strane.

Eh da, na kraju. Kokain, ima ga u svakoj kancelariji Vlade Srbije, prostorijama političkih stranka, poslaničkih klubova, javnim i privatnim kompanijama, da li je ona kriva ako je to istina – jeste. Da li je to bitno? – Nije. Bitan je sporazum sa MMF-om za koji smo ovih dana popušili, izlazak US Steel-a, karambol na administrativnim prelazima, sve veća nezaposlenost i beda, i kao i uvek do sada negativna selekcija, Miloševići na vlasti umesto da budu u ludnici.

Biljana je bila samo jedan od onih svedoka koji vam je mogao razjasniti o čemu se tu zapravo radi. Sada više ne može, sad je narkomanka.

I svaka nagrada koju je dobila je dobila narkomanka, i svaka replika Cakane koju ste šerovali i voleli i dalje volite ima u sebi malo kokaina, jebi ga, Biljana je umetnik, a ne političar . . bilo nekad u Srbiji, al’ birasmo pogrešno, sad već dvadeset godina, Miloševića, Koštunice, Tadića.

* Tekst, uz dozvolu autora, prenosimo sa bloga amitzdulniker.com

star
Oceni
4.44
Ostali članci iz rubrike Stav
image

Prvi splitski partizanski odred i hrvatski domoljubi

Ulica Ive Lole Rafaela viteza Baldasara

image

Ne mogu nas oni popišati koliko se možemo mi sami ulitati

Ledeni izazov ispod kante govana

image

Teški i nemirni snovi građana Sarajeva

Hodočašće svetoj Ceci lukavičkoj

image

Povratak u Bosansku Krupu

Grad na ruševinama i riječnim ostrvima

image

Tko građane pita, demokracijom ne skita

Spasavanje fotelja preko referenduma

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak