Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (28)

NSFM protiv Brankice Stanković

Teorija i praksa zavere

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: FB

Neponovljivo lucidni „novosrpski mislilac“ Miodrag Zarković angažovao je sav svoj kreativni potencijal u „naučno-patriotsku“ misiju „raskrinkavanja“ Brankice. Prvi „dokaz“ za osnovanu sumnju da „Insajder“ širi „teoriju zavere“ je, kako veli Zarković, „zloslutna muzička podloga“ koja prati radnju emisije. Muzikom se, je li, najlakše deluje na podsvest, a kad zavladaš podsvešću publike, već si obavio pola posla

Kada dežurni teoretičari zavere počnu druge da optužuju za – zamislite, ni manje ni više nego - teoriju zavere, to valjda znači da smo i definitivno otišli u... Honduras. Oni „kojima je do "morala u politici“ su se po svoj prilici osetili prozvanim od strane „Insajdera“, mada konkretno njihova organizacija (sajt, pokret, ideologija, šta li je već?!) ni na jednom mestu u Brankičinoj emisiji nije pomenuta. Bar ne eksplicitno. Ali nisu oni naivni: čim si udario na „Grobare“, „Delije“, “Obraz“, „1389“, „Naše“, Koštunjavog, Velju i ostalu desnu bratiju, isto je kao da si i njima gurnuo prst u oko. A kad njima gurneš prst u oko, onda si ga, da prostiš, gurnuo i celokupnom srpstvu. Sad, da li eksplicitno ili implicitno, stvar je tehnike. I ukusa, dabome.

Da pojasnim stvar: suština motiva NSFM-ovaca da krenu u kontra-napad na Brankicu jeste veza između desničarskih političkih partija i pokreta sa huliganima kojom se serijal između ostalog bavi(o). Sledi onaj zabavniji deo priče, u kojem ćemo „ekskluzivno“ otkriti kako to Brankica „manipuliše“ javnošću.

Neponovljivo lucidni „novosrpski mislilac“ Miodrag Zarković angažovao je sav svoj kreativni potencijal u „naučno-patriotsku“ misiju „raskrinkavanja“ Brankice. Prvi „dokaz“ za osnovanu sumnju da „Insajder“ širi „teoriju zavere“ je, kako veli Zarković, „zloslutna muzička podloga“ koja prati radnju emisije. Muzikom se, je li, najlakše deluje na podsvest, a kad zavladaš podsvešću publike, već si obavio pola posla.

Nakon što se sugestivnim zvučnim efektima gledaoci hipnotišu, na red dolazi vizuelna faza terapije. Ona se sprovodi emitovanjem snimka varvara (na NSFM jeziku: „mladića“) koji razbijaju parkirane automobile tokom uličnih nereda sinhronizovano sa tonskim zapisom Koštuničinog orgazmično-patetičnog govora sa mitinga „Kosovo za ’najke“. Očigledno je da se na taj način insinuira kako je Koštunica „glavni krivac za eskalaciju nasilja u društvu“, ingeniozno zaključuje M.Z. A zar bi uopšte neko mogao Koštunicu – onako bogobojažljivog i smetenog, kakvim ga je bog dao – da dovede u vezu sa bilo kakvim nasiljem? Ma, sačuvaj bože! E, al’ kad ti Brankica „namesti igru“, onda si, bratac, jeb’o ježa u leđa.

Osim što sofisticiranim parapsihološkim metodama gledaocima ispira mozak, „Insajder“ čini još jedan neoprostiv greh: ne odnosi se jednako prema svim sagovornicima. Prema ministarki sporta Brankica se ophodi krajnje korektno, pa čak i snishodljivo, dok one „fine i vaspitane momke“ (ovo pod navodnicima je moja opaska) iz desničarskih organizacija diskriminiše ne dozvoljavajući im da koriste izraze kao što je „pederastija“. Još se usuđuje – vidi drskosti! – da ih pita „ko su oni da određuju ko je patriota, a ko izdajnik“, istovremeno dopuštajući sebi da njima (ej, njima!) lepi etikete „ultradesničara“ i „ekstremista“. Shame on you, Brankice!

Još pregršt „argumenata“ o Brankičinim „zlim namerama“ iznosi čitaocima M.Z., ali ne pada mi na pamet da ovde svaki pojedinačni detalj njegove pisane rukotvorine posebno analiziram (otkrijte ponešto i sami). Od mene mu je, vala, i ovoliko „reklame“ – puna kapa. No, ne bi bilo zgoreg dodati da Veljino (Ilićevo), najblaže rečeno, opravdavanje huliganskog divljanja Zarković, verovatno poštujući „zakone prirodne selekcije“, ni rečju nije pomenuo. Kao „istaknutog predstavnika ’Druge Srbije“ među sagovornicima „Insajdera“ M.Z. navodi antropologa Ivana Čolovića, a čim Brankica „šuruje“ sa „drugosrbijancima“, zna se koje to „mračne sile“ stoje iza „Insajdera“. Logično, bre!

Najslađe se (uspaljene komentare još uspaljenijih NSFM sledbenika ne računam, oni su tek priča za sebe!), kažu, ostavlja za kraj, premda je u Zarkovićevom tekstu ono već na početku, gde M.Z. nostalgično primećuje kako su ranije (u stara dobra vremena, pretpostavljam) glavni negativci teorija zavere bili Vatikan, CIA, Jevreji i masoni. Danas je – o tempora, o mores! - ta uloga namenjena SPC, KGB-u, Rusima i srpskim nacionalistima (šmrc, šmrc!).

Klima u Tadićevoj „poevropljenoj“ Srbiji je idealna za cvetanje svih oblika mržnje i nasilja. NSFM i sa njima povezane interesne grupe i pojedinci to odlično osećaju i zato ne bi trebalo da nas čudi što se tako osiono i samouvereno busaju u „prsa junačka“. Tamo gde policijsko obezbeđenje mora da čuva ljude čiji je najteži “greh“ to što profesionalno rade svoj posao, fašizmu su vrata širom otvorena.

star
Oceni
4.54
Ostali članci iz rubrike Stav