Srbija Vesti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (15)

Prvo pojavljivanje Stanka Subotića pred sudom

Rušenje montirane optužnice

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Suočavanje sa besmislenim optužbama: Stanko Subotić, ispred Specijalnog suda u Beogradu
Suočavanje sa besmislenim optužbama: Stanko Subotić, ispred Specijalnog suda u Beogradu
Photo: Tanjug/Srđan Ilić

Nakon što mu je najzad omogućeno da se brani sa slobode, Stanko Subotić je po prvi put dobio priliku da u Specijalnom sudu u Beogradu, lično i bez političkih smicalica i ograničenja iznese svoju odbranu. U primetno novim okolnostima i vidno povoljnijoj atmosferi za koju je zaslužan predsednik novog sudskog veća Dragan Nikolić, Subotić je izneo brojne detalje koji objašnjavaju kontekst u kojem je optužnica protiv njega konstruisana, ujedno odbacivši bilo kakvu umešanost u nelegalne radnje koje mu se stavljaju na teret. Tokom glavnog pretresa pred sudom je svedočio i Brane Peševski, svedok iz Makedonije, koji je otkrio način na koji se firma “Mia Ub” našla u fiktivnim fakturama koje su poslužile kao osnov konstrukcije montirane optužnice protiv Subotića

Koristeći svoje ustavom garantovano pravo na iznošenje odbrane, koje mu je omogućeno po prvi put od kako je 2007. godine započeo proces protiv njega, Stanko Subotić je odbacio sve navode optužnice u kojima mu se stavlja na teret da je zloupotrebom ovlašćenja u privredi nelegalno trgovao cigaretama.

Impresivna poslovna karijera

Podsećajući na svoju impresivnu poslovnu biografiju Subotić je istakao da se privatnim biznisom počeo baviti još 1979. godine kada se doselio u Francusku. Proizvodnu delatnost u oblasti konfekcije je 80-ih godina prošlog veka proširio i na teritoriji tadašnje Jugoslavije da bi i tokom 90-ih godina u Srbiji osnovao nekoliko firmi.

“Poslovima trgovine i distribucije cigareta počeo sam da se bavim sasvim slučajno nakon što mi je jedan od dužnika iz Makedonije svoju obavezu isplatio naturalo – kontigentom cigareta. Tada sam video da je to veoma isplativ i unosan posao. Zahvaljujući dobrim poslovnim kontaktima na zapadu uspeo sam da potpišem ugovore sa velikim proizvođačima cigareta kojima sam dobio ekskluzivno pravo distribucije cigareta za prostor čitavog Balkana. Sve to je bilo u potpunosti u skladu sa važećim zakonima”, naveo je Subotić.

Napokon omogućeno pravo na odbranu: Subotić, žrtva političkih ucena i reketiranja
Photo: Tanjug/Srđan Ilić

Pokušaji političkog reketiranja

Govoreći o početku hajke i progona protiv njega Subotić je ukazao da se to dogodilo 2002. godine, prvo iz političkih razloga zbog njegove bliskosti za Zoranom Đinđićem, da bi se progon nastavio i nakon ubistva prvog demokratskog premijera, ovoga puta iz finansijskih i materijalnih motiva. Nakon što su mediji, tokom dirigovane kampanje, u javnosti kreirali njegovu lažnu biografiju, tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović preko svojih poverljivih ljudi pokrenuo je istragu o poslovanju i trgovini devedesetih godina prošlog veka.

“Nakon što je pokrenuo takozvanu akciju Mreža, Mihajlović je u više navrata od mene pokušavao da iznudi novac obećavajući da ću za uzvrat biti pošteđen istrage. Te iznude su se kretale u iznosu od nekoliko stotina hiljada evra do cifre od preko 20 miliona koliko je u jednom trenutku valjda on procenio da ja imam u nekakvim džakovima, kako je on to zamišljao”, opisao je Subotić i nastavio: “Pošto sam, znajući da nemam nikakve veze sa ilegalnom trgovinom cigaretama devedesetih godina, sve njegove zahteve listom odbio, akcija Mreža je rezultirala fingiranom i montiranom optužnicom koja je i kasnijim političkim strukturama poslužila kao pogodno sredstvo za ucene i pokušaje iznude novca od mene.”

Subotić je podsetio da je njegov advokatski tim svojevremeno podneo krivičnu prijavu protiv Dušana Mihajlovića zbog pokušaja iznude novca, ali da tužilaštvo nikada po toj krivičnoj prijavi nije reagovalo niti je podnosiocu dostavilo bilo kakvu povratnu informaciju.

Boris Tadić, šef političke mafije

On je dodao da je do 2006. godine, tokom trajanja predistražnog postupka, u Srbiju investirao više desetina miliona evra novca koji je doneo iz Švajcarske, kao i da je zbog poslovanja svojih firmi bar jedan put mesečno boravio u zemlji.

“Uprkos mom čestom boravku u Srbiji i činjenici da se u to vreme vodila istraga protiv NN lica, a čiji sam predmet zapravo bio ja, policija i tužilaštvo nikada nisu uzeli izjavu od mene na okolnosti koje su kasnije iznete u tendencioznoj i montiranoj optužnici protiv mene” , precizirao je Subotić. Kao jednog od nosilaca političkih pritisaka i pokušaja iznude Subotić je naveo bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

Propala operacija reketiranja: Boris Tadić, politički kriminalac
Photo: Cropix/Boris Kovačev

“Sa Tadićem sam se u to vreme više puta sastajao. Jednom sastanku su prisustvovali i njegovi tadašnji savetnici Miodrag Rakić i Vuk Jeremić. Glavne teme naših razgovora i ono što je najviše zanimalo Tadića bili su moji odnosi za pokojnim Zoranom Đinđićem kao i sredstva Fonda za razvoj demokratije u Srbiji čiji sam ja bio osnivač, a čiji je korisnik bila Demokratska stranka”, naveo je Subotić. On je podsetio da je preostali novac iz tog fonda, nešto preko milion evra, na Tadićev zahtev predao u kešu. Subotić je ranije putem video linka javnost Srbije obavestio da je taj novac po Tadićevom nalogu predao Ružici Đinđić.

“Samo dva meseca nakon što je taj novac isplaćen, protiv mene je pokrenut postupak u Srbiji”, rekao je Subotić i upitao da li je normalno to da ga predsednik države u vreme dok se tajno s njim sastaje, u javnosti optužuje da je kriminalac?

“Optužnica protiv mene podignuta je samo dve nedelje nakon mog poslednjeg boravka u Srbiji i dve nedelje nakon mog planiranog ponovnog dolaska. Momenat koji je odabran za njeno podizanje ukazuje da je namera bila da mi se onemogući da iznesem odbranu” , upozorio je Subotić i dodao da mu je od 2007. godine bilo uskraćeno pravo na odbranu što se produžilo i kroz onemogućavanje rada njegovih advokata, zbog čega su svojevremeno morali da napuste proces. On je podsetio da je zbog istaknutih procesnih nedostataka Apelacioni sud i oborio presudu koja je bila rezultat montirane optužnice i procesa koji se po njoj vodio.

Zloupotreba položaja u nepostojećoj DB firmi

Subotić je objasnio da ne postoje nikakvi dokazi o njegovoj inače nepostojećoj vezi sa fantomskom firmom “Success” koja se pominje u optužnici i u kojoj je on navodno zloupotrebio ovlašćenja u privredi (ranije kvalifikovano kao zloupotreba službenog položaja).

On je takođe precizirao da su se u periodu na koji se optužnica odnosi, zbog nepostojanja platnog prometa sa inostranstvom sve transakcije obavljale isključivo u gotovini.

“Novac je uredno, sa potvrdom Centralne banke, u kešu iznošen iz zemlje i to je bio jedini mogući način plaćanja u to vreme. Pošto je firma Mia Ub u to vreme imala dva frišopa, u Baru i na prelazu Đeneral Janković, kao i nekoliko magacinskih prostora, sva plaćanja inostranim dobavljačima vršena su u skladu sa tadašnjom praksom plaćanja u gotovini”, istakao je Subotić, precizirajući da je jednostavno utvrditi ko je i za čiji račun u to vreme prevozio sporne kontigente pošto su špediteri, pored ugovora, redovno bili snabdevani bankarskim garancijama od strane firmi koje su ih angažovale za poslove špedicije.

Na korak od dugo očekivane pravde: Subotić, u hodniku Specijalnog suda
Photo: Tanjug/Srđan Ilić

Odgovorajući na pitanja tužioca, koji je upadljivo pokušavao da njegovo prvo obraćanje pred sudom iskoristi kako bi trik pitanjima eventualno doveo u pitanje istinitost iskaza, Subotić je rekao da je još 1997. godine izvršen prvi nelegalni pretres prostorija firme Mia Ub, kada su od strane nepoznatih pripadnika policije odnete njegove lične beleške o poslovanju, kao i pečati i blanko dokumentacija sa uredno odštampanim memorandumima. Zbog toga je svojevremeno tužilaštvu bila podneta krivična prijava, koja do danas nije ni procesuirana niti odbačena. Subotić je ukazao na svedočenja zaposlenih, koji su ukazali da bi osoba koja je učestvovala u nelegalnom pretresu mogao biti Bogdan Pušić, policijski inspektor koji je kasnije vodio istragu i montirao dokaze protiv Subotića, a koji je danas predsednik radne grupe koja se bavi najvećim istragama u Srbiji.

Govoreći o fantomskoj firmi Success sa čijim je poslovanjem u optužnici doveden u vezu, Subotić je rekao da je, nakon što je ime te firme pomenuto tokom samog procesa, iz više izvora saznao da je reč o firmi Državne bezbednosti koja se prometom cigareta bavila, iako pravno nije postojala niti je bila registrovana.

“Ja nemam dokaze za tvrdnju da je to bila firma DB, ali lako je zaključiti ko je jedini u to vreme mogao da posluje bez zvanično registrovane firme i prateće dokumentacije koja je bila neophodna kako za sam proces nabavke, preko špedicije do distribucije i prodaje cigareta”, ukazao je Subotić. Na primedbu tužioca da je njegov iskaz u pogledu firme “Success” kontradiktoran, pošto je ranije tvrdio da mu ta firma nije poznata, intervenisao je predsednik sudskog veća ukazujući da nema kontradiktornosti u Subotićevom iskazu pošto se tužiočevo ranije pitanje odnosilo na postojanje eventualnih poslovnih veza između Subotićevih firmi i fantomske firme iz Novog Sada.

Nepostojanje motiva

Subotić je sudskom veću posebno ukazao na nepostojanje motiva da uradi sve ono za šta ga tužilaštvo tereti.

“Zahvaljujući ekskluzivnom pravu distribucije, dažbine za promet cigaretama u to vreme iznosile su svega jedan odsto od ukupne vrednosti uvezenih kontigenata. Zbog visoke inflacije čak i tih jedan odsto često je bilo u potpunosti obezvređeno. Zbog takvih uslova poslovanja postavlja se pitanje zbog čega bih ja osnivao kriminalnu grupu, fantomske firme i paralelnu distributivnu mrežu kako bih izbegao ionako minorne zakonske obaveze prema državi? Trebalo bi da budem potpuno lud ili urođeno sklon kriminalu da bih uradio takvo nešto”, ukazao je Subotić.

Strpljiv i uporan: Stanko Subotić, srušio samu konstrukciju lažne optužnice
Photo: Stock

Svedok odbrane srušio konstrukciju tužilaštva

Nakon izlaganja Stanka Subotića, na glavnom pretresu je saslušan svedok odbrane Brane Peševski čije svedočenje je posebno zahtevano i u odluci Apelacionog suda. Tokom prethodnog procesa, koji je rezultirao presudom koja je kasnije poništena, sudsko veće je odbilo predlog odbrane da Peševski bude saslušan, što je kasnije eksplicitno navedeno kao jedan od razloga za obaranje presude.

Peševski, koji je devedesetih godina kao zaposleni u skopskoj agenciji “Magnum” radio na poslovima obezbeđenja i pratnje gotovog novca i kontigenata cigareta kompanije “Makedonija tabako”, otkrio je svoja saznanja koja rasvetljavaju enigmu kako i zašto se ime firme “Mia Ub” našlo na fakturama makedonskog proizvođača cigareta, iako su ti kontigenti kasnije završili u posedu fantomske firme “Success” iz Novog Sada. I dok je politički instruirano srbijansko tužilaštvo iz toga izvelo zaključak o navodnoj povezanosti firmi “Mia Ub” i “Success”, Peševski je svojim svedočenjem čitavu tu konstrukciju srušio kao kulu od karata.

“Tokom jedne od operacija pratnje kontigenta cigareta do makedonsko-srpske granice, u kancelarijama kompanije 'Makedonija tabako' prisustvovao sam popunjavanju faktura koje su ispisivane na ime firme 'Mia Ub' sa falsifikovanim potpisima i pečatima. Kada sam upitao zašto se roba fakturiše na firmu kojoj neće biti i predata, rečeno mi je da je to neophodno kako bi se izlaz robe dokumentovao makedonskim carinskim organima, da će se kasnije ta dokumentacija uništiti, dok će robu preuzeti firma Success”, objasnio je Peševski. Ime firme “Mia Ub” za kreiranje lažnih faktura odabrano je zbog činjenice da je ta firma imala frišop na graničnom prelazu Đeneral Janković, a makedonskom dobavljaču su falsifikovane fakture bile neophodne zato što nije mogao da prikaže poslovanje sa pravno nepostojećom firmom “Success”. To je urađeno po nalogu tadašnjeg prvog čoveka kompanije “Makedonija tabako”, Danča Šuturkova i njegovog saradnika u poslovima sa Srbijom Vlatka Markovskog.

Pobednički tim: Stanko Subotić u društvu svog advokata Radoslava Tadića
Photo: Tanjug/Srđan Ilić

Tako je i nastao materijal od kojeg su srbijansko tužilaštvo i policija konstruisali čitavu optužnicu protiv Subotića, pripisujući mu kontrolu i zloupotrebu položaja u nepostojećoj firmi, koja je po svemu sudeći bila ispostava Državne bezbednosti.

Iako je tužilac, pokušavajući da opstruiše iskaz svedoka odbrane, u više navrata uputio prigovor zbog navodne nerazumljivosti iskaza svedoka iz Makedonije, predsednik sudskog veća je te prigovore odbacio ukazujući zameniku tužioca Saši Ivaniću da je iskaz sudskom veću dovoljno razmljiv, nakon čega je Peševskom dozvoljeno da svoj iskaz privede kraju.

star
Oceni
4.52
Ostali članci iz rubrike Vesti
Tagovi