Srbija Vesti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (19)

Evropska komisija prećutala izveštaj sa terena

Poražavajući izveštaj EU o reformi pravosuđa

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
File nafilovao napredak Srbije: Slobodan Homen, Snežana Malović i Milica Delević, lažni reformatori
File nafilovao napredak Srbije: Slobodan Homen, Snežana Malović i Milica Delević, lažni reformatori
Photo: Tanjug

Uprkos pozitivnom mišljenju iznetom u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, posmatračka misija EU koja je pratila proces reforme pravosuđa u Srbiji navodi da su taj proces obeležile brojne i neprihvatljive nepravilnosti. U Izveštaju koji je objavio portal Euobserver navodi se da su „reformu srpskog pravosuđa obeležili nedoslednost, netransparentnost i politički pritisci“

Ta ocena je sadržana u Izveštaju na 23 strane, koji je grupa lokalnih advokata uradila za potrebe delegacije EU u Srbiji, a koji je nastao kao rezultat dvomesečnog monitoringa procesa revizije reizbora sudija u periodu od 4. jula do 28. avgusta ove godine.

"Čitav proces revizije odluka je sproveden samo da zadovolji formu i školski je primer izvrtanja pravde," navodi se u dokumentu u koji je Euobserver imao uvid.

U Izveštaju je ispitan rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca koji su 2009. godine odlučivali o tome koje će sudije i tužioci zadržati svoja radna mesta, u toku procesa racionalizacije pravosudnog sistema koja je preduzeta sa navodnim ciljem podizanja profesionalnih standarda.

EUobserver podseća da je reorganizacija srpskog pravosuđa bila deo unutrašnjih reformi u skladu sa pravilima EU, koje je Beograd preduzeo u nadi da će dobiti status kandidata za članstvo u EU.

U tekstu se dalje navodi da je po okončanju prcesa reizbora bilo preko 1500 žalbi na odluke ta dva tela, koje su preopteretile rad Ustavnog suda. Zbog toga je odlučivanje o žalbama naklnadno predato Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, koji su dobili jasne smernice po kojima je trebalo da preispitaju sporne slučajeve. Posle nekoliko odlaganja rad na reviziji spornih odluka napokon je započeo u junu. Prema navodima u Izveštaju EU koji je procureo u javnost, tokom procesa revizije dva tela koja su odlučivala o žalbama neizabranih sudija i tužilaca, gotovo da i nisu obraćala pažnju na smernice koje je formulisala EK.

Državni teror nad neizabranim sudijama: Nata Mesarović i Snežana Malović, poluge političkog pritiska na pravosuđe
Photo: Stock

U Izveštaju su posebne primedbe stavljene na praksu u kojoj su, u procesu revizije, o žalbama odlučivali isti oni članovi dva tela koji su učestvovali i u donošenju prvobitnih spornih odluka. Podnosioci žalbi su u tom procesu dobili malo informacija o datumu saslušanja, dok su u procesu odlučivanja po žalbama korišćeni lažni, naknadno predočeni dokazi, kako bi se orpavdale prvobitne odluke.

Pokušaji neizabranih sudija da iznesu svoju odbranu od lažnih optužbi često su onemogućavani neuverljivim tehničkim i administrativnim razlozima.

U Izveštaju su navedene i smernice koje je trebalo primenjivati prilikom odlučivanja u procesu revizije, kao i detaljni primeri njihovog kršenja.

"Oba tela su u više navrata kršila pravila, stalnim uvođenjem novih dokaza, koji su naknadno stizali i neizabranim sudijama predstavljani na sam dan razmatranja njihovih žalbi", navodi se u proceni o primeni Člana 4 koji precizira koji sve dokumenti mogu biti korišćeni u raspravi.

"Rasprave su držane čak i posle ponoći, ponekad i u 3 i 4 časa ujutro, dok čekaonice nisu bile snabdevene hranom i pićem, a imale su svega po nekoliko stolica“, navodi se u Izveštaju EU.

U istom dokumentu se ističe da je utisak posmatrača „da je neposredan uticaj izvršne vlasti bio prisutan tokom čitavog procesa revizije“.

U Izveštaju se poziva EU da izvrši neophodan pritisak na relevantne aktere da dozvole posmatračima uvid u obrazloženja konačnih odluka o neizboru sudija, koje se donose iza zatvorenih vrata.

Za razliku od izveštaja stručnjaka koji su proces pratili nalicu mesta, u zvaničnim službenim procenama EK Srbija je dobila prelaznu ocenu, čak i u oblasti reforme pravosuđa.

"Revizija odluka o reizboru sudija je do sada uglavnom sprovedena na zadovoljavajući način. Uprkos nekim proceduralnim nedostacima većina odluka je uglavnom donesena u skladu sa osnovnim smernicama“, stoji u oktobarskom Izveštaju EK o napretku Srbije.

Na nesaglasnost zvaničnog Izveštaja o napretku Srbije koji je objavila EK i Izveštaja posmatrača koji su pratili postupak revizije, reagovali su neki članovi Evropskog parlamenta koji su od Komisije zatražili zvanično obrazloženje.

"Ja sam pismeno zatražio od Komisije da objasni te razlike", izjavila je holandska poslanica u Evropskom parlamentu Marije Kornelisen.

"Nadam se da je u pitanju greška, ali Komisija bi morala da ima dobro objašnjenje", rekala je ona.

"U izveštaju posmatrača se govori o parodiji pravde. Iako razumem da oni ne bi želeli da koriste baš taj izraz u Izveštaju, navodi da postoje samo neke manje proceduralne smetnje su više od pukog prećutkivanja", upozorila je evropska parlamentarka.

Evropska komisija je sa svoje strane poručila da nikada ne komentariše procurele ili neslužbene izveštaje.

"Sve što imamo reći o Srbiji i njenoj reformi pravosuđa napisano je u Izveštaju o napretku, s naglaskom da ćemo i dalje pažljivo pratiti šta je učinjeno. Sudstvo je u posebnom fokusu Komisije", izjavio je Peter Stano, porptarol komesara za proširenje.

S druge strane, parlamentarka Kornelisen je upozorila da problem time neće nestati i dodala da ima informacije da pored pomenutog izveštaja postoji još jedan, iz novembra, za koji se u nekim krugovima navodi da je još nepovoljniji od avgustovskog.

star
Oceni
4.78
Ostali članci iz rubrike Vesti
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak