Dan robije 270.000 evra

Putevi Nove Srbije: Branko Jocic, izvođač radova na terenu

Photo: Stock

Bivši direktor "Puteva Srbije" Branko Jocić i član predsedništva Ilićeve Nove Srbije osuđen je u četvrtak na dve godine zatvora zbog zloupotreba kojima je “olakšao” javno preduzeće i poreske obveznika za 198,5 miliona evra. Naravno, da se niko ne bi uznemirio i unervozio, sudija Ramić je rekla da je samo reč o prvostepenom postupku i da okrivljeni i tužilaštvo imaju pravo žalbe o kojima će odlučivati Apelacioni sud

Suđenje bivšem direktoru Javnog preduzeća “Putevi Srbije” počelo je 7. jula 2009. godine, kada je Jocić optužen za falsifikovanje službene isprave, za šta je zaprećena kazna do pet godina zatvora, i prekoračenje budžeta preduzeća za 198,5 miliona evra, nedelo za koje je previđena kazna od jedne godine zatvora. Koristeći se najprostijom matematikom i rešena da se nikom ne zameri, sudija Ramić je sabrala pet i jedan i došla do preoštre kazne od dve godine zatvora.

Prema optužnici Jocić je falsifikovanjem dokumentacije umanjio ukupan iznos potrošenih sredstava JP “Putevi Srbije” u 2004. godini za oko 12,5 miliona evra, u 2005. za oko 86 miliona, a u 2006. budžet tog preduzeća prekoračio za 100 miliona.

Iznoseći kukavnu odbranu, visoki dužnosnik Nove Srbije i bahati intimus Velimira Ilića je u više navrata naglašavao kako su sa svim poslovnim i ostalim odlukama bile upoznate Vlada Srbije i resorna ministarstva koja su davala saglasnost. U zemljama koje pretenduju da budu demokratske i kao takve raspolažu nezavisnim sudstvom, ove tvrdnje bi izazvalje lančanu reakciju i sveobuhvatnu transparentnu istragu, ali za sudiju Ramić, stručnjakinju koja zna da odvoji bitno od nebitnog, to su bile irelevantne insinuacije sračunate samo da podriju teritorijalni integritet i ugled Srbije u svetu.

Jocić ne sme pasti: Ilić i Koštunica, beogradska veza

Photo: Stock

Nepravosnažnom presudom Trećeg opštinskog tužilaštvo u Beogardu, pravosuđe je poslalo nedvosmislenu poruku partijskim direktorima javnih preduzeća, da se isplati, da valja rizikovati, da je budala ko neće, da je prilika jedinstvena, da je društveno poželjno, fiskalno orgazmično, tu i tamo, za potrebe stranke, familije, prijatelja, posrednika i ostalih dužnosnika – maznuti koliko god se da zahvatiti.

Kako drugačije razumeti bestidnu presudu od dve godine (730 dana), po kojoj ispada da će Jocićev zatvorski dan vredeti 273.972 evra? Kako treba protumačiti činjenicu da su se tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić i njegov šef u vladi Vojislava Koštunice, u vreme otvaranja afere Drumske mafije, iz petnih žila upinjali, rukama i nogama džilitali, da zataškaju slučaj i sačuvaju ljude od poverenja poput Branka Jocića i već zaboravljenog Milanka Šarančića?

Tokom dugačke karijere na grbači građana, Branko Jocić je “radio” u društvenom preduzeću Petrohemija, Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja (1997-2002), bio je šef odseka za ekonomske poslove rada i zapošljavanja u Saveznom sekretarijatu za rad, zdravlje i socijalno staranje, direktor filijale Yu banke AD u Pančevu. Da je u tragovima pravna, ova ojađena država bi pregledala poslovanje Veljinog Novosrbina, da precizno ustanovi o koliko je pokradenih miliona uistinu reč?

***

Delovi transkripata prisluškivanih razgovora čelnika „Puteva Srbije“ u toku policijske akcije na otkrivanju članova drumske mafije ukazali su da su čelni ljudi ovog javnog preduzeća bili obavešteni da je akcija u toku i da ih je to prilično zabrinulo. U jednom od razgovora, snimljenom krajem novembra 2005. (grupa je uhapšena u maju 2006), Miloš Nedeljković, tada finansijski direktor „Puteva Srbije“, zove Jocića i obaveštava ga da ga je „zvao Velja“.

Bespuća Puteva Srbije: Partijska ekonomija na nedelu

Photo: Stock

„Rekao mi je da ovo nije protiv nas, nego protiv nekih drugih ljudi, znaš... I da samo budemo mirni i da ćutimo, znaš... Kazao je, ‘Samo budite mirni i nema nikakvih problema protiv vas’“, kaže Nedeljković Jociću, na šta Jocić odgovara sa „Da, da“.

Miloš Nedeljković i Branko Jocić su se, prema saznanjima „Blica“, na dan hapšenja drumske mafije, 24. maja 2006, vraćali sa službenog