Subotić protiv Malovićke

Zabraniti joj da komentariše presude: Snežana Malović-Sneki, zaljubljena u funkciju

Photo: BETA/Vladimir Milovanović

Radoslav Tadić, advokat, generalni punomoćnik Stanka Subotića, pre nekoliko dana uputio je Ustavnom sudu Republike Srbije žalbu za povredu ustavnog prava, povodom izjava ministrice pravde Snežane Malović. Prenosimo najzanimljivije delove ove žalbe

Večita meta Snežane Malović: Stanko Subotić

Photo: Stock

Na sajtu Ministarstva pravde Republike Srbije je objavljena vest da će ministarka pravde, gđa Snežana Malović, 22.11.2011. godine u Institutu Evropa univerziteta u Cirihu održati predavanje sa temom "Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije - nacionalne i međunarodne inicijative". Istaknuto je da će ovu priliku iskoristiti da "predstavi napore i rezultate koje Srbija ostvaruje i nastavlja da postiže u ovoj delikatnoj oblasti".

Dan nakon održanog predavanja, u dnevnom listu "Blic" od 23.11.2011. god., na str. 4, u članku sa natpisom "Snežana Malović ministarka pravde Srbije", pod naslovom "Obračun s kriminalom kao prioritet" navedeno je i sledeće: "Ministarka je u Cirihu navela i slučajeve koji su rešeni a važni su za Srbiju i za EU. - Jedan od takvih slučajeva je nedavna presuda Stanku Subotiću Canetu koji je osuđen u odsustvu. On i njegovi saradnici, u cilju pružanja ekonomske podrške Miloševiću i njegovoj vladajućoj eliti, oštetili su budžete brojnih međunarodnih kompanija, kao i zemalja u Evropi - poručila je Snežana Malović."

Protiv podnosioca ustavne žalbe, Stanka Subotića, vodi se krivični postupak u Višem sudu u Beogradu - Posebno odeljenje, pod br. KP.30/07, zbog krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja iz čl. 359. st. 4. u vezi sa st. 1. i 3. Krivičnog zakonika. U vreme kada je ministarka pravde navela presudu protiv podnosioca ustavne žalbe kao primer borbe protiv organizovanog kriminala i kao jedan od slučajeva "koji su rešeni a važni su za Srbiju i EU", prvostepena presuda protiv Stanka Subotića bila je samo objavljena, a otpravak presude nije bio dostavljen ni okrivljenom ni njegovom braniocu. Radilo se, dakle, o nepravnosnažnoj presudi, a ne o slučaju koji je "rešen"!

Snežana Malović je navedene tvrdnje iznela u funkciji ministarke pravde. Te tvrdnje nisu njeno privatno mišljenje, nego stav najvišeg državnog organa izvršne vlasti čija nadležnost je pravosuđe. Snežana Malović je po funkciji i član Visokog saveta sudstva, koji odlučuje o izboru, razrešenju i napredovanju sudija.

U Ustavu Republike Srbije propisano je da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (čl. 34. st. 3). Evropska konvencija (čl. 6. st. 2) i Međunarodni pakt (čl. 14. st. 2) propisuju da svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da bude smatran nevinim, odnosno da za njega važi pretpostavka da je nevin, sve dok se njegova krivica ne dokaže u skladu sa zakonom. U praksi Evropskog suda formiran je stav da se zabrana kršenja pretpostavke nevinosti neposredno i u prvom redu odnosi na izjave javnih lica.

Izmišlljotine i laži ministarke pravde: Frau Sneki, medijski kolovođa kampanje protiv Subotića

Photo: Stock

Ustav Republike Srbije određuje da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen (čl. 149). Prema čl. 6. st. 1. Zakona o uređenju sudova, zabranjeno je korišćenje javnog položaja kojim se neprimereno utiče na tok i ishod sudskog postupka.

Gospođa Snežana Malović je po školskoj spremi diplomirani pravnik. Ujedno, ona je najviši državni funkcioner ministarstva zaduženog, između ostalog, i za poslove državne uprave koji se odnose na krivično zakonodavstvo, za postupak pred sudovima i za organizaciju, rad, statistiku i analitiku rada pravosudnih organa.

Javno iznošenje nepravnosnažno presuđene stvari kao dokaza uspešnosti borbe protiv organizovanog kriminala i kao rešenog slučaja, koje potiče od osobe stručne za pravo i javne ličnosti najviše pozicionirane u resoru izvršne vlasti zaduženom za pravosuđe, kao i u najvišem državnom organu zaduženom za statusna pitanja sudija, ne može biti shvaćeno drugačije nego kao gruba i sračunata povreda pretpostavke nevinosti u cilju otvorenog uticaja na sud koji će u drugom stepenu rešavati u ovoj krivičnoj stvari. Posebno je indikativno da su takve tvrdnje iznete u zemlji u kojoj Stanko Subotić godinama živi i radi kao slobodan građanin, i koja je odbila da ga izruči Srbiji iz jednostavnog razloga što krivično delo za koje je optužen ne postoji ni u Švajcarskoj ni u drugim zemljama Evropske unije.

S druge strane, tvrdnje ministarke pravde ne odgovaraju istini, ni u pogledu predmeta krivičnog postupka. Podnosilac ustavne žalbe nije optužen niti u prvom stepenu osuđen za pružanje "ekonomske podrške Miloševiću i njegovoj vladajućoj eliti", niti za nanošenje štete budžetima "brojnih međunarodnih kompanija, kao i zemalja u Evropi".

ZAHTEV

Na osnovu navedenog podnosilac ustavne žalbe traži da Ustavni sud Republike Srbije utvrdi da  radnja ministarke pravde, koju čini javno ukazivanje na nepravnosnažnu presudu donetu protiv Stanka Subotića kao na rešen slučaj i dokaz borbe protiv organizovanog kriminala, a izneto je u predavanju održanom 22.11.2011. god. u Institutu Evropa univerziteta u Cirihu pod nazivom "Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije - nacionalne i međunarodne inicijative", i u  članku sa natpisom "Snežana Malović ministarka pravde Srbije", pod naslovom "Obračun s kriminalom kao prioritet" u dnevnom listu "Blic" od 23.11.2011. god. - predstavlja povredu pretpostavke nevinosti i prava na pravično suđenje.

Podnosilac ustavne žalbe, takođe, traži da Ustavni sud zabrani ministarki pravde, Snežani Malović, da ubuduće komentariše krivični postupak koji se protiv njega vodi.

Beograd, 17.12.2011.