Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Ko su pravi heroji?

Džone Braune, mi ti se kunemo!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Neustrašivi protivnik ropstva: Džon Braun
Neustrašivi protivnik ropstva: Džon Braun
Photo: wikispaces.com

Beloputi abolicionista Džon Braun podigao je 1859. nekoliko crnih momaka na oružani ustanak protiv crnačkog ropstva. Zaverenici su bili savladani od strane marinaca savezne vojske kojom je komandova tadašnji pukovnik Robert E. Li. Na poziv da se preda Džon Braun je uzvratio: „Radije ću umreti ovde“. Kasnije je ipak bio zarobljen i osuđen na smrt zbog zavere protiv države Virdžinije i obešen. Spomenik Džonu Braunu postavljen je u njegovom rodnom Kanzasu, a ovde na skladištu oružja u Herpers Feriju koje su pobunjenici zauzeli, stoji spomen ploča. I dok stojim tu, ispred te čvrste zgrade koju nazivaju „John Brown's Fort“, pokušavam da se prisetim onih heroja u istoriji Balkana koji su svoju slavu stekli boreći se i žrtvujući se za slobodu drugih i ideale. Nacionalni junaci se bore za sebe i svoje pleme i naizgled pobeđuju vreme, ali pamti ih samo ona mala istorija koja staje u korice jedne knjige

Džon Braun je bio dezorijentisani fanatik“ - Abraham Linkoln

Linija „F“ Njujorškog metroa vozi istočnom stranom Menhetna do 63. ulice a zatim skrene udesno, seče aveniju Leksinton i podvuče se ispod Ist-rivera, zastane na Ruzveltovom ostrvu, pa ponovo podvodno, ispod drugog rukavca Ist-rivera, uđe u Kvins. I tu, u prostoru između Kvinsa i Ruzveltovog ostva, uključujući i stanicu Kvinsboro, kasno noću događaju se muzička čuda. Baš sada gledam mladog crnca koji je u vagon uneo klavijuture i svira „God is my shepard“. Pršteća energija njegove svirke namenjena slučajnim putnicima može čoveku sa Balkana biti potpuno tuđa - svojom slobodom i spontanošću ona je vrlo ne-evropska i mnogo slobodnija od balkanske lažne slobode koju uglavnom karakteriše nadutost – i to nacionalna: u tome je njena laž.

Tamo gde prolazi
Mason-Dikson crta
livade nepokošene

Ono što je balkancima Drina koja kulturološki deli Balkan na Istok i Zapad to je Amerikancima Mason-Dikson crta (Mason-Dixon Line): linija kulturne podele Severa i Juga. Ova linija povučena je 1763. radi razgraničenja britanskih kolonija u kolonijalnoj Americi, a i danas je politička granica. Međutim, kao što prelazak Drine, na bilo koju stranu, ne donosi bog zna kakve kulturološke skokove, tako se i prelazak sa Severa na Jug Amerike jedva primeti. Evropljanin koji se iz Njujorka spušta istočnom obalom prema Jugu pre nego kulturne razlike primeti ogromne reke imenovane po lokalnim indijanskim plemenima: Čespik i Delaver a kad se nađe na reci Potomak, koje velikim delom čini granicu između Virdžinije i Vest Virdžinije, onda je namernik već duboko na Jugu.

Da se nikad ne ponovi: Spomenik u Antietamu
Photo: ggpht.com
Uočljiv je prelazak iz industrijskog ambijenta Severa u ruralni ambijent Juga i to da sve više ulica, skverova i parkova nosi naziv po generalu poražene južnjačke vojske Robertu E. Liju. Gde god pogledate piše Robert E. Li. Jug je doslovno opsednut ovim svojim generalom. Za razliku od novodobnih balkanskih heroja koji su oreole dobili ubijanjem civila, ranjenika i ratnih zarobljenika u akcijama etničkog čišćenja, general Li je poštovan zbog bitaka koje je uspešno vodio komandujući Armijom Severne Virdžinije tokom američkog građanskog rata 1861-1865. U mnogim bitkama Lijeva vojska bila je značajno slabija, ali se u najmanju ruku ravnopravno nosila sa ekonomski i brojčano moćnijim protovnikom. Na ulicama Vinčestera u Virdžiniji mogu se viditi obešene zastave konfederacije, a u samom centru, pored neoklasične zgrade Starog suda, nalazi se spomenik palim vojnicima konfederacije. Mog američkog prijatelja Džima pitam šta sve to zapravo znači, da li ovaj rat još traje – a Džim se smeška.

Antietam krik-
pokušavam da nađem ulaz
na bojno polje

Većina evropskih spomenika podignuta je radi nacionalnog veličanja i kao svetli primer budućim pokolenjima. Spomenik na poprištu bitke kod Antietama u Merilendu, jedne od najkrvavijih bitaka američkog građanskog rata, podignut je zato da se slične stvari ne bi ponavljale. Na prostranoj ravnici uz rečicu Antietam, pored omanjeg grada Šarpsburga naseljenog uglavnom doseljenicima iz Nemačke, trupe generala Lija sudarile su se 17. septembra 1862. sa dvostruko brojnijom vojskom Severa. U borbi prsa u prsa, u pravoj klanici, u samo jednom danu umrlo je i ranjeno skoro 23 000 vojnika na obe strane uključijući i pet poginulih generala (tri severnjačke i dva južnjačke vojske) koji su borbu vodili dajući vojnicima lični primer.

U prodavnici
neodlučan oko suvenira:
kapa Severa ili Juga ?

Heroj Juga: General Robert E. Li
Photo: ibiblio.org
Na ušću reke Šenandoah u Potomak, u Zapadnoj Virdžiniji, nalazi se idilični gradić Herpers Feri. Ovde se par godina pre početka građanskog rata odigrala njegova uvertira. Beloputi abolicionista Džon Braun podigao je 1859. nekoliko crnih momaka na oružani ustanak protiv crnačkog ropstva. Zaverenici su bili savladani od strane marinaca savezne vojske kojom je komandova tadašnji pukovnik Robert E. Li. Na poziv da se preda Džon Braun je uzvratio: „Radije ću umreti ovde“. Kasnije je ipak bio zarobljen i osuđen na smrt zbog zavere protiv države Virdžinije i obešen. Spomenik Džonu Braunu postavljen je u njegovom rodnom Kanzasu, a ovde na skladištu oružja u Herpers Feriju koje su pobunjenici zauzeli, stoji spomen ploča. I dok stojim tu, ispred te čvrste zgrade koju nazivaju „John Brown's Fort“, pokušavam da se prisetim onih heroja u istoriji Balkana koji su svoju slavu stekli boreći se i žrtvujući se za slobodu drugih i ideale. Nacionalni junaci se bore za sebe i svoje pleme i naizgled pobeđuju vreme, ali pamti ih samo ona mala istorija koja staje u korice jedne knjige.

Zanimljiv čovek je taj Džon Braun, zahvaljujući kome Amerika ima danas crnoputog predsednika. General Robert E. Li je genijalan vojnik i veliki čovek koji je zadužio svoju Virdžiniju. Ali njegov zatvorenik Džon Braun, koji je bio obešen uz Linkolnov blagoslov, je veći i značajniji jer je svojim idejama i delom - poteklim iz srca i motivisanih humanizmom - nadrastao kako Virdžiniju tako i Sjedinjene države, generala Lija i predsednika Linkolna – zato je i bio obešen.

Kraj tvrđave Džona Brauna
teško naoružan plod
divljeg kestena.

star
Oceni
4.82
Ostali članci iz rubrike Stav
image

Poslednji pozdrav e-čitaocima: Predlog za razmišljanje

Smrt je slaba za nas

image

Šta ne poznaje nova demokratija

U Titovo doba i nepartijci su bili direktori

image

Lex specialis ili država partijskih sporazuma

Kad se u Crnoj Gori razmišljalo hladne glave?

image

O jednom naizgled neshvatljivom paradosku

Vole Srbi Rusiju, ali sebe ipak vole više

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak