Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (8)

Istorija medijskog progona Sretena Ugričića

Na linč spremni!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Stari SPS drugari: Milorad Vučelić i Ivica Dačić
Stari SPS drugari: Milorad Vučelić i Ivica Dačić
Photo: Stock

Greše oni koji ističu kako su najnoviji napadi na Sretena Ugričića, sada već bivšeg upravnika Narodne biblioteke Srbije, rezultat predizborne histerije. Laži, klevete i podmetanja na račun ovog čoveka traju već dosta dugo, a Press je (uz Vučelićev Pečat) najčešće bio predvodnik ovih napada. Sreten Ugričić je odavno trn u oku svakojakih zaštitnika srpskih interesa zaposlenih u Pressu i zato bi valjalo pročitati ranije brojeve ovog tabloida kako bismo utvrdili koja logika se krije iza konstantnih napada na bivšeg upravnika Narodne biblioteke

PRESSNE LAŽI: 18. aprila 2010. novinari dnevnog  lista Press, V. Miladinović i A. Mitić došli su do „senzacionalnog otkrića“ da je „Narodna biblioteka na mala vrata uvela crnogorsku književnost u red svetskih nacionalnih književnih ostvarenja. Reporteri Pressa lično su se u Biblioteci grada Beograda uverili kako među policama postoji odeljak rezervisan za „crnogorsku književnost“!“ (Press, Njegoš strani pisac) Novinari ovog lista, posle svog otkrića, nisu uspeli da dobiju zvaničnu izjavu od zaposlenih u Biblioteci grada Beograda, nisu se obratili ni Narodnoj biblioteci, ali jesu neimenovanom „starijem gospodinu zaduženom za sortiranje knjiga po policama“ koji im je objasnio kako je glavni krivac za „krađu“ Njegoša i Nikole Malovića niko drugi do Narodna biblioteka Srbije. Ovaj anonimni slagač knjiga je istakao kako se odsek „crnogorske književnosti”, po naredbi Narodne biblioteke Srbije odomaćio ne samo u Biblioteci grada Beograda, već širom Srbije. Ovaj bibliotekar koji ne zna svoj posao (i koji verovatno postoji samo u mašti Miladinovića i Mitića) je potom objasnio zabrinutim novinarima Pressa da se knjige ređaju ili po veličini ili po nacionalnoj pripadnosti, kao i da svaka knjiga ima svoj broj koji određuje njenu nacionalnu pripadnost: “Dok je postojao srpskohrvatski jezik, postojao je jedan broj, a kad je došlo do razlaza, Srbija je dobila jedan, a Hrvatska drugi broj. Isto se desilo i posle razdvajanja Srbije i Crne Gore. Promene geografskih granica menjaju i način ređanja knjiga, pa je tako 'crnogorska književnost' samostalna.” (Press, 18.4.2010)           

Trn u nacionalističkom oku: Sreten Ugričić
Photo: LA

Nekoliko pitanja se odmah postavlja, a glavna su: da li se ova vest uopšte može uzeti za ozbiljno? I, kojom logikom se rukovode osobe koje ovakvo senzacionalističko izveštavanje smatraju nepobitnom činjenicom? Veoma je jasno da tekst u Pressu nije praćen ni minimumom istraživačkog rada, a da njegovi autori nisu upoznati ni sa materijom o kojoj pišu. V. Miladinović i A. Mitić ne znaju za Univerzalnu decimalnu klasifikaciju (UDK), niti za postojanje elektronskog kataloga NBS u kome se vrlo lako može proveriti jezik određene publikacije. Stvar je vrlo jednostavna: ne traži se ovde od tzv. novinara Miladinovića i Mitića da prođu kratak kurs bibliotekarstva, već samo da uz pomoć jednog ili dva kliktaja mišem provere jezik publikacije u elektronskom katalogu Narodne biblioteke. Da su to uradili utvrdili bi da nema mesta za histeriju: u svim kataloškim listićima Narodne biblioteke stoji da je jezik Malovića i Njegoša “srpski”.    

PARANOIČNE VESTI IZ PATRIOTSKE NESVESTI: Međutim, da li se od tabloida kao što je Press uopšte može očekivati informisanje javnosti koje će biti objektivno i zasnovano na činjenicama? Njihov modus operandi sastoji se u proizvođenju nacionalne histerije i pomenuta vest ni po čemu ne izlazi izvan ovog okvira. E-novine prenose tekst Borisa Dežulovića Najskuplja srpska brojka koji navodi nekoliko interesantnih primera nacionalne histerije iz Pressa: Nemanja Vidić je žrtva zavere zlog Aleksa Fergusona koji bi želeo ga ocrni pred navijačima Junajteda (Press, 15.2.2010), tu je i inventivno tumačenje bilborda Hrvatske turističke zajednice, a nipošto ne treba zaboraviti ni dežurnog oficira na straži srpstva, čuvenog majora Dragana J. Vučićevića koji je uspeo da osujeti pakleni plan hrvatske kontraobaveštajne službe, Vatikana, CIA-e i Međunarodne studentske organizacije da se u Beogradu podigne barjak sa zloglasnim hrvatskim U.

U tekstu Jednostrani poziv na 1244 otoka (Press, 6.6.2010) ističe se kako je Hrvatska turistička zajednica napravila veliki propust reklamirajući Hrvatsku kao zemlju sa 1244 ostrva. U pitanju je direktna provokacija Srbije i srpskog naroda zato što država koja je priznala nezavisnost Kosova aludira na rezoluciju 1244 koja se tiče južne srpske pokrajine. Iznenađuje li činjenica da se ispod ovog članka o smišljenim provokacijama Hrvatske nalazi ime V. Miladinović? Sve upućuje na to da je u pitanju ista osoba koja je naprečac okrivila Narodnu biblioteku za promociju antisrpstva i koja pritom očigledno boluje od teškog oblika paranoje, što znači da se njene vesti nikako ne mogu uzimati zdravo za gotovo.     

PEČATIRANJE FALSIFIKATA: Nažalost, Miladinovićeva paranoja je našla pogodno tle, prvo u "Marinkovoj bari" (Nova srpska politička misao), u tekstu (Zlo)upotreba Njegoša, a potom i na stranicama Večernjih novosti i Pečata. Kada je demanti Narodne biblioteke U raljama stare (nacionalističke) ideologije razotkrio pisanje ovih medija kao totalnu neistinu, sledeći broj Pečata doneo je nove napade Aleksandra Dunđerina, Slobodana Vladušića i Vladimira Kecmanovića. U Kako je nastao tekst "Samoubistvo iz nehata ili unutrašnje bombardovanje Narodne biblioteke" Vladušić uporno insistira na tome kako je tema njegovog teksta bila tzv. vest V. Miladinovića objavljena u Pressu. Potom nastavlja: “NBS mi preporučuje da je trebalo da proverim tu vest, koju nazivaju klevetničkom. I ja im odgovaram: svakako bih tu vest drugačije gledao, da sam imao i najmanju sumnju da je netačna. A takvu bih sumnju imao, primera radi, da je NBS DEMANTOVALA vest u Presu od 18. aprila, 2010, recimo, istim onim pismom koje je uputila Pečatu. U tom slučaju komentar te vesti ne bih ni napisao. Međutim, NBS i njen upravnik to nisu učinili. Dakle, ako NBS nije demantovala vest iz Presa, koja je usput potkrepljena i fotografijom crnogorske police, meni je preostalo samo da tu vest smatram čudnom (što sam i napisao), ali ne i neistinitom, jer ne postoji ni jedan razlog da je smatram neistinitom."

Verujem u Press i u srpstvo: Slobodan Vladušić, vernik
Photo: slobodanvladusic.com
Razlozi zbog kojih pomenutu "vest", u najboljem slučaju, treba uzeti sa velikom dozom nepoverenja kristalno su jasni, ali se Vladušić ne zaustavlja na ovom mestu. On ide tako daleko da optužuje Narodnu biblioteku zbog toga što tekst iz Pressa nije demantovala na vreme, kao i da se kasno probudila iz hibernacije. Vladušić gubi iz vida činjenicu da je Narodna biblioteka Srbije nacionalna i javna ustanova kojoj ne priliči da komentariše tekstove tabloida, dok, sa druge strane, Vladušić ima ozbiljan problem ukoliko tekstove iz Pressa, Kurira ili Pravde smatra nepobitnim činjenicama.

LOGIKA RULJE: Stvari su postale još gore kada su autori Pečata počeli da Sretena Ugričića, tadašnjeg upravnika Narodne biblioteke, etiketiraju kao glavnog krivca i izvršioca "kulturnog genocida". To je veoma ozbiljna optužba koja bi morala da bude potkrepljena čvrstim dokazima, a ne senzacionalističkim člancima iz tabloida. Da je Slobodan Vladušić ozbiljan autor, a ne prodavac magle, on bi morao da zna da se klasifikacija knjiga u Narodnoj biblioteci ne sprovodi napamet i da Sreten Ugričić ne određuje jezik publikacija po svom nahođenju. Jezik publikacije određuje sam autor, a upravo je bivši upravnik Narodne biblioteke bio inicijator „Sporazuma o određivanju jezika publikacije za koju se izrađuje CIP zapis”. Prema ovom Sporazumu, CIP zapis ne može nastati bez pismene izjave autora ili izdavača (tačnije nosioca autorskog prava) o jeziku publikacije. Naravno, kao i u slučaju ranije pomenutih novinara Pressa, postoji vrlo jednostavna prečica - elektronski katalog Narodne biblioteke. Da su Vladušić i njegove kolege izdvojili tridesetak sekundi svog dragocenog vremena i poslužili se ovim katalogom možda bismo bili pošteđeni njihove neosnovane zabrinutosti za sudbinu srpske književnosti i jezika.

Međutim, tekstovi u Pečatu otkrili su logiku koja stoji iza ovih napada, tačnije način razmišljanja kojim se rukovode ljudi poput Vladušića, Dunđerina ili Kecmanovića – kratko i jasno, u pitanju je logika rulje. Ako sledimo logiku formulisanu u Kako je nastao tekst "Samoubistvo iz nehata ili unutrašnje bombardovanje Narodne biblioteke" Narodna biblioteka i njen upravnik krivi su čak i kada činjenice nedvosmisleno govore njima u prilog, preciznije njihova krivica je u, kako kaže Vladušić, "kasnom buđenju iz hibernacije". Ponoviću: zašto bi nacionalna institucija reagovala na nepotkrepljeno pisanje jednog tabloida, koji na svakom koraku vidi anti-srpske zavere? Takođe, obaveza komentatora, bilo Pečata, bilo nekih drugih novina je da makar ispitaju kredibilitet svojih izvora pre nego što ih uzmu zdravo za gotovo. Pomenuto ispitivanje mora biti obavezno ukoliko autori žele da im čitaoci veruju, ali ono što u ovoj situaciji zabrinjava jeste iskorak koji je grupica iz Pečata napravila – tačnije promena formule "nevin, dok se ne dokaže suprotno" u "kriv, dok se ne dokaže suprotno". Nacionalna histerija ih je preobrazila u lynch mob u stalnoj potrazi za metom na koju bi mogli da projektuju svoje frustracije.

Press, moja lična Biblija: Vladimir Kecmanović, artiljerija
Photo: Stock
TREĆE OKO VLADIMIRA KECMANOVIĆA: Nikako ne treba zaboraviti Vladimira Kecmanovića koji u tekstu Kako sam oklevetao Hegela piše: "Ne samo da nisam policijski inspektor ili privatni detektiv nego nisam ni istraživački novinar. Ja sam pisac i – u novije vreme – novinski komentator. Kao novinskom komentatoru, posao mi nije da se bavim uhođenjem i utvrđivanjem činjenica. Moj posao je da javno prezentovane činjenice komentarišem. A činjenice koje sam u jednom delu svog teksta komentarisao – a za koje 'Odeljenje' tvrdi da su izmišljene – prezentovane su u tekstu 'Njegoš strani pisac' objavljenom u dnevnim novinama Pres, okačenom na sajt Presa 18. aprila 2010. godine." Iz ovih redova možemo zaključiti kako i Kecmanović slepo veruje u nacionalističku paranoju koju fabrikuje Press. Možda bi bilo zanimljivo primeniti njegov način razmišljanja na jednu drugu, hipotetičku situaciju. Zamislimo osobu koja u magazinu Treće oko (koji se po utemeljenosti svojih vesti jedva razlikuje od Pressa) naiđe na vest o tome kako mutirane nindža-kornjače iz reke Mlave svake noći maltretiraju žitelje Petrovca. Pošto ova reka ima dodira sa Dunavom onda pomenutu osobu uhvati strah da bi se nindža-kornjače mogle raširiti po celoj Srbiji i, ne obazirući se na neverovatnost priče niti na kredibilitet pomenutog magazina, smatrajući da njegov zadatak nije da porazgovara sa nekim žiteljima Petrovca, naš dušebrižnik počinje da proizvodi tekstove u kojima upozorava na ugroženost srpskog naroda od strane džinovskih, mutiranih kornjača. Kako bismo mogli okarakterisati osobu koja razmišlja na ovakav način? Postoje samo dve varijante odgovora: takva osoba je, najprostije rečeno, obična budala ili veoma ozbiljan kandidat za smeštaj o državnom trošku u bolnici Laza Lazarević.

ČINJENICE SU PRECENJENE: Nažalost, pošto je Srbija zemlja u kojoj budale i različiti ludaci ne samo slobodno vršljaju ulicama, već bez ikakvih problema dobijaju prostor u medijima ili zauzimaju pozicije u vlasti, bilo je samo pitanje vremena kada će napad na Sretena Ugričića biti ponovljen. Histerija je opet krenula sa istog mesta, iz Pressa, a umesto V. Miladinovića, koji se pokazao kao nesposoban atentator, snajper je prebačen u ruke izvesne Ivane Žigić. U tekstu pod senzacionalističkim naslovom Upravnik biblioteke podržao atentat na Tadića (Press, 19.1. 2012) ističe se kako je Sreten Ugričić podržao stavove Andreja Nikolaidisa. Kao i u prethodnom slučaju oko „crnogorske književnosti“ ponovo imamo logiku rulje na delu, jer ni autorka, a ni njeni sagovornici nisu nimalo zainteresovani za činjenice. Njih ne zanima ni Nikolaidisov tekst od koga je sve počelo, ali ni saopštenje Foruma pisaca koje je potpisao Ugričić. Da su samo bacili pogled na pomenuto saopštenje shvatili bi da ono ne predstavlja podršku Nikolaidisovim stavovima, već odlučno “protiv” nacionalnoj histeriji i pretnjama upućenim na račun ovog pisca.

SLOBODI IZRAŽAVANJA JE MESTO U ZATVORU: Možda bi se sve ovo završilo kao i dosadašnje baljezgarije Pressa da bivši “mali od palube” Slobodana Miloševića, a sadašnji ministar unutrašnjih poslova, nije osetio trenutak za samo-promociju. U izjavi, za koga drugog nego za Press, možemo pročitati: “Lično ću da tražim da se Ugričić razreši dužnosti. Može on da pozdravlja, ali iz zatvora, a ne iz biblioteke. Takve izjave imaju veze sa bezobrazlukom i ne mogu da shvatim da neko žali što neko nije ubijen. To je podrška terorizmu - kazao je Dačić i istakao da ne može da veruje da direktori javnih ustanova mogu da govore na taj način i da ne može da shvati takvu političku konotaciju.”(Press 20.1.2012) U ovom trenutku stvari postaju veoma opasne. Prvo, ova izjava ukazuje da Dačić naravno nije upoznat ni sa Nikolaidisovim tekstom, ni sa proglasom koji je potpisao Ugričić, jer inače ne bi lupao gluposti. Drugo, i mnogo važnije, ova spodoba, iako ministar policije, nema nikakvih ovlaštenja da bilo kome preti zatvorom zbog potpisivanja proglasa u kome se insistira na slobodi govora i na zaštiti ličnosti. Dačić je bio veoma brz u potezanju revolvera na Sretena Ugričića, ali ne sećam se da je reagovao na sličan način kada je njegov koalicioni partner iz Jagodine sejao mržnju protiv osoba homoseksualne orijentacije. Šta da se radi, Srbija je zemlja u kojoj ministar policije i vlada u kojoj se on nalazi bez problema stoje iza parole “Ubi pedera!”, ali zato imaju problema sa osobama koje potpisuju proglase u kojima se brane sloboda izražavanja i ljudska prava. Možemo to reći i na ovaj način: vlada i Demokratska stranka nemaju problema sa Daliborom “Gebelsom” Bubnjevićem, ali imaju sa Sretenom Ugričićem.

Kršim zakon uz ministarski blagoslov: Veljko Lalić, lovac na ljude
Photo: Stock
PROIZVODNJA HISTERIJE: U jednom od svojih tekstova Vladimir Kecmanović  je istakao kako nema nameru da bude ni policijski inspektor, ni privatni detektiv, ali nema brige - tu je Veljko Lalić, osoba koja sebe naziva glavnim i odgovornim urednikom Pressa. Njegove novine su bez ikakvih problema zloupotrebile prepisku iz Ugričićevog inboxa. (Press, 20.1.2012) Nažalost, i pored očiglednog krivičnog dela, ostali smo uskraćeni za reakciju Ivice Dačića. Izgleda da su pretnje zatvorom jedino rezervisane za Sretena Ugričića. Šta nam je ovo najnovije đubretarenje Pressa pokazalo? Da li je donelo nepobitni dokaz terorističkih aktivnosti Sretena Ugričića? Ukoliko pažljivo pročitamo ovo pismo ono nedvosmisleno dokazuje kako Sreten Ugričić nije nikakav zastupnik terorizma. Naravno, argumenti nisu ni od kakvog značaja za novinare Pressa, njihov jedini cilj je proizvodnja histerije i poziv da se Sreten Ugričić obesi o prvu banderu.

OTVORENA SEZONA LOVA: Neću se baviti horom ministara i ostalih zaštitnika nacionalnih interesa koji su se pridružili hajci na Ugričića. Ono što je očigledno jeste, da je u slučaju ovog progona, na delu klasična zamena teza. Boris Tadić, Miodrag Dodik, Ivica Dačić i njihovi čankolisci iz Pressa i Pečata mogu slobodno da nastave po starom. Nikakav Božidar Stanišljević i njemu slični nikada se neće ostrviti na njih. Nacionalna histerija čiji je val potopio Sretena Ugričića radi u njihovu korist. Sa druge strane, ovaj slučaj je pokazao da osobe poput Petra Lukovića i Sretena Ugričića imaju sva prava da strahuju za svoj život. Imajući u vidu šta se dogodilo Teofilu Pančiću, gnevne poruke čitalaca Pressa upućene na račun Sretena Ugričića i atmosferu linča koju su stvorili Press, Ivica Dačić i njima slični, postavlja se pitanje šta Ugričić može da očekuje kada se sutra pojavi na ulici. Ko će stati u njegovu zaštitu kada mu srpski ministar unutrašnjih poslova lično preti, a vlada svoje odluke zasniva na pisanju Pressa? Sve pohvale na račun Pressa, kada već ne možemo da se dokopamo Andreja Nikolaidisa, tu je Sreten Ugričić. Sezona lova na ovog čoveka je sada i zvanično otvorena.                  

star
Oceni
4.45
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak