Kurtoazija i kurtizane

Bolan raskid: Rasim Ljajić i Boris Tadić, bivši partneri

Photo: FoNet/Darko Cvetanović

Odgovor Demokratske stranke na kurtoazna pitanja Rasima Ljajića i Milice Delević morao je biti dostojanstveniji, makar iz kurtizane

Ovih dana smo svedočili sasvim neuobičajenim postupcima političara koji, bili iskreni ili ne, ipak stvaraju potpuno drugačiji ambijent na našoj kontaminiranoj političkoj sceni. Najpre su pobednici na izborima, ponudili saradnju i mesta u novoj vladi čestititm i kvalitetnim ljudima iz suparničkog tabora, a onda se onaj koji je dobio ponudu obratio svojim poraženim koalicionim partnerima za mišljenje i saglasnost za pregovore takve vrste. Ali, odgovor je bio negativan i sve iluzije su raspršene. Nezadovoljne same sobom, sebične i zavidne demokrate su odbile džentlmensku ponudu Rasima Ljajića da i one učestvuju u uspostavljanju nove prakse u političkom životu, opterećenom nezdravom konkurencijom u kojoj dominiraju nepoverenje i neiskrenost, prevare i preljube, isključivost i netrpeljivost.

Naravno da im nije lako i da im je krivo, ali na muci se poznaju junaci. Naravno, da pobednici sada demonstriraju svoju superiornost i pokušavaju da demokratama drže lekcije iz demokratije, ali čak i ako je sve samo poza, na velike gestove velikani odgovaraju veličanstvenim. Naravno, da Rasim morao da brine i o sebi i svojoj maloj partiji i da je njegovo pitanje bilo pre svega kurtoazno, ali činjenica da nije želeo da napusti brod koji tone bez blagoslova, zaslužuje da se na njegov korektan gest odgovori još korektnijim. Ako je on, tražeći od njih mišljenje i saglasnost, rekao da će prihvatiti svaku njihovu odluku, oni su morali uzvratiti istom merom, porukom da je odluka na njemu i da će je oni ispoštovati, ma kakva bila. Prava Demokratska stranka, koja drži do sebe, još bi mu se zahvalila na dosadašnjoj saradnji i doprinosu koji je dao, a koji nije bio mali, i poželela mu sve najbolje u uverenju da će, ako odluči da uđe u novu vladu, on svojim iskustvom i umećem, svojom principijelnošću i tolerancijom, doprineti njenom boljem radu na dobrobit Srbije i zadovoljstvo njenih građana.

Logičan politički kraj: Boris Tadić, napušten čak i od Rasima

Photo: Facebook

Ali, Demokratska stranka koju poznajemo poslednjih godina nema tu vrstu širine i snage, nema dostojanstva ni u pobedi, ni u porazu. Kako ih je vlast uznela, tako ih je poraz ponizio. Da imaju dostojanstva mogli bi čak i da ga posavetuju da ne ulazi u to jer je uzaludno, ali ni na koji način ne bi doveli u pitanje njegovo pravo da samostalno donese odluku i svoju obavezu da je poštuju. Ovo nije stav DS, to je reakcija isfrustriranih i pakosnih luzera, prema kojima Rasim Ljajić više ne bi trebalo da oseća bilo kakvu obavezu.

U slučaju Milice Delević stvari stoje nešto drugačije i moglo bi se polemisati o tome da li bi DS trebalo i tom prilikom da demonstrira svoju veličinu i odobri joj da preuzme funkciju ministra spoljnih poslova ili ne. Lično sam uverenja da bi valjalo da su i njoj pružili podršku da sama donese odluku i ohrabrili je da kao ponosni član Demokratske stranke uđe u novu vladu da bi uradila nešto dobro i korisno. Ako se od nje traži da se zbog tog položaja odrekne svoje stranke, onda će ona o tome i inače sama odlučivati. Međutim, problem DS, u njenom slučaju, je što bi time bila dovedena u pitanje kadrovska politika same stranke, koja drugima daje bolje kadrove od onih koje je sama koristila u svom mandatu. Ali, to je već tema za njihovu unutrašnju raspravu.