Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (19)

Šta će reći Ratko Mladić i nove haške presude?

Koliko može da traje nevinost Beograda?

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Forenzika zločina: Identifikacija žrtava srebreničkog genocida
Forenzika zločina: Identifikacija žrtava srebreničkog genocida
Photo: EPA

Zlikovac priča u Hagu, u MSP-u studiraju zapisnike, stižu presude Perišiću, Simatoviću i Stanišiću - previše za ignorisanje u međunarodnoj javnosti i Sudu, kao da dolazi vreme da se anuliraju sve budalaštine koje je javnosti februara 2007. saopštila predsedavajuća Veća MSP-a sudija Rozalin Higins. U presudi MSP-a je, naime, jedino tačno to da je izvršen genocid nad Bošnjacima. Ostalo su svojevrsni cinizam i istorijska nepravda u prvom i jedinom sporu vođenom za pred ovim sudom za najteže krivično delo

Sumnjičavo ovih dana vrti glavom glavni državni fiškal Srbije Radoslav Stojanović koji je isposlovao sramnu presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu po kojoj Srbija nije kriva za genocid u Bosni i izražava bojazan da bi Ratko Mladić mogao da dovede u sumnju pred Sudom prihvaćenu tvrdnju da nije komunicirao sa zvaničnim Beogradom u vreme srebreničkog genocida. Preciznije, da bi komandant Vojske RS mogao da kaže da je prilikom donošenja ključnih odluka o zločinu razgovarao sa Slobodanom Miloševićem. „Moguće je da Mladić pokuša da na taj način ublaži svoju odgovornost“, kaže Stojanović. Iako to genocidnog komandanta ne bi oslobodilo odgovornosti, koska je bačena; korak dalje u upozorenjima otišao je Goran Petronijević, branilac Radovana Karadžića koji ne isključuje mogućnost revizije postupka pred Međunarodnim sudom pravde. On, međutim, tvrdi da prava opasnost za Srbiju može da dođe nakon presuda šefu srbijanskog DB-a Jovici Stanišiću i njegovom zameniku Franku Simatoviću (svog branjenika nije pomenuo). Pre njih advokat Srđa Popović rekao je da je nakon objavljivanja transkripata sa sednica Vrhovnog saveta odbrane neminovnost. „Iz zapisnika Vrhovnog saveta odbrane vidi se uloga Srbije u svemu što se dešavalo u BiH“, rekao je Popović nakon Mladićevog hapšenja.

Zlikovac priča u Hagu, u MSP-u studiraju zapisnike, stižu presude Perišiću, Simatoviću i Stanišiću - previše za ignorisanje u međunarodnoj javnosti i Sudu, kao da je dolazi vreme da se anuliraju sve budalaštine koje je javnosti februara 2007. saopštila predsedavajuća Veća MSP-a sudija Rozalin Higins. Jedino je, naime, u presudi MSP-a tačno to da je izvršen genocid nad Bošnjacima. Ostalo su svojevsni cinizam i istorijska nepravda u prvom i jedinom sporu vođenom za pred ovim sudom za najteže krivično delo.

Photo: Goran Cvijanov

Ratna podrška iz Beograda

Pozivajući se na presudu u slučaju Krstić pred Haškim tribunalom - ima nade - Sud je konstatovao da dokazi upućuju na to da su snage Vojske Republike Srpske počinile genocid u Srebrenici, ali da „nema dokaza da su delovale po nalogu ili pod kontrolom Beograda“, te da nema dokaza da su akteri, uključujući i generala Ratka Mladića, bili „organi tadašnje SRJ“.

„Od jula 1995. ni Republika Srpska ni Vojska RS nisu se mogli smatrati pukim instrumentom SRJ, odnosno ne može se smatrati da nisu imali autonomiju iako su odnosi bili snažni, ali u relevantno vreme veze nisu bile jake da bi se bosanski Srbi mogli izjednačiti s organima SRJ bez obzira na važnu podršku koju su dobijali od Beograda. Sud, stoga, "nalazi da nije utvrđeno da je masakr u Srebrenici počinjen po naređenju tužene strane, niti je tuženi imao efektivnu kontrolu nad masakrom", te se genocid ne može pripisati tuženoj strani“, glasi deo presude.

Naivni Beograd

U njoj se, u odnosu 15 prema tri, što je skor srbijanske pobede, masno i zlonamerno laže: „Nema dokaza da je jedinica Škorpioni bila organ SRJ, niti da je zločin počinila po naređenju zvaničnog Beograda“, a genocid se lokalizuje: „Osim događaja u Srebrenici, u julu 1995. sud nije utvrdio da je postojala genocidna namera tokom rata u BIH. Sud je utvrdio da su u drugim krajevima BIH pripadnici VRS počinili zločine, ali ne i genocid nad bosanskim muslimanima“, saopštila je predsedavajuća.

