Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (9)

Reakcija autora "Brankica Stankovic fan club" na facebook.com

Ivica dlaku menja, ali ćud nikada!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: FB

Ne može par anonimusa iza rešetaka biti kompenzacija za slobodu onih koji postavljaju bombe na prozore, pale ambasade, tuku i pljačkaju nekažnjeno, uz zaštitnički mig i prećutnu podršku države, ne može ova na brzinu sklepana i improvizovana predstava komičnog (sudeći po potezima, pre lutajućeg nego putućujeg) teatra iz Andrićevog venca 1 biti niti odgovor niti imitacija ozbiljnog i delotvornog nastupa sistemskih organa zaduženih za bezbednost građana

Glede hapšenja tzv. "Internet huligana", sa rezignacijom i podsmehom moram konstatovati kako srpska država navodni "obračun" sa kriminalom nastavlja po oprobanom receptu - dok rak trpe i neguju kijavicu leče, dok nam paraziti izjedaju srž društva, zalečenje prehlade se slavi i u etru nacionalnih frekvencija prezentuju auditorijumu kao čudesan medicinski poduhvat i trijumf, navodno uspostavljene pravne države.

Ne može brza ishitrena reakcija u vidu hapšenja grupe kvazi-ekstremista biti demonstracija moći i funkcionalnosti države, dok sudstvo izgleda kao džuboks sa ograničenom plejlistom koji svira baš onako kako nalogodavci, inspiratori i zaštitnici huligana ubacuju novčiće u različitim apoenima, prema različitim potrebama. Ne može par anonimusa iza rešetaka biti kompenzacija za slobodu onih koji postavljaju bombe na prozore, pale ambasade, tuku i pljačkaju nekažnjeno, uz zaštitnički mig i prećutnu podršku države, ne može ova na brzinu sklepana i improvizovana predstava komičnog (sudeći po potezima, pre lutajućeg nego putućujeg) teatra iz Andrićevog venca 1 biti niti odgovor niti imitacija ozbiljnog i delotvornog nastupa sistemskih organa zaduženih za bezbednost građana.

Umesto toga, neka onaj koji je sa podrugljivim smeškom do pre koju godinu gledao masu željnu slobode preko kordona i ešalona straha i represije, a danas greje ministarsku fotelju, odgovori na pitanja zašto ortodoksni kriminalci slobodno hodaju ulicom i uživaju u privilegijama, ko je, kada i po čijem nalogu ubio Slavka Ćuruviju, ko je majke gardista zavio u crno, neka kaže reč-dve o političkoj pozadini ubistva pokojnog premijera, objasni na čijem su platnom spisku oni koji su takve svim sredstvima i silama, mimo rezona zdravog razuma i elementarnih postulata prava, čuvali i čuvaju van rešetaka i ruke zakona.

Ne gasi se požar čašom vode, niti se organizovane kriminalne grupe obuzdavaju smeškom onoga koji liči na Klunija ili pretećim "no-no" onoga koji je još do juče bio ogrnut crvenom maramom.

Jeftin publicitet, sticanje političke koristi medijskim manipulacijama i bacanjem prašine u oči, gospodine ministre, prevaziđeno je i nadmašeno, pa, konačno, gospodine ministre, ako su akteri devedesetih ponovo aktivni i rehabilitovani, ako smo umesto lustracije dobili amneziju, a umesto istorijske odgovornosti amnestiju, ako su u žiži ponovo okolnosti iz devedesetih koje se provlače na mala vrata pod lažnim i nebuloznim pričama o nacionalnom konsenzusu, red je da nas makar poštedite metoda te epohe, tako svojstvene vašim bivšim i sadašnjim partijskim kolegama.

Takođe, sa podjednakim žaljenjem moram se osvrnuti i na napore raznih nevladinih organizacija, profesionalnih udruženja i društava, intelektualaca i persona od značaja i "integriteta" (čast retkim izuzecima), koji su, eto, u ovim teškim momentima rešili da stanu iza Brankice. Pozeri, šminkeri, večiti oportuni statisti, apostoli "ćuti i trpi" doktrine, kvaziintelektualna elita nedostojna statusa i reputacije, koja ne shvata da, u ime budućih generacija nije potrebno stati IZA, već PORED, pa i ISPRED, ali ne lika i dela, vec AMBICIJA i NASTOJANJA koja Brankica kao vrh oštrice napredne Srbije predstavlja. Nije podrška Brankici u okretanju glave i elitističkom gađenju na razularene horde koje divljaju po Srbiji ili likove (sad već zaboravljene, no kratko pamćenje nam i jeste karakteristika) iz prethodnih serijala, podrška je raditi svoj posao u pravom smislu te reči, pa pritom još transparentno, odgovorno, efikasno i bez bilo kakve cenzure. Nisu nam potrebne grupe podrške, potrebni su nam nam profesori koji vaspitavaju i uče, novinari koji istražuju i objavljuju, sudije koji odlučuju i kažnjavaju, policajci koji privode i državnici kojima će, na terazijama prioriteta, red odneti prevagu nad statističkim istraživanjima i osmesima sumnjivih donatora. Rad na takvoj Srbiji jeste najveća podrška Brankici.

U nadi i veri da će taj dan doći, kao i da će gospoda Dačić i Tadić konačno dati odgovor na decenijsko pitanje: ima li Srbija obraza, ili ipak OBRAZ ima Srbiju,

T. L.

 

star
Oceni
4.82
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi