Trofazni Zdravko Čolić

Čitam da će građani koji su na vreme plaćali struju dobiti na poklon od Elektrodistribucije Srbije CD sa pesmama Zdravka Čolića! Biće to pravi poklon velikog monopoliste, a košta dotičnu firmu 300 hiljada evra! Nemojte se pitati ko je Zdravko Čolić da ga Elektrodistribucija tako izdašno nagrađuje. I on je zaslužni umetnik kome će verovatno jednog dana pored redovne biti dodeljena i nacionalna penzija kao pevaču Miroslavu Iliću. Tako je to kod nas. Nema pravila, najvažnije je imati vezu sa političkim establišmentom

Rehabilitacija kneza Pavla Karađorđevića koji je na početku Drugog svetskog rata potpisao Trojni pakt, ili ti saradnju sa izvesnim Adolfom Hitlerom i nacističkom Nemačkom, izgleda nimalo nije iznenadila srpsku javnost. Jednostavno niko se nije oglasio bilo kakvim komentarom, osim što je TV B 92 angažovala nekog mladog istoričara koji je jako lepo opisao lik i delo dotičnog kneza. Valjda su vlast, političari i građani Srbije srećni i zadovoljni jer je naš reformisani sud imao puno razumevanja za nekadašnje postupke kneza, za razliku od komunističke vlasti koja ga je proglasila saradnikom okupatora i izdajnikom, oduzimajući mu imovinu u sva građanska prava.

Naš demokratski, reformisani sud po svemu sudeći smatra da je knez Pavle tim potpisom ispravno postupio jer je radio u korist srpskog i ostalih naroda Kraljevine SHS. Da nije potpisao taj pakt i bio lični prijatelj sa Firerom i fašistima poput Dučea, moglo se dogoditi svašta. Ovako su se narodi bivše kraljevine spasili pogroma, logora, nacističkih zločina i nemačke okupacije. Sve ono što je istorija zabeležila uključujući i milionske žrtve, izmislili su komunisti! Istoričari se za sada ne oglašavaju, a ima ih podosta koji ne priznaju činjenice. Nemam pojma ko ih plaća da govore, izmišljaju i prave novu istoriju, ali verujem da su u dosluhu sa šljamom koji se ovih dana po napisima u novinama sprema da rehabilituje i generala Milana Nedića.

Kao društvo dotičemo dno dna i rehabilitacijom kneza Pavla pokazujemo čitavom svetu koliko nam je stalo do istine. Da nije tako ne bi naši mediji prenosili i gradili lažne informacije, pa tako ispada da je i antifašistička borba izmišljena od strane komunista koji su silom i prevarama došli na vlast, ubijajući nevine i poštene ljude. Pretpostavljam da će posle rehabilitacije kneza Pavla Karđorđevića iz njegove biografije biti izbrisana saradnja sa Hitlerom, kao što su izbrisani politički zločini Miloševićevih najbližih saradnika. Da je ljudski vek duži nego što jeste sada bi nam se knez vratio da bude vlast kao što su nam se u rekordno kratkom roku od godinu-dve vratili Miloševićevi političari.U Srbiji je sve moguće, pa i voz koji je putovao nekoliko dana sa crtežom lika Adolfa Hitlera sa sve nacističkim obeležjima. Valjda su nadležni na železnici poverovali da ga je srpsko pravosuđe rehabilitovalo. Uostalom, po uobičajenom rezonu i izjavama dela političkog establišmenta svako ko nije osuđen, nije mu ni dokazana krivica, baš kao u slučaju Slobodana Miloševića. Kako je krenulo, za desetak godina, ako ne i pre, slaviće ga u Srbiji kao narodnog heroja.

Sramota je živeti u državi čiji se predsednik i njegovi saradnici služe političkim izjavama za vanjsku i unutrašnju upotrebu. Umesto da nam predsednik kaže istinu koja važi za „vanjsku upotrebu“, on nam nudi onu za „unutrašnju“, koje su, zna se, manipulativne prirode. Prosto rečeno, da li predsednik Tadić uistinu veruje da su mu podanici nepismene budale i da im je nemoguće da dođu do bilo kakvih informacija, osim onih što im on kaže sa crvenim, plavim i narandžastim šlemom na glavi? Već sutradan smo čuli da nije istina ono što nam je saopštio, a njemu zbog toga nije ni malo neprijatno. Posle fijaska oko datuma pridruživanja EU, kreću bajke o ucenama i nametanju uslova za kandidaturu kakve niko od zemalja EU nikada nije dobio. Odgovorni muljaju i lažu, a može im se. Daleko smo od svake vladavine prava, DS je prigrabila svu moguću vlast u državi, Srbija je sve dalje i od najmizernije demokratije. Vlast nas šikanira na svim nivoima. Šta da rade obični mali ljudi kad političari neće da uspostave pravnu državu? Ništa osim da pokušaju da ih smene na izborima. A do tada doživljavaćemo neverovatne nepravde, plaćati duple poreze i trpeti monopole! Zakazuju najvažnije institucije sistema, a posebno pravosuđe. Kad je pravda selektivna, znači da uopšte ne postoji. Tužioci rade na telefon. Čim istraga ukaže na krivce, tužioci proveravaju da li smeju ili ne smeju da podižu optužnice. I nikom ništa!

Kada sam se vratila sa puta i uključila televizor, videh da mi je novosadski provajder kablovske TV ukinuo desetak programa. Nema više BBC, Studio B, hrvatska Nova, italijanski RAI, španska TV, francuska itd. Saznajem da su se spojila dva provajdera KDS i SBB i sada postoji samo jedan u gradu koji odlučuje šta da gledamo. Umesto programa koji smo gledali poslednjih 15 godina, eto nama još nekoliko televizija sa turbo folk muzikom, 24 sata vračare i gatare koje bacaju i skidaju čini, a mogu da pomognu kod osvajanja sedmice na lotou, rade i na kupoprodaji nekretnina, leče dušu na daljinu. Dobili smo razne, lokalne, palanačke televizije poput TV Jagodina, tek da znamo u kom selu je pukla vodovodna cev, a gde u Šumadiji neće biti struje. Monopol jednog provajdera, jedne elektrodistribucije, jedne partije, monopol je uopšte ključni element života u Srbiji!

Čitam da će građani koji su na vreme plaćali struju dobiti na poklon od Elektrodistribucije Srbije CD sa pesmama Zdravka Čolića! Biće to pravi poklon velikog monopoliste, a košta dotičnu firmu 300 hiljada evra! Nemojte se pitati ko je Zdravko Čolić da ga Elektrodistribucija tako izdašno nagrađuje. I on je zaslužni umetnik kome će verovatno jednog dana pored redovne biti dodeljena i nacionalna penzija kao pevaču Miroslavu Iliću. Tako je to kod nas. Nema pravila, najvažnije je imati vezu sa političkim establišmentom. Zna se zašto su smišljene dodatne nacionalne penzije, da zaštite siromašne umetnike koji nisu dovoljno zarađivali od svoje umetnosti, a tu ne spadaju popularni pevači koji su oduvek živeli dobro od pevanja.

Ovih dana poklon od Poreske uprave grada dobilo je oko 40 hiljada građana Novog Sada. Varate se ako mislite da mnogi od njih nisu izmirili svoje obaveze, a ima i onih koji se odnose na poreze stare i po desetak godina, iako se zna da posle pet porez zastareva. Mnogi će na već plaćene poreze na imovinu, morati da pišu žalbe Poreskoj upravi grada i plate taksu od 350 dinara. Obaška što je neko izračunao da je porez na stan od 55 kvadrata sa 2990 dinara za 2011. porastao na kraju te iste godine na 15 000. Pomislih, možda je suma narasla zbog kamate, kad mi pokazaše da je porez plaćen još letos. I tako stotine i hiljade građana ovih dana opsedaju šaltere Poreske uprave da pitaju, da se žale, ali nemaju kome. Bahata, beskrupulozna vlast izgubila je svaku meru.

Sve novine objavile su ovih dana kako je izvesna, siromašna devojka pronašla vreću para u kafiću gde je konobarisala i vratila je vlasniku. Njeno poštenje je nagrađeno. Uraaaa! Dobila je posao u policiji! Za to se lično pobrinuo ministar policije Ivica Dačić. Sada milion siromašnih devojaka bez posla u Srbiji čeka svoju priliku. One koje ne rade po kafićima idu ulicom i gledaju u zemlju u nadi da će naći izgubljenu vreću para. To im je jedina šansa da se zaposle u Srbiji.