MSP je potpisao sročio i deo presude koji kao da je napisan u Beogradu: „Iako je utvrđeno da je Beograd snabdevao počinioce genocida, nije utvrđeno da je bio svestan da kod izvršilaca postoji genocidna namera, tim pre što se ubijanje vojno sposobnih muškaraca odigravalo za relativno kratko vreme, te se ne može zaključiti da je u to vreme SRJ snabdevala počinioce sredstvima kojima će počiniti genocid“.

Nakon ovog ruganja bolu žrtava sledi konstatacija da je Srbija odgovorna jedino zbog toga „što nije dokazala da je preuzela ikakvu inicijativu da spreči srebrenički masakr uprkos poznatom velikom uticaju koji je imala na RS, čime je prekršila obavezu iz Konvencije o kašnjavanju i sprečavanju zločina genocida“. Prema presudi, nije dokazano da su vlasti SRJ bile obaveštene o "genocidnoj nameri" bosanskih Srba, ali su na osnovu informacija koje su imale mogle zaključiti da postoji rizik od masakra, naročito kada je VRS opkolila Srebrenicu.

Milošević je morao da zna

„To se pre svega odnosi na tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića koji je morao da zna šta se sprema u Srebrenici. Tužena strana nije pokazala da je učinila bilo šta da spreči zločine. Postojali su sredstva i mogućnosti da se to uradi, ali to nije urađeno, pa Sud zaključuje da je tužena strana propustila da spreči genocid u Srebrenici, čime je prekršena njena međunarodna obaveza - rekla je sudija Higins.

Haški presuditelji besramno tvrde da, eto, Milošević i njegova kamarila uniformisanih zlikovaca nisu znali za Mladićeve bestijalnosti u Istočnoj Bosni. Postoji i realnost, u komšiluku MSP-a: bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića optužnica tereti za kršenje zakona i običaja ratovanja i za zločine protiv čovečnosti, da je kadrovskom, logističkom i materijalnom podrškom Vojsci Republike Srpske i Vojsci Srpske Krajine znatno doprineo zločinima koje su zapovednici i pripadnici tih vojski počinili u Sarajevu, Srebrenici i Zagrebu, tvrdi se u optužnici protiv Perišića. "Perišić je imao dužnost i ovlašćenja da preduzme mere nad pripadnicima Vojske Jugoslavije i da ih disciplinski kažnjava, ali on to nije primenio u slučaju ratnih zločina", rekao je tužilac Mark Harmon.

Kad ne tuže u Beogradu

Evo još nekih tvrdnji koje nisu zbrljane u Ustaničkoj, a odnose se na odbijanje Simatovićevog zahteva da bude oslobođen: „Veće navodi da je ponuđeno dovoljno dokaza na osnovu kojih bi 'razuman prosuditelj' mogao da zaključi da su počinjeni zločini progona, ubistva, deportacija i prisilnog premeštanja nesrba sa područja takozvane SAO Krajine, Istočne Slavonije, kao i iz bosansko-hercegovačkih opština Zvornik, Šamac, Doboj, Sanski Most i Trnovo. Ti zločini ujedno predstavljaju elemente progona u meri u kojoj su izvršeni sa diskriminatornom namerom da se pomenuta područja očiste od nesrpskog stanovništva. U tom smislu značajni su i tužiočevi demografski dokazi po kojima je samo 1991. godine sa područja Krajine i Istočne Slavonije iseljeno 220.000 Hrvata, a broj Muslimana u pomenutim opštinama BiH smanjen za više od 95 odsto“.

Tužilac u slučaju Stanišić - Simatović je, procenjuje Sud, već dokazao, nije preslobodno, suštinu rata u bivšoj Jugoslaviji: „Među počiniocima progona, ubistava, deportacija i prisilnog premeštanja su, prema dokazima koje je ponudio tužilac, i jedinice koje je osnovala, obučavala, finansirala i na druge načine pomagala Državna bezbednost Srbije uz aktivnu ulogu dvojice optuženih. Među njima su 'arkanovci', 'martićevci', 'Škorpioni', kao i jedinica poznata pod više imena – 'frenkijevci', 'Crvene beretke', 'Jedinica za antiteroristička dejstva' i 'Jedinica za specijalne operacije'“.

Postoji dovoljno dokaza, navode sudije Tribunala, na osnovu kojih se može zaključiti da je na njenom čelu bio Franko Simatović i da su njeni prvi polaznici kasnije učestvovali u formiranju i obučavanju specijalaca krajinskih i bosanskih Srba koji su počinili zločine protiv Hrvata i Muslimana.

Međunarodni sud pravde narugao se međunarodnom pravu i civilizacijskim vrednostima. Iz Srbije kojom caruje šatro katarza tadićevskog tipa nazire se prilika za novo presuđivanje. Ni nova presuda neće mnogo toga da promeni, Srbija predugo uzgaja manijake koji skandiraju „Nož, žica, Srebrenica!“, više se ne zna ko je u toj zaštićenoj rulji učenik, a ko profesor. Nema potpunog odgovora na pitanje kako postići svrhu kažnjavanja. Valjda zato što ga niko ne postavlja.

star
Oceni
4.62
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi