Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Genocidnost i kako je steći

Ko poriče Srebrenicu, neka ćuti o Jasenovcu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photomontage: Azazel

Možda nacionalisti toliku buku dižu baš zato što u sebi samima (podsvesno) slute vlastitu sklonost činjenju zločina. Zato valjda nastoje da unapred podele potencijalnu krivicu sa celokupnim „svojim“ narodom ne bi li time umanjili i relativizovali svoju ličnu odgovornost, bilo da je ona direktna ili „samo“ posredna (ratna propaganda, huškačka retorika i sl.

Nacionalizam je ideologija puna apsurda, a jedan od većih jeste upravo ovih dana aktuelna teza o „genocidnosti naroda“. Tačnije, reaktuelizovana teza, budući da su je prvi lansirali srpski memorandumski akademci s kraja osamdesetih, a na račun Hrvata, aludirajući na Jasenovac i NDH. Nisu tada slutili kako će im se taj besmisleni narativ, kojim su, nažalost uspešno, manipulisali masama, jednom vratiti poput bumeranga i obiti im se o glavu.

No, neću ovde o vajnim srpskim akademicima; pokazali su oni davno ko su i šta su, stoga nisu ni vredni da im se poklanja preterana pažnja kao takvima. Mnogo mi je zanimljivija i za logičko-analitičku obradu primamljivija sama ta teza o „genocidnosti“ naroda; bilo kog naroda na kugli zemaljskoj.

Odakle početi? Prvo što mi upada u oči (i uši) jeste obrazloženje po kojem ćemo „genocidni“ ispasti ukoliko prihvatimo zvaničnu presudu MSP o Srebrenici. Iz toga, dakle, logički proizilazi da nas genocidnim pred ostatkom sveta neće učiniti fakat da je genocid počinjen već isključivo naše priznanje da ga je bilo. Sve i da je tako, opet nema svrhe. Jer ako znamo da naši „belosvetski neprijatelji“ ionako nemaju dilemu da se u Srebrenici dogodio genocid, šta nam vredi da ga mi kao država zvanično poričemo kad ćemo po srbonacionalističkoj logici u očima famoznog Zapada biti „genocidni“ bez obzira da li genocid priznajemo ili negiramo? Dakle, genocidni smo kako god okrenemo, zar ne?

Nisam genocidan, samo se tako oblačim: Modni hit među ljubiteljima zločina
Photo: Goran Necin

Na stranu sad što niko, ne samo sa Zapada nego ni iz tzv. „međunarodne zajednice“ u celini, nije Srbe proglasio „genocidnim narodom“, iako isto tako niko u civiliziranom svetu ne dovodi u pitanje srebrenički genocid; besmislicu o Srbima kao „genocidnom narodu“, naime, prežvakavaju isključivo srpski nacionalisti, koji su je uostalom i lansirali.

Drugo, ako bismo prihvatili teoriju da je čitav jedan narod genocidan zato što su neki njegovi pripadnici počinili genocid, onda bi valjda i ceo narod trebalo smatrati, na primer, „pedofiličnim“ kad god neki pojedinac iz njegovih redova bude osuđen zbog seksualnog zlostavljanja dece. A pošto pedofila (ubica, silovatelja, razbojnika...) ima u svakom narodu, sledi da je svaki narod po difoltu pedofiličan (homicidan, silovateljski, razbojnički i na sve druge načine kriminogen).

Treći apsurd opet je vezan za odnos nacoša konkretno prema Srebrenici. Oni, kao što znamo, poriču samo to da je tamo počinjen genocid, ali ne spore da je reč o užasnom/groznom/jezivom/(...) zločinu. Genocid, dakle, ne smemo priznati da ne bismo ispali „genocidan narod“, ali pošto sam zločin ne negiramo, ispada da sami sebe proglašavamo „zločinačkim“ narodom?! Drugim rečima, ne smeta ako su svi Srbi (ratni) „zločinci“, mada statistička većina nije izvršila nikakav zločin, ni ratni ni mirnodopski, samo da, eto, ne budemo baš „genocidaši“. Opet, dakle, nacionalisti, ničim izazvani, sami sebe napraviše neopevanim budalama.

Takođe, ako su Srbi „genocidan narod“ zbog Srebrenice, onda su „genocidni“ i Nemci zbog Holokausta, Turci zbog Jermena, Hrvati zbog Jasenovca... možda čak i Amerikanci zbog Indijanaca, kao i mnogi drugi narodi diljem globusa (pogotovo ako krenemo da se vraćamo duboko u svetsku istoriju). Doduše, srpski nacionalisti će rado podržati tezu o genocidnosti pomenutih naroda, ponajviše Hrvata, jedino će svim silama negirati genocidnost Srba, bez obzira što bi se ona upravo u tom slučaju neminovno podrazumevala. Tim pre što ovi ostali pomenuti genocidi, uz izuzetak Holokausta, usled objektivnih okolnosti nikada nisu formalno-pravno bili presuđeni u nekom relevatnom međunarodnom sudu, premda faktički mnogi od njih mogu da se podvedu pod definiciju genocida.

Umetnička intervencija na bilbordu: Poruka Srbina sklonog genocidu
Photo: Stock

Kolektivizacija genocidnosti kojoj vole da pribegavaju usijane nacionalističke glave u suštini bi svaki – ali i doslovce svaki – narod na svetu učinila genocidnim, ako ne automatski, onda svakako u perspektivi. Jer u svakom narodu nažalost postoji izvestan postotak osoba koje bi bile spremne aktivno participirati u monstruoznim zločinima, uključujući i genocid, ukoliko bi im se pružila prilika. Svaki rat koji bilo gde izbije potencijalno je poprište raznih zločina, i zato uvek postoji mogućnost da neki od tih, po svoj prilici neizbežnih zločina poprimi razmere čak i genocida. Međutim, kao što, bar u glavama normalnih ljudi, postoje samo dobri i loši pojedinci, a nikako dobri i loši narodi, tako ne mogu postojati ni genocidni narodi, već isključivo genocidni pojedinci.

A možda nacionalisti toliku buku dižu baš zato što u sebi samima (podsvesno) slute vlastitu sklonost činjenju zločina. Zato valjda nastoje da unapred podele potencijalnu krivicu sa celokupnim „svojim“ narodom ne bi li time umanjili i relativizovali svoju ličnu odgovornost, bilo da je ona direktna ili „samo“ posredna (ratna propaganda, huškačka retorika i sl.).

I kao što se zločinac „uvek vraća na mesto zločina“, evo da se i ja vratim na početak teksta, to jest na navodnu „genocidnost“ Hrvata o kojoj su onomad razglabali srpski naci-akademici. Da li je u Jasenovcu - i uopšte na teritoriji notorne NDH - ustaški režim počinio genocid nad Srbima (i Jevrejima i Romima, naravno, ali njihove žrtve, s obzirom da nisu Srbi, ne zanimaju previše srpske nacionaliste)? Bez ikakve sumnje jeste, makar ja lično nemam nikakvu dvojbu oko toga, što je retka prilika da se u nečemu složim sa srpskim nacošima.

Ali baš na tom mestu dolazimo do poente. Ako, naime, srpski nacionalisti negiraju genocid u Srebrenici, uprkos tome što je potvrđen sudskom presudom, onda nemaju nikakvo pravo da svojoj hrvatskoj braći po idiotizmu zameraju što ovi, po istom principu, negiraju genocid u Jasenovcu i NDH. Naprosto, ko poriče Srebrenicu neka ćuti i o Jasenovcu.

Tako barem nalaže elementarna logika, a o etici da ne govorim. Ali kako su nacionalističkom mozgu i jedna i druga nedokučive, nemam bogzna kakvih iluzija da ću ovim tekstom uticati na način njihovog rezonovanja. Svejedno, neću biti nezadovoljan ni ako makar i jednog jedinog nacionalistu uspem navesti da, ako ništa, još jednom porazmisli o svemu. Dok ne pokušaš, ne možeš ni uspeti.

star
Oceni
4.44
Ostali članci iz rubrike Stav