Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (7)

Statut H1N1

Ko sa Ustavom spava, upišan se budi

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photomontage: KANDAhar

Najnovije svinjarije oko Predloga statuta Vojvodine verovatno su i najveće lakovernike i budale uverili da se kolonijalni odnos Beograda prema “severnoj srpskoj pokrajini” nikada neće okončati. Sem ako Vojvodina prestane da bude kolonija. Kako? E to nas, je l’ te, istorija veoma dobro podučava. Uglavnom, nezadovoljstvo u Vojvodini raste i raste, jedino što nedostaje jeste politička artikulacija jednog populizma koji buja i traži “vođu”

Nakon operete zvane “tehničko-pravna redaktura statuta”, čija je suština bila SPS-ovsko obesmišljavanje ionako besmisleno ponižavajuće autonomije definisane Statutom (bez zakonodavne, sudske, i izvršne vlasti, a naročito bez izvornih prihoda i imovine, sve to uokvireno blesavim Ustavom), u ponedeljak, utorak i sredu usledili su novi šokovi i nove “pravno-tehničke redakcije teksta”. Ispostavilo se da sve može pa i to da Odbor za propise pokrajinskog parlamenta izmeni već u skupštini usvojeni Predlog statuta i onda ga mirne duše vrati Skupštini Srbije, a ne pokrajinskim poslanicima. Sve je ovih dana podsećalo na aferu “Bodrum”. I tu se priča o blamažama, sto posto, neće završiti, jer “tamo neko” i ne želi da se završi.

Kod vladajuće većine smešan je bio SPS sa svojim tvrdnjama da jeste za autonomiju Vojvodine, “ali bez elemenata državnosti”. Kao da smo doživeli totalnu amneziju pa se ne sećamo da je upravo Milošević ustavnim pučem oteo autonomiju Vojvodini. Poslovično bezvezni bili su oni iz DSS-a, koji su pred Skupštinu Vojvodine doneli jogurt i banane. Jogurt da se kao šale na račun svoje sabraće iz SPS-a a bananu zato što ne žele da Vojvodina postane “banana-država”?! Pa čovek ne može a da se ne zapita ko im smišlja tako loše fazone, da li salašarski filozof ili klimakterični sociolog? Na kakvom su oni tripu? Naročito kad su još i u Subotici izveli “performans” sa popularnim anti-grip maskama, a pod radnim naslovom “Virus separatizma se širi Vojvodinom”. A i ne širio se, pored vas takvih, dodali bi cinici. Radikali i nazadnjaci su glumili da se razlikuju u stavovima, mada ni najvećem sitničaru ne bi pošlo za rukom da utvrdi u čemu je razlika između Milorada Mirčića i Igora Mirovića. SVM je sa štipaljkom na nosu ostao u sali i glasao za Predlog statuta, a Čankova Liga je napustila sednicu jer joj je to očigledno bio još jedan jedini, skoro pa nikakav, prostor za neki politički manevar.

Zajebancija oko Statuta koja traje 13 meseci, sada je to i više nego jasno, pre svega je unutarstranački obračun u Demokratskoj stranci. Skeptici kažu da je to nemoguće, a optimisti tvrde da je ipak moguće: doći će do rascepa u DS-u na pitanju Vojvodine. Ukoliko tako bude, tvrde optimisti, od toga će najviše koristi imati Vojvodina, koja prosto vapi za političkom artikulacijom nezadovoljstva.

U svakom slučaju, ovakav prazan prostor za “sveže igrače” koji bi zastupali vojvođanski populizam nije postojao u proteklih 20 godina. Za to su se stekli svi preduslovi, uključujući naročito onaj da bi Beogradu savršeno odgovarao takav razvoj situacije. Tamo se, naime, u političkom promišljanju nije odmaklo od Miloševićevog shvatanja da je za o(p)stanak na vlasti potrebno proizvoditi sukobe, uz pomoć kojih se sakriva suština i nesmetano se pljačka, pod maglom dimnih gripozno-statutarnih bombi. Jer, sva ta halabuka oko Statuta Vojvodine, koji jedino ima i simbolički značaj, svi ti vapaji o “separatizmu”, nije ništa drugo nego prizivanje istoga, a ako ga pak ne prizovu - separatizam - onda će ga izmisliti (uspelo im je čak i da 1919. od notornog Jaše Tomića naprave “separatisti”).

A svinjski grip će proći, narodu će trebati novih igara i novih neprijatelja. Pa i takvih da se za seperatizam optužuju političari iz Vojvodine, pokrajine u kojoj živi 70 odsto etničkih Srba. I to će možda biti i logičan kraj jednog apsurda, jedne ludačke centralističko-nacionalističke politike, koja kao da se upinje da na kraju od sebe odbaci i “severnu srpsku pokrajinu”. Nije bitno koliki je prostor kojim se vlada, važno je da se vlada. Uostalom, u tim glavama u “krugu dvojke” odavno i ne postoji ništa drugo sem Beograda. Raspisan je konkurs za “glavnog svežeg separatistu”, a uspeh je zagarantovan!

star
Oceni
4.03
Ostali članci iz rubrike Stav