Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (21)

Lazanski u poseti prijateljskoj Libiji

Šminkanje Gadafija u "Politici"

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
U prvom talasu, više od 200.000 ljudi pobeglo je iz "suncem okupane" Libije
U prvom talasu, više od 200.000 ljudi pobeglo je iz "suncem okupane" Libije
Photo: EPA

Zašto Lazanski, koji sigurno nije neupućen u zločinačku rabotu režima u Libiji, piše to što piše a Politika to objavljuje? Da li zato što su procenili – sami ili uz nečiju pomoć – da će Gadafi da uguši pobunu i da će posle umeti da ceni diplomatsku, medijsku i svaku drugu podršku koju je dobijao kada mu je bilo stani-pani?

Ako je suditi po prvim napisima specijalnog izveštača Politike iz Libije Miroslava Lazanskog, vodeći svetski mediji grubo obmanjuju svoje čitaoce, slušaoce i gledaoce o pravom stanju stvari u toj zemlji. Jer, prema njegovom svedočenju, tamo ni približno nije onako crno kako to oni predstavljaju. Lazanski je još iz aviona, pre nego što je sleteo u Tripoli, jasno kao na dlanu video da je u glavnom gradu Libije sve u redu. Moglo bi se čak reći – prava idila.

“Tripoli noću iz aviona blešti, svi putevi, kuće i bazeni osvetljeni su, na fudbalskom stadionu reflektori upaljeni...” – veli specijalni izveštač Politike u prvoj rečenici svog prvog napisa iz Libije (12. mart). On zatim ovako opisuje prilike na tlu: “Policijska kontrola na izlasku na autoput, koji vodi od aerodroma do Tripolija, vrlo je diskretna. Nema ni tenkova ni oklopnih transportera”.

A u Tripoliju – prava divota. Mir i spokoj.

“Prošao sam jutros gradom, nema nikakvih tragova teških borbi. Tripoli je miran i osunčan grad, petak je ovde neradan dan i samo je riblja pijaca, smeštena u gradsku luku, puna kupaca i prodavaca”, svedoči Lazanski. Sigurno je tako. I na Tjenanmenu je bilo mirno kada su tenkovi pregazili studente. Zavladala je mrtva tišina.

Mir i spokoj: Deca se igraju oko pobunjeničkog tenka
Photo: EPA

I ko bi sad, dok to čita, rekao da u Libiji besni građanski rat? Ili, preciznije, da jedan od najsurovijih diktatora današnjice, pukovnik Moamer el Gadafi, očajnički pokušava da se održi na vlasti, gušeći u krvi masovnu pobunu naroda, jednog dela armije i političara koji su mu otkazali poslušnost.

Navedeni delovi prvog izveštaja Lazanskog iz Libije neodoljivo podsećaju na školski primer takozvanog džet-leg novinarstva. To su napisi koje neki novinari – obično potpuno neupućeni u zbivanja u zemlji u koju su tek doputovali – šalju svojim redakcijama čim izađu iz aviona, gotovo bukvalno još s aerodroma.

Malo je, međutim, verovatno da je Lazanski došao u Libiju potpuno nepripremljen i da je zato pisao u stilu džet-leg novinara. Pre će biti da je brižljivo pripremio svoj izveštaj. Na takav zaključak upućuju neki delovi teksta u kojima on pokušava da pobunu naroda protiv Gadafija predstavi kao nerede izazvane spolja, a diktatora da prikaže u boljem svetlu nego što to zaslužuje neko ko šalje vojsku na sopstvene građane.

“Zvanični Tripoli je neka dva meseca pre ovih događaja upozoravao da dve TV stanice, Al Džazira i Al Arabija, vode forsiranu medijsku kampanju protiv režima pukovnika Gadafija”, kaže specijalni izveštač Politike. On se pri tom pozvao na Libijce (čitaj: Gadafijeve agitpropovce) koji tvrde da je “sve jasno ako se zna koji i čiji kapital stoji iza tih televizija”.

Oni koji u svetu rade Gadafiju o glavi nisu se zadovoljili samo s propagandom, tvrdi Lazanski i, pozivajući se na “Libijce u Tripoliju” (čitaj: Gadafijevce) otkriva da su “tri holandska marinca sa helikopterom duboko ušla u teritoriju Libije”, a “u području Bengazija već oko 70 britanskih instruktora pomažu pobunjenicima”.

I to nije sve. “Libijska televizija (čitaj: Gadafijeva) emitovala je nekoliko puta i prisluškivane i snimljene telefonske razgovore američkog i britanskog ambasadora sa vođama opozicije u Bengaziju. Dve ekselencije pitaju pobunjenike kako da im pomognu i šta im treba”, piše specijalni izveštač Politike.

Znači, u pitanju je “uvezena revolucija”, a ne spontana pobuna naroda – sugeriše Lazanski. On pri tom prst upire u SAD i NATO koji, veli, samo čekaju zgodnu priliku pa da Gadafija optuže za “prekomernu upotrebu sile”, da bi onda “alijansa vojno i direktno intervenisala”. S druge strane, specijalni izveštač Politike relativizuje i umanjuje zločin libijskog diktatora nad sopstvenim narodom, tvrdeći da on “ne koristi celokupnu oružanu silu” kojom bi lako mogao da desetkuje pobunjenike.

Lazanski, očigledno, “šminka” ružno diktatorsko lice zločinca Gadafija, i to pozivajući se isključivo samo na jednu stranu u sukobu – onu Gadafijevu. I što je još gore, on već na samom početku svog izveštaja sugeriše čitaocima da je sudbina Libijaca na neki način slična njihovoj “kada je NATO bombardovao Jugoslaviju 1999. godine”. Tako pokušava da ih navede da saosećaju sa Gadafijem i njegovim pristalicama, a ne sa narodom koji je, ponesen “arapskim prolećem” u Tunisu, Egiptu i čitavom regionu, ustao protiv diktatora, rešen da se izbori za svoja elementarna ljudska prava i slobodno, demokratski ustrojeno društvo.

U drugom izveštaju (14. mart) Lazanski opisuje posetu Gadafijevom rodnom mestu Sirtu i gradu Ras Lanufu – u organizaciji režimskog pres centra u Tripoliju. Naravno, i tamo je mirno, a meštani su prosto zaljubljeni u Gadafija. Negativci u tom izveštaju Lazanskog samo su njegove kolege i koleginice iz medija SAD i Evropske unije, a naročito Francuske, koje opisuje s podsmešljivim i uvredljivom tonom. Da li zato što je Pariz prvi priznao libijske pobunjenike?

E sad, pravo pitanje u celoj ovoj priči glasi: zašto Lazanski, koji sigurno nije neupućen u zločinačku rabotu režima u Libiji, piše to što piše a Politika to objavljuje? Da li zato što su procenili – sami ili uz nečiju pomoć – da će Gadafi da uguši pobunu i da će posle umeti da ceni diplomatsku, medijsku i svaku drugu podršku koju je dobijao kada mu je bilo stani-pani?

Ako je tako, a nije isključeno da jeste, mogao bi da se izvede vrlo neprijatan sud o uređivačkoj politici Politike povodom “arapskog proleća” u Libiji.

star
Oceni
2.84
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak