Danasovi dodici i dodaci

Photomontage: eChe

U vreme Đinđića, kako i sam priznaje, Panović je više vodio računa o pivu nego o premijeru i specijalnim vezama sa Srpskom. Tek kasnije je razumeo Đinđićev savet da svi moramo početi prvo da menjamo sebe, pa je postao glavni i odgovorni urednik nekad uglednog lista. Društvu i državi je nesumnjivo bolje

Sećanje iz memorije: Zoran Panović, glavni urednik Danasa

Photo: Stock

Na poziv da čitaocima i saradnicima dnevnika „Danas“ objasni motive iz kojih je u božićnom izdanju lista objavljen specijalni dodatak povodom proslave 20 godina od osnivanja Republike Srpske, glavni i odgovorni urednik je, sa nekad uglednog mesta nedeljnog uvodnika, desetak dana kasnije podsetio javnost kako je Dobrica Ćosić u Đinđiću prepoznao „novog Pašića“.

Osećajući potrebu da se oglasi u ime svih onih kojima je dosta manipulacije „Đinđićevom posthumnom harizmom“, Danasov glodur Zoran Panović svoju je šetnju kroz sećanje započeo izjavom ubijenog premijera koju je čuo jednom prilikom baš u Banjaluci: „Baš svaki dan JAT treba da leti na liniji Beograd – Banjaluka. Stotine studenata iz Republike Srpske treba da se školuju u Beogradu za deficitarna zanimanja. Specijalne veze moraju da budu suštinske…“

Panovićev zaključak je nedvosmislen: da je živ, Zoran Đinđić bi bio na proslavi u banjalučkoj hali.

Nažalost, izjava pokojnog premijera dostupna je samo zahvaljujući Panovićevom sećanju, postojeće medijske arhive ne beleže ovu zgodu. Tih dana (februar 2003) aktuelni „Danasov“ urednik bio je tzv. izveštač sa lica mesta, hroničar Srpskog pokreta obnove i popularni komentator filmskih i televizijskih sadržaja. Iz Banjaluke je na vreme poslao izveštaj o otvaranju Hemofarmove fabrike, sačinjen od prigodnih izjava direktora kompanije i predsednika RS, te popisa prisutnih zvanica. Prisutan je i M. Dodik na kraju tog spiska, kao „lider opozicije RS“.

Sad mi je lakše: Zoran Đinđić nakon što je olakšao dušu pred Panovićem

Photo: Stock

Analiza „specijalnih veza“ sa Republikom Srpskom koje je, uzgred budi rečeno, posebnim sporazumom uspostavio tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica da bi ih Đinđić tek dve godine kasnije operacionalizovao u vidu ekonomske saradnje – u „Danasu“ će biti objavljena naredne subote (dopisnik iz Banjaluke, februar 2003), uz upozorenje Đinđićevoj vladi da pokaže više diplomatskog umeća u razumevanju entitetskih autonomija, kako ne bi izazivao animozitet u Sarajevu. Kao pohvalan primer, izdvojena je pripremna poseta Đinđićevog ministra finansija koji je obišao Banjaluku i Sarajevo, predlažući „čvršću saradnju poreskih uprava RS, Federacije BiH i Srbije“. Đinđić je od svih tražio da se dogovore o realnom stepenu funkcionalnosti države BiH i prestanu da „do besvesti polemišu“ o Dejtonskom sporazumu.

Prepoznajte „Danas“

U to vreme, kako i sam priznaje, Panović je više vodio računa o pivu nego o premijeru i specijalnim vezama sa Srpskom. Tek kasnije je razumeo Đinđićev savet da svi moramo početi prvo da menjamo sebe, pa je postao glavni i odgovorni urednik nekad uglednog lista. Društvu i državi je nesumnjivo bolje.

Samo za Dobricu: To sam ja, zovem se Panović Zoran

Photomontage: E-novine

Nepouzdana sećanja i iz njih izvedeni zaključci, međutim, i dalje ništa ne govore o značaju Republike Srpske, proslavi njenog rođendana ni „Danasovom“ specijalnom dodatku tim povodom. Nijedan kritički osvrt na ovaj događaj (proslavu, ali i „Danasov“ dodatak, ukoliko su ga primetili) ne poziva se na „Đinđićevu harizmu“ niti spekuliše o tome šta bi danas Đinđić mislio ili govorio o Dodiku i njegovom entitetu. Sav smisao ovih polemika iscrpljuje se isključivo u stavu da je mera Republike Srpske i odnosa prema njoj – činjenica genocida u Srebrenici, a ne Zoran Đinđić. Razmatranja o tome da li bi Đinđić primio Dodikov orden kojim su se prethodno okitili Radovan Karadžić, Ratko Mladić i Biljana Plavšić, kako bi danas reagovao na Dodikove izjave da se u Srebrenici nije desio genocid a kako na navode o Dodikovim teškim zloupotrebama vlasti zarad ličnog bogaćenja – potpuno su nevažna, i ukazuju se tek kao besramna budalaština u aljkavo sastavljenom, nelektorisanom opravdanju Dodika & dodatka.

Uostalom, fenomen „Danasovog“ dodatka već je ušao u anale srpskog medijskog đubrišta. Za razliku od notornog Dnevnikovog dodatka iz devedesetih, televizijskog formata za ratno huškanje i propagandu zločina, „Danasova“ štampana stvar služi kao ekonomsko-propagandna poruka drugačijeg oblika suzbijanja kritičke javnosti. Za istoriju su pohranjeni „Danasov“ specijal povodom nikad održanog samita o srpsko-italijanskom strateškom partnerstvu kao i dodatak o partnerstvu Tašmajdanskog parka i azerbejdžanskog diktatora, „najbližeg muslimanskog saveznika Srbije“.

Za svoje mesto u istoriji Panović se postarao prepoznavanjem Korta Maltezea u Dobrici Ćosiću, što zatvara ovaj veseli krug besmisla. „Danas“ je postao neprepoznatljiv.