Stav
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (24)

Izmišljanje cenzure

Političke igre Olje Bećković

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Srećna vremena: Olja Bećković, dobitnica nagrade Jug Grizelj
Srećna vremena: Olja Bećković, dobitnica nagrade Jug Grizelj
Photo: Tanjug/Miloš Jelesijević

Ovih dana u toku je medijska kampanja nekadašnje estradne umetnice Olje Bećković, a priključna svita novinarskih, paranovinarskih, političkih i parapolitičkih udruženja preslikana je do tančina kao i u mnogim ranijim slučajevima kada je sujeta nadvladala svaku kritiku na račun kvaliteta rada („Mentalno razgibavanje“, Srđan Škoro...). Onog momenta kada je svesno obmanula javno mnjenje da je njena autorska emisija „Utisak nedelje“ zabranjena, Bećković je otpisala sebe sa liste iole kredibilnih lica u svetu medijskog poslovanja i regresirala u zvaničnu profesiju koja joj sve vreme podjednako loše ide za rukom

Podrška od tate: Olja i Matija
Photo: Stock

Tom odlukom koja je proizašla iz čistog nerazumevanja poslovnih okolnosti i još čistijeg oslanjanja na samosažaljenje, autorka „Utiska“ dala ja zeleno svetlo svojoj dugogodišnjoj logistici, zagovornicima sveopšte cenzure i diktature, da se otpočne sa kampanjom koja će se idealno nadovezati na već uigran teren za upravo ovakve situacije – svaki put kada nekima od naših bude pretila opasnost da ostanu bez posla. Međutim, prva obmana Olje Bećković izneverava i sam taj motiv jer njoj i njenoj emisiji od početka ove „krize“ uopšte ni ne preti opasnost od „ukidanja“ emisije, niti od ostanka bez posla. O kakvoj je zabrani onda uopšte reč?

Menadžment medijske kuće B92 koja raspolaže sa dva televizijska kanala – jednim koji nosi tzv. nacionalnu frekvenciju i drugim koji se emituje preko svih kablovskih emitera i trenutno ima pokrivenost od preko 60% teritorije Srbije – reagovao je saopštenjem u kojem se navodi da autorkina tvrdnja da je emisija „Utisak nedelje“ zabranjena predstavlja zlonamerno i tendenciozno tumačenje nepostizanja dogovora o njenom emitovanju. Reč je, dakle, o skretanju teme sa legitimnog poslovnog aranžmana na traženje nekakvih drugih motiva koji bi imali veze sa političkim razlozima i time se namirila sujeta da ništa od svega što joj se dešava nema nikakve veze sa neprofesionalnim ponašanjem koje se ekranizovalo više od dvadeset godina.

Na osnovu tog ekskluzivnog vremena jedino se i može razumeti količina naduvene nedodirljivosti i razmahale arogancije koje su autorki godinama krivicom drugih bile dozvoljene, te je posve i logično da joj razlozi iz sfere ekonomske isplativosti jedne medijske kuće neće interpretativno biti merodavni. Zbog toga je potrebno nešto jače, nešto senzacionalnije i skandaloznije, nešto korelativno dostojno svog onog kilotonskog, a pre svega ružnog podsmevanja i omalovažavanja gostiju u emisiji zbog čega ju je SNS već duže vreme bojkotovala – teorija zavere da je tako nešto lično mogao narediti jedino njen arhineprijatelj, premijer Srbije. No, da li je Olja Bećković, objektivno gledano, baš toliko bitna, ili je figura najviše instance vlasti ovde pre svega autoprojekcija samonabeđene, godinama promašeno tovljene „novinarske veličine“?

Ima li života bez Utiska: Olja Bećković
Photo: Tanjug/Miloš Jelesijević

Od samog početka aranžman prelaza na kablovski kanal B92 Info i odluku menadžmenta da od njega napravi celodnevni informativni kanal po uzoru na svetske kanale poput Sienena-a i Bibisi Njuza, autorka uopšte nije ni shvatila kao poslovnu ponudu poslodavca, već kao političku „ucenu“. Ovaj potez menadžmenta nehotice je izazvao simptomatično bušenje onog naduvenog ego-balona voditeljke i nenadano neprijatno spuštanje na zemlju ka surovoj tržišnoj realnosti u kojoj je svako zamenjiv, a niko postojani „simbol“. U neverici i besu, odlučna u uverenju da je žrtva neopisive nepravde usled rušenja izgrađenog poretka oko sopstvenog imena, Olja Bećković načinila je pomoću medija najpre atmosferu da se „Utisak nedelje“ seli sa televizije B92, da bi onda potegla legislativni motiv tvrdeći da samo želi da se poštuje ono što stoji u ugovoru između nje i te televizije. Ali, niti je u pitanju bilo kakva selidba sa jedne televizije na drugu, niti se u načelu menja odnos između ugovornih strana, jer je kanal B92 Info takođe sastavni deo televizije B92 i iste medijske kuće, dakle jednog te istog menadžmenta u sklopu većinskog vlasnika firme „Astonko“ d.o.o.

Prelaz poznatih informativnih emisija bio je planiran za novembar upravo iz razloga gledanosti „Utiska nedelje“ koju je menadžment želeo da prelije na svoj drugi kanal i time ga učini gledanijim i popularnijim. Na taj način pada u vodu još jedna obmana stare-nove glumice; B92 nikada nije tvrdio da emisiju pomera na drugi kanal zbog toga što ona nema dovoljnu gledanost, već potpuno suprotno – ona i ostale emisije bi trebalo da pređu upravo da bi se njihova gledanost iskoristila i kablovski informativni kanal učinio ekskluzivnijim, privlačnijim i time isplativijim, kako za medijsku kuću tako i za emitere. Redakcija emisije „Insajder“ za razliku od Olje Bećković taj deo donekle je razumela ponudivši se da učestvuje u uredništvu čitavog B92 info kanala, pod uslovom da novi aranžman startuje tek od januara iduće godine kada već bude zaživeo moderan koncept, istovremeno previđajući činjenicu da emisije moraju biti prisutne od samog početka rearanžiranja kanala, a ne da „gospodski“ upadnu tek naknadno kad kanal valjda sam od sebe postane gledan.

Zaustavite zemlju, silazim: Olja B.
screencap

Zašto se, dakle, odjednom pojavljuje motiv „ugleda“, „dostojnosti“, „ponižavanja“ i sl. kao skriveni osnov za prihvatanje ili neprihvatanje poslovne ponude? Zar nije logičnije ako jedna ponuda na tržištu ne valja, okrenuti se onoj drugoj, isplativijoj, a ne tupiti oko „ugleda“, „sujete“, „simbola“ i ostalih stvari? Ovo između ostalog pojašnjava i zašto se uopšte ne razmatra ponuda Željka Mitrovića – beslovesna svota novca, termin po izboru i potpuna sloboda uređivanja na televiziji koja, za razliku od B92 od informativnom ka zabavnom, ima sve vidljiviju obrnutu tendenciju. Šta to, dakle, ne bi bilo isto ako bi „Utisak nedelje“ prešao na Pink? Zašto to ne bi bilo to i gde je u svemu tome „zabrana“ emisije, kako bruje celokupni mediji? I najzad, kako to premijer hoće da zabrani emisiju kada ponuda dolazi sa televizije koja ga toliko medijski podržava?

Umesto da bude svesna svog nesavršenstva, voditeljki Olji Bećković milije je bilo da organizovanjem skupa u „odbranu“ svoje emisije dozvoli njenim organizatorima, NUNS-u i Demokratskoj stranci, relativiziranje čak i održane Parade ponosa. Puna mržnje i ne prezajući od degutantnih uvreda na račun čitave jedne populacije, u intervjuu za Blic pod nazivom „Ovo ni Slobi ne bi palo na pamet“ premijerovo obraćanje o poštovanju ustava i zakona po pitanju prava na različitost i zabrani seksualne diskriminacije neshvatljivo je nazvala „cirkuskom predstavom i vređanjem svih građana“. Za primer političkih pritisaka na svoju emisiju navela je pak rekla-kazala glasine o reakcijama na izbor gostiju po njihovom objavljivanju uoči emisija. Nedostaje samo da reaktivirana glumica pojasni kakva je to cenzura koja nastupa nakon što odredi ko su gosti i ti isti gosti se pojave u emisiji.

star
Oceni
4.71
Ostali članci iz rubrike Stav
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak