Poniženi građani Bosne ponosne

Photo: weheartit.com

Sudeći prema reakcijama građani Bosne i Hercegovine izgleda ne žele da žive bolje, ne žele posao, ne treba im bezvizni režim da bi putovali, ne treba im funkcionalna država, nego im je dovoljno da svaki dan čitaju omiljene dnevne novine u kojima će vidjeti kako su oni drugi opet učinili nešto zbog čega im treba sasuti sve po spisku. Nisu krivi razni avazi i glasovi i ostali “nezavisni“ mediji što šire netrpeljivost, raspiruju svađe i zarađuju na tome, krivi su oni koji to iz dana u dan gutaju, hrane se time, truju i svako jutro hoće još

Pa dokle će više ovaj narod, da prostite na izrazu, biti glup i vjerovati u sve idiotluke koje im serviraju njihove mile nacional-vođe? Ali zaista, zar smo toliko zatupljeni i oslijepljeni da bespogovorno vjerujemo što nam se servira, a dobrovoljno ignorišemo ono što nas svakodnevno muči? Jesmo li toliko poremećeni da se više ne obaziremo na to što je život sve skuplji a plate sve manje, ali nam je itekako važno da sačuvamo nadležnosti u entitetu, odnosno prenesemo ih na državu, u zavisnosti s koje strane živimo? Zar nam stvarno ne smeta kad nam političari poručuju da su krivi isključivo oni drugi, da bi sve bilo bolje kad bi bilo baš onako kako nam “naš“ političar kaže? Koliko još možemo podnijeti poniženja prije nego što svi odreda puknemo i pošaljemo vlastoljupce tamo odakle su stigli – u PM!?

Photo: Mina Bulić

Zapravo se pitam jesmo li uopšte sposobni da tako puknemo. Pući može samo neko ko u sebi nakuplja ono što ga muči, sve se nadajući da će biti bolje. Ali nekad se bojim, možda ovdje ljudi i ne nakupljaju ništa u sebi, nego im je sve ovo sasvim normalno. Šta ako su, gluho i ćoravo bilo, ljudi zadovoljni svojim životom ovdje? Sudeći prema tome kako plješću svojim dodicima, čovićima ili lagumdžijama, izgleda da su potpuno sretni i da im i ne trebaju bolji političari. Svi mi kao znamo vrlo dobro da je ova naša vlast – ne d'o bog nikom! Ali, bojim se pitati – ko ih je birao takve? Jesu li oni koji su ih doveli na vlast isti? Jesmo li zaista toliko zli i šovinisti i mrzitelji i oportunisti i lažovi, baš onakvi kakvi su nam i izabrani političari?

Gledam ove momke i djevojke što su se nedavno okupili u Banjoj Luci i Sarajevu da protestuju, kako kažu, jer žele da žive, a ne da preživljavaju. Okupilo ih se stotinjak ili više, traže nešto, bore se, oglašavaju da imamo važnijih problema od podjele fotelja i raznih apstraktnih entitetsko-državnih nadležnosti. I šta će se desiti? Jedno veliko NIŠTA! U Banjoj Luci, odakle je inicijativa potekla, vlast im je čak zabranila da protestuju pred zgradom vlade jer je ministrima valjda ružno da ih gledaju, a što ne gledaju, to za njih i ne postoji. Nego su poslali policiju da ih opkoli na Trgu Krajine pa nek sviraju k... Sirotinjo, i bogu si teška. Sarajevski protest je prošao još gore – šačicu okupljenih niko nije zarezivao. I šta drugo čovjek da pomisli, nego da je narod zaista zadovoljan svojim životnim standardom, a da ti demonstranti prave frku oko nečega što i ne postoji (čitaj: prave budale od sebe). Zar smo zaista spali na to da se, u zemlji u kojoj je postalo očajno živjeti, za naš spas bori svega šaka entuzijasta, dok su svi ostali pasivni i samo hodaju pored njih pognute glave?

Ljut sam sâm na sebe što me sva ova situacija tjera da se osjećam bespomoćno i gnjevno, i jedino što mogu jeste da psujem; ljut sam sâm na sebe što uopšte razmišljam o tome i što se ne mogu isključiti od svega i jednostavno gledati omiljenu meksičku/tursku sapunicu i slušati grand prodakšn; ljut sam posebno na sve nas što šutimo, trpimo i nadamo se da će se naši problemi riješiti nekako sami od sebe, kao rukom odneseni; pogotovo sam ljut, dapače, bijesan na one koji bi trebalo da nam olakšavaju život i omogućavaju da napredujemo, umjesto što nas pljačkaju, truju mržnjom i nacionalizmom, huškaju jedne na druge. Hajde što pljačkaju, štono se kaže, navikli smo na to odvajkada, ne znamo za bolje. Koja to vlast ovdje nije uzimala prvo sebi, pa onda što ostane narodu, ali gore mi je od svega to konstantno trovanje ljudi nekim ofucanim pričama o ugroženosti, asimiliranju, razdruživanju, novom nekom genocidu i još ko zna koječemu.

Ali, sudeći prema reakcijama, ili bolje reći izostanku kvalitetnih reakcija, građani Bosne i Hercegovine izgleda ne žele da žive bolje, ne žele posao, ne treba im bezvizni režim da bi putovali, ne treba im funkcionalna država, nego im je dovoljno da svaki dan čitaju omiljene dnevne novine u kojima će vidjeti kako su oni drugi opet učinili nešto zbog čega im treba sasuti sve po spisku. Nisu krivi razni avazi i glasovi i ostali “nezavisni“ mediji što šire netrpeljivost, raspiruju svađe i zarađuju na tome, krivi su oni koji to iz dana u dan gutaju, hrane se time, truju i svako jutro hoće još. Što bi rek'o Balaš – nisu krivci primitivci što su pokupili mast. Korov nikne gde god stigne. Ma, svaka njima čast. Krivi smo mi!

Mi smo ih birali, uvijek i iznova, mi ih biramo na svakim izborima, uvijek iste, samo sa povećanim apetitima. Mi se još palimo na te priče iz devedesetineke da je važnije biti Bošnjak nego imati posao i redovnu platu; da je važnije biti Hrvat nego imati pošteno zarađenu penziju i od nje pristojno živjeti; da je važnije biti Srbin nego slobodno putovati znajući da ti ne treba sto i jedan papir da dokažeš Evropi da si i ti njen stanovnik. Mi smo ti koji bi se izgleda svega odrekli, samo da nekome dokažemo da imamo tačno onoliko podobnih krvnih zrnaca, kao da je to najvažnija stvar na svijetu. Svaka čast Bošnjaci, Srbi i Hrvati, ali okačite mačku o rep svoju nacionalnost ako ćete živjeti k'o posljednji šljam na ovom malom kontinentu koji nazivate svojim.

Evo i proljeće dođe, sunce će uskoro svakodnevno sijati, drveće propupati, behar zamirisati, prava idila, najljepše godišnje doba, a kod nas, u ovom našem bosanskohercegovačkom prknu, sve crno i močvarno sa debelom zavjesom smoga i ljudskog smrada. Blago nama što smo ponosni na svoje narode i još ponosniji na svoje političare kojima smo mi dali da nam o glavi rade. Alal nam vera! Davno su mnogo pametniji rekli – svaki narod ima baš onakvu vlast kakvu zaslužuje... Je li zaista tako?