Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

E-novine, vodič kroz svijet zlih likova ove jebene bajke

Strah od života u mraku

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Kris Janković

Ratove pretekosmo nekako, sankcije, siromaštvo, pa i veronauku ćemo... ali teško ćemo opstat bez riječi odgovora u ime svih nas, nas u manjini, otvorenih umova, nježnih duša, jakih ideala da svijet mora bit bolji a ljudi ne moraju bit govna, svih koji vole a ne mrze, kojima se ljudi dijele na dobre i loše a ne naše i njihove, kojima se države dijele na one u kojima smo bili i one u koje ćemo odit, kojima ne smeta zove li se ko Mujo, Stipe ili Ljatif nego je li neko seronja plitkoumni ili ne, u ime svih koji žele da žive eto pristojno od svog posla, bez bavlljenja tuđim poslom i drkanja na tuđu muku, svih koji ne daju da ih zaglupe i prejebu. I svi smo pizde ako ne dignemo glas. Ako ne stanemo i pljunemo neku fukaru jednom i mi u vaše ime. Crnogorce nije bilo strah poginut. Strah je bilo od života u ropstvo. Strah od života u mraku

Poštovani Petre,

Mrzim komentare, pisma podrške i slična sranja, ali moram Petre, poslat ovi mail, od straha...

Photo: Dragan D. Radovančević

UVOD
Ko sam i što ću koji kurac. Ja sam just građanin Crne Gore, neobičan, što će reć Crnogorac, tu i tamo obrazovan, pomalo načitan, otac troje đece, vjeran i koliko me propali živci pušte pažljiv suprug, sasvim dovoljno vrijedan radnik za, da rečemo malu platu, ljubitelj umjetnosti, avangardne, ljubitelj poezije jbg eto priznajem, obožavalac Davida Lincha, Monty Paytona, Nick Cave i dobrog R'N'R,  nedovoljno ambiciozan prema dostizanju alfamužjaštva, politički obrezan, zgađen tekovinama SPC, memoranduma SANU, i moderne istorije pretvaranja CG u još jednu republiku srpsku (ako je ona prva šumska, ova moja je zamalo brdska), poštovalac LSCG i Slavka Perovića, član ANTIFA, odbijalac vojne obaveze, korisnik crnogorskog jezika anatemisanog, potomak zelenaša, a eto, provodim odmor u Srbiju (kumara bi mi reka moraš upoznat protivnika da bi ga moga pobijedit - ali realno uživam i trudim se da nemam neprijatelje), tolerantan na LGBT i sve ostale različitosti i manjine dotole da me boli kurac ako vidim prkno od gola crnca geya kako klanja i moli se na albanski. I tako je okle znam za sebe i za moje u kuću. I ne, ne navijam za Novaka. I zato , Petre, vazda u posranu manjinu, i nikad ne mogah to shvatit, pa sam presta pokušavat i navika na gerilski društveni život đe se poput sekretara SKOJ-a skupimo i izlajemo i izmrsekamo svako zlurado smeće koje potkopava ovo jado slobode preostale. I oću da vas podržim i ohrabrim.

RAZRADA

U danima kada je glavni sport tri(prst)atlon - trčanje u kolonu Rista Sotone - plivanje golija mužjaka - skok s motkom u prkno Putinu, kad se šilju đeca na veronauku worship Crvene zvezde, partizani i ostale milice dabović,  i zgrožava nad svijem normalnim, kada Emirat postaje Nemanjat, Srbi postaju Srbadi, Crnogorci postaju Srbi, a Srbi Crnogorci i svi ostali postaju pičke i sluge sopstvenih kompleksa niže vrijednosti i više zarade, kada demokratija postaje pljuvanje po obrazu svemu što je crnogorsko u Crnu Goru a građansko u Srbiju, kad svi sve kradu i varaju, sve se prodade i slukavi, kada mi se utrobice prevrću od medija četničko tabloidnih, i ne vidi se ni sijalica a ne svijetlo na kraj tunela, e tad... tad su cio svijet obasjale e-novine.

Photo: Milan Živanović

Vi ste ne samo sabrali, razložili, raskrinkali i do temelja sveli na suštu nisku strast čeljusti svega zla koje nas davi, no ste im ga rekli upravo na način na koji zaslužuju. Jes me kopkalo mora li se opsovat baš svaki put, mora li se lanut da ne mogu đeci dat da pročitaju neki vaš text da nauče na vrijeme u kakvi svijet ulaze, ali skapira sam da mora. Jer ko su ti zli praktikanti naše teorije zavjere - fukarske pičke koje nam živote šalju u kurac. Zato ih se mora poslat u tri pičke materine okle su ispali. I vi to kvalitetno činite. To je ta magična adresa đe se sva moja muka ovaploti u konkretan smeč pošiljaocu, đe ne ostaje prećutana neistina no im se ispostavi ka ogledalo da se ustraše od svojega zla, i što je važno do epskih razmjera - otkrije se prava namjera i pozadina. E to je priceless. Postali ste svojevrsna wikipedia ... vodič kroz svijet zlih likova ove jebene bajke. Priručnik za prepoznavanje podle asimilatorske istorijskorevizionističke, klerofašističke prevare sa primjesama otimačine. I vazda vi hvala za to. Ali... kakve li ironije, baš na čuveni Vidov danak, i to usred Srbije, ja i dalje isti, uklavirih da ste primakli gašenju. I iako mi nikad nije falilo muda da branim svoje stavove, kažem što mislim, izgledam i ponašam se po svome nahođenju, progovorim javno o škakljivoj temi - sad me probio ledni znoj od straha. Strah me, Petre, da neću imat đe pročitat više ništa...

Photo: Dragan Đukić

Kompletna tama... ne smeta mi toliko ni što će da bale medijski trolovi nad lešinom e-novina, ni što će nekontrolisana količina sranja slobodno teć stranicama sranjoida, pa ni to što nijedan posrani aktivista ili novinar ne beknu makar u zaštitu slobode, no što ih sve zajedno neće niko imat više da odjebe. Od straha od te zamisli budim se po noći ka pop posle Vimbldona, ne želeći da prihvatim istinu. Ratove pretekosmo nekako, sankcije,  siromaštvo, pa i veronauku ćemo... ali teško ćemo opstat bez riječi odgovora u ime svih nas, nas u manjini, otvorenih umova, nježnih duša, jakih ideala da svijet mora bit bolji a ljudi ne moraju bit govna, svih koji vole a ne mrze, kojima se ljudi dijele na dobre i loše a ne naše i njihove, kojima se države dijele na one u kojima smo bili i one u koje ćemo odit, kojima ne smeta zove li se ko Mujo, Stipe ili Ljatif nego je li neko seronja plitkoumni ili ne, u ime svih koji žele da žive eto pristojno od svog posla, bez bavlljenja tuđim poslom i drkanja na tuđu muku, svih koji ne daju da ih zaglupe i prejebu. I svi smo pizde ako ne dignemo glas. Ako ne stanemo i pljunemo neku fukaru jednom i mi u vaše ime. Crnogorce nije bilo strah poginut. Strah je bilo od života u ropstvo. Strah od života u mraku.

ZAKLJUČAK

Nemam para da vi pomognem da platite govnima pare da se naiju. Da imam, da bi vi duplo, da im jebete mater još po jednom, ka oni Pljevljak koji je kad mu je sudija odredio da plati 500 nečega što je ošamario fukaru, usred sudnice ustao i reka piši 1000, pa ga šklapio još jednom. Ne znam mogu li vi poslat danas 10 eura u dinare, pa da neću zapalit cigar neđelju dana, niti mogu li vi spremit teglu meda i bocu loze, da se barem opjanite zainat.

Mogu jedino da ve zamolim da ne odustajete i da nađete neki način da im idgovorite, što bi reka Avdić: samo ćeraj u tri pizde materine. Zgog fukare. Zbog sebe. Zbog nas. Zbog svijeta.

S poštovanjem,

Aleksandar Nikolić
(ne)obični građanin

star
Oceni
4.52
Ostali članci iz rubrike Stav
image

Poslednji pozdrav e-čitaocima: Predlog za razmišljanje

Smrt je slaba za nas

image

Šta ne poznaje nova demokratija

U Titovo doba i nepartijci su bili direktori

image

Lex specialis ili država partijskih sporazuma

Kad se u Crnoj Gori razmišljalo hladne glave?

image

O jednom naizgled neshvatljivom paradosku

Vole Srbi Rusiju, ali sebe ipak vole više

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak