Srbija Vesti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (25)

FHP optužuje generala Ljubišu Dikovića (1)

Načelnik Generalštaba - heroj ili zlikovac

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Mračna prošlost: Ljubiša Diković, odlikovan
Mračna prošlost: Ljubiša Diković, odlikovan
Photo: rts.rs

Na Kosovu je 37. motorizovana jedinica Vojske SRJ kojom je komandovao Ljubiša Diković, koju je Slobodan Milošević odlikovao Ordenom narodnog heroja, počinila zločine ubistva civila, silovanja, maltretiranja, prebijanja, tvrdi Fond za humanitarno pravo

Dokazi na kojima se zasniva presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u predmetu Milutinović i drugi, preživele žrtve iz Drenice koje su svedočile u MKSJ ili dale izjavu Fondu za humanitarno pravo kao i dokumenta sadržana u javnoj Bazi podataka MKSJ, ukazuju na brojne teške i masovne ratne zločine koji su počinjeni prema albanskim civilima u zoni odgovornosti komandanta 37. motorizovane brigade Vojske SRJ, novopostavljenog načelnika Generalštaba Vojske RS, general-potpukovnika Ljubiše Dikovića. Tokom NATO bombardovanja, ratni zločini koje su vršili pripadnici VJ/MUP su se ponavljali. Iako je imao obavezu da spreči ratne zločine, komandant 37. motorizovane brigade to nije učinio. Do danas, pripadnici i komandanti jedinica koji su sudelovali u izvršenju ratnih zločina u Ćirezu/Qirez, Starom Čikatovu/Çikatovё e Vjetёr, Baksu, Vrbovcu/Vёrboc i Glogovcu/Gllogoc, gde je u toku četiri nedelje ubijeno najmanje 200 civila, nisu procesuirani“, saopštio je u ponedeljak Fond za humanitarno pravo, potkrepljujući svoje tvrdnje opširnim izveštajem koji se temelji na izjavama svedoka.

Fond ističe da pomenuti „dokazi ukazuju i na bezobzirnu pljačku albanske imovine tokom NATO bombardovanja“. „Komandanti i pripadnici VJ/MUP, među kojima i komandant 37. motorizovane brigade (mtbr) Ljubiša Diković, sudelovali su u oduzimanju i prisvajanju albanske imovine u cilju ličnog korišćenja i bogaćenja“.

Jedinicu kojom je na Kosovu komandovao tada pukovnik Ljubiša Diković predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević odlikovao je Ordenom narodnog heroja. General-potpukovnik Ljubiša Diković je 12. decembra 2011. godine, ukazom predsednika Republike Srbije, postavljen na mesto načelnika Generalštaba Vojske Republike Srbije

Fond za humanitarno pravo smatra da oficir poput Ljubiše Dikovića nije dostojan da bude načelnik Generalštaba Vojske Republike Srbije. On nema profesionalni ni moralni potencijal da doprinese vraćanju poverenja u Vojsku Republike Srbije, kako u regionu, tako i na međunarodnom nivou. FHP poziva nadležne organe da predsedniku Republike Srbije predoče činjenice o postupanju nekadašnjeg komandanta 37. mtbr tokom rata, kao i dokaze MKSJ o počinjenim ratnim zločinima u zoni odgovornosti ratnog komandanta Ljubiše Dikovića“, ističe se u saopštenju FHP.

Pred Haškim tribunalom: Ljubiša Diković, svedok
Izvor: ICTY
Jedinica popunjena ubicama iz srbijanskih zatvora
Pod Dikovićevom komandom, od maja 1998. godine, u 37. mtbr, više oficira Vojne bezbednosti, među kojima i potpukovnici Slobodan Stošić i Miodrag Đorđević, obučavali su i uvežbavali grupe ubica, kriminalaca, čak i nekoliko desetina osuđenih ubica iz zatvora u Sremskoj Mitrovici. Od jula 1998. godine, odvodili su ih na Kosovo, kao dobrovoljce i pripadnike VJ. Mnoge od osuđenih ubica, po zahtevima vojnih i policijskih tajnih službi, sudovi u Srbiji su oslobodili ostatka zatvorskih kazni i pustili na slobodu. Potpukovnik Stošić im je davao uniforme, najubojnija oružja, hemijska i druga sredstva za tihe likvidacije, legitimacije i značke pripadnika Vojne bezbednosti“, saopštava Fond.

Likvidacije i pljačka Albanaca
Sukcesivno, do 2.04.1999. godine, kompletno popunjena 37. mtbr je iz Raške premeštena na Kosovo, “na području Drenice (Glogovac, Klina, Srbica)”, kako je i određeno planom “Grom 98“.
Preko 4.500 pripadnika 37. mtbr, podeljenih u borbene grupe, uz oklopnu podršku 31 tenka i jednog artiljerijskog diviziona sa 18 oruđa tipa haubica 105 mm, sa vodom minobacača 82 mm i 120 mm, pod komandom pukovnika Dikovića i njemu podređenih komandanata bataljona i komandira osnovnih jedinica, otpočeli su planirano “čišćenje” prostora Drenice od “šiptarsko terorističkih snaga”.

Diković je sudelovao u prisvajanju imovine Albanaca, ne samo sa područja Drenice, nego sa celog Kosova. Sa kopa u Belaćevcu, tokom 1998. godine, po Dikovićevom naređenju u Rašku je dovezen jedan bager-kopač, koji je prodat nekom privatnom licu. Tokom NATO bombardovanja, s njegovim znanjem, hiljade skupocenih putničkih automobila, autobusa, kamiona i traktora, prebačeno je i prodato u Novom Pazaru i Raškoj. Za sebe lično je zadržao jedan skupoceni američki Landrover i Mercedes 300. Oteta i ukradena vozila čuvale su vojne straže u selu Rvati, uz vojne magacine i skladišta kod Novopazarske Banje, opština Novi Pazar. Među oficirima i vojskom se pričalo da je Diković za vreme NATO kampanje postao vlasnik hiljade grla krupne i sitne stoke, otete od kosovskih Albanaca.

Zločini po komandi
Deo izveštaja Fonda o ubistvima koja su počinili pripadnici 37. motorizovane brigade:

Neke borbene grupe 37. mtbr bile su neprekidno prisutne na Kosovu od maja 1998. godine. Kompletna birigada je bila prisutna od 7. marta 1999. do dolaska međunarodnih snaga, 11. juna 1999. godine. U tom periodu, samostalno ili u sadejstvu sa drugim jedinicama VJ, 37. mtbr pod komandom Ljubiše Dikovića je delovala kao vatrena podrška i priprema za upad jedinica MUP/VJ u albanska sela, u kojima su izvršena brojna masovna ubistva albanskih civila, silovanja, pljačke i uništavanje imovine.

Staro Čikatovo/Çikatovё e Vjetёr, opština Glogovac/Gllogoc
U ranim jutarnjim satima, 17.04.1999. godine, snage VJ/MUP opkolile su selo Staro Čikatovo/Çikatovё e Vjetёr. Nakon nasumičnog granatiranja artiljerijskim oruđima, tenkovskim topovima i minobacačima i dejstva svim raspoloživim naoružanjem po kućama i svim objektima, ušle su u selo oko 6:00 časova.
U grupama od 3 do 5, vojnici/policajci su upadali u kuće, premlaćivali, zlostavljali, ponižavali i brutalnim postupanjima zastrašivali sve zatečene ukućane, nastojeći da od njih iznude i oduzmu novac, nakit i sve iole vrednije lične stvari. Više lica su teško povredili, a nekoliko ubili u kućama, pred zatečenim ukućanima i komšijama. Preživele su isterali iz kuća i, neprekidno ih tukući i uz pretnju oružjem, skupili na nekoliko mesta u selu. Najveći broj, uglavnom iz porodice Morina, skupili su u njihovoj mahali Morina. Nakon ponovnog pretresa i premlaćivanja, odvojili su muškarce od žena i dece. Kuće i sve druge objekte u selu su odmah palili. Žene i decu, uz pretnju oružjem, svrstali su u kolonu i proterali iz sela prema Glogovcu/Gllogoc. Neke od izdvojenih muškaraca ubili su odmah, na mestu zaticanja, uglavnom pucajući u njih automatskim oružjem, iz neposredne blizine. Ostale su razdvojili u tri grupe i uterali u dvorišta njihovih rođaka – Yllbera Morine, Ali Morine i Sejdi Morine, i, iz neposredne blizine pucali u njih rafalnom paljbom. Ovom prilikom ubili su više desetina Albanaca iz ovog sela, među kojima je 27 pouzdano identifikovano. (podvukle e- Novine)

Pozdrav načelniku: Ljubiša Diković, vojničina
Photo: novosti.rs
Ćirez/Qirez, opština Srbica/Skënderaj
Jedinica od oko 100 vojnika i paravojnika, 17.04.1999. godine, oko 7:00 časova, upala je u selo Kožica/Kozhicë. U grupama od 2 ili 3 vojnika, išli su od kuće do kuće i silom i pretnjom oružjem, od ukućana i kod njih zatečenih Albanaca prognanih iz drugih naselja, otimali novac, nakit, dragocenosti i sve druge vrednije lične stvari. Oko 115 kosovskih Albanki - devojaka, žena, dece i starijih žena – zatvorili su u porodičnu kuću Abedina Durmishija. U prizemlju te kuće zatvorili su ukupno 31 ženu i dete. Ubrzo su doveli još oko 88 Albanki i dece i 28 njih zatvorili na prvi, a oko 60 na drugi sprat kuće Abedina Durmishija.

Nakon dva dana, grupa vojnika VJ je iz grupe od 31 žene i deteta u prizemlju, povela 27 žena i dece u selo Ćirez/Qirez. Tu su ih predali grupi od 10 vojnika odevenih u “smeđe crvene maskirne uniforme“, koje je predvodio vojni starešina sa oznakama čina na ramenu. Uz pretnje da će ih pobiti zajedno sa decom, oduzeli su im lične isprave, novac i nakit, a potom su ih dvojica vojnika sproveli do nekog ambara i sve ih u njemu zatvorili. Iz grupe zatvorenih nasilno su izdvajali više devojaka i mlađih žena od kojih su neke bile u odmakloj trudnoći (od četvrtog do osmog meseca).

Više puta su izvodili žene i devojke izvan ambara i više puta ih prisiljavali na vaginalni polni odnos, a takođe ih i na druge načine seksualno zlostavljali i iskorišćavali. Istoga dana, pet od ovih silovanih devojaka, kao i tri starije Albanke, Miridije Dibrani, Tahire Shalaku i Fahrije Ademi, izdvojili su iz grupe, izveli su iz ambara i kasnije ih, za sada tačno neutvrđenog dana, ubili i bacili u tri bunara u Ćirezu/Qirez, gde su leševi pronađeni i identifikovani u julu mesecu 1999. godine.

E- novine će objaviti i opise zločina sa ostalih toponima stradanja albanskih civila i Relevantne zaključke iz presude u predmetu IT-05-87-T, Tužilac protiv Milutinovića i drugih koji govore o kosovskoj „epopeji“ 37. motorizovane brigade Vojske SRJ i njenog komandanta Ljubiše Dikovića.“

star
Oceni
4.52
Ostali članci iz rubrike Vesti
Tagovi