Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Tekst iz arhive

Poslednji džokeri memorandumske elite

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Genije: Miodrag Ćakić/Diskoteka 3D

U tekstu punom svinjarija nižu se pasusi šovinističkog zla. Srpski pisci ne prihvataju politiku nasilne izmene demografske slike Kosova i Metohije, ne prihvataju permanentni progon srpskog naroda, silovanja i paljenja manastira, iako ceo svet zna da je u ovim bezumnim idejama najveća avangarda bio baš njihov štićenik, ludi lekar i pesnik sa Pala, koga dotični neumorno brane od neizbežnog suđenja u Hagu

Upliv politike u književnost je neizbežna pojava. U istoriji ne beše iole poznatijeg pisca koji nije iznosio sopstvene stavove o ideologijama, religiji, nacionalizmu i sličnim opsesijama svoga doba. Emil Zola se držao kao socijalist, Vladimir Majakovski pevao je u slavu Oktobarske revolucije (pa se, kasnije, razočarao), Gotfrid Ben se, na svu sreću, na vreme izvukao iz kandži nacističke ideologije, iako je u početku bio duboko uveren kako ona omogućava preporod nemačke nacije.

Apolitičnost, bar na ovome svetu, ne postoji. To potvrđuje i velika misao Fridriha Engelsa da i apolitičan čovek izražava radikalan politički stav.

Poslednjih godina činilo se da je vrhuška iz Francuske 7 (nekada toliko glasna) zaćutala i postala apolitična. Nije bilo ni abera sa te čuvene lokacije dok je država u devet paklenih krugova pljačkala sopstveni narod, nisu se oglasili ni kada su vandali odlomili glavu na spomeniku Ivanu Goranu Kovačiću (koji je u velikoj poemi "Jama" osudio ustaška zverstva nad srpskim narodom). U minulom vremenu Uprava Udruženja književnika Srbije,  iz svojih stupidnih nacionalno-egoističkih interesa, stavila se u službu sistema vlasti koja istrebljuje čitav jedan narod, nazivajući njegove pripadnike teroristima.

Kako se iz dnevne štampe moglo pročitati 10. juna, grupa srpskih pisaca je, nakon dužeg vremena, smogla smelosti da ode do Prištine, jer se verovatno dalje nije smelo, da bi u toj svetoj kolevci srpstva (u njoj danas krvavo umiru i srpska i albanska deca) sastavili takozvanu Deklaraciju o Kosovu i Metohiji.

Potpisnik šovinističkog proglasa: Slobodan Rakitić, tadašnji predsednik UKS-a
Photo: geociti.es

To bezvredno parče papira potpisala su četiri poslednja džokera memorandumske elite: Slobodan Rakitić, predsednik Udruženja književnika Srbije, Miloš Đorđević, predsednik Društva književnika Kosova i Metohije, Selimir Radulović, predsednik Društva književnika Vojvodine i Vladimir Nastić, predsednik Udruženja književnika Republike Srpske.

 

U tekstu punom svinjarija nižu se pasusi šovinističkog zla. Srpski  pisci ne prihvataju politiku nasilne izmene demografske slike Kosova i Metohije, ne prihvataju permanentni progon srpskog naroda, silovanja i paljenja manastira, iako ceo svet zna da je u ovim bezumnim idejama najveća avangarda bio baš njihov štićenik, ludi lekar i pesnik sa Pala, koga dotični neumorno brane od neizbežnog suđenja u Hagu. (Upozorenje – Termin avangarda ne odnosi se na književnu terminologiju, već na termin iz vojničke enciklopedije.)

Sonetni jurišnici u svom dušebrižničkom zanosu strahuju za 1300 spomenika koji nisu ni taknuti, a prećutkuju činjenicu da je vojska Republike Srpske, kojom je komandovao njihov kolega Radovan Karadžić, za vreme rata u Bosni srušila, spalila ili minirala približan broj muslimanskih verskih objekata. Ako su jedna Gračanica, Visoki Dečani i ostali srpski manastiri preživeli 500 godina turske vlasti, apsurdno je tvrditi da će ih na kraju XX veka bilo ko srušiti.

Položaj književnika u današnjem svetu je minoran. Čak je i "duhovni otac srpske nacije", književnik Dobrica Ćosić, to osetio na svojoj koži, kao žrtva glasačke mašinerije koja ga je smakla sa mesta predsednika Jugoslavije. No, ako neki ljudi, koji pišu pesme, čija je lirska duša tanana poput vlasi na vetru, imaju hrabrosti da se suprotstave NATO-paktu zbog bombardovanja projektilima sa osiromašenim uranijumom Republike Srpske, onda i ja kao tek primljeni (a možda i najmlađi) član Društva književnika Vojvodine, sa jednom objavljenom knjigom pesama, mogu i moram da se suprotstavim šovinizmu poslednjih džokera memorandumske elite i bombama koje padaju na bilo koji narod, nadajući se da će buduće generacije i Srba i Albanaca stvarati književna dela slaveći ljudsku slobodu, a ne iz bilo kakvih političkih ciljeva.

*Tekst objavljen u listu "Nezavisni", 26.VI 1998.

star
Oceni
4.60
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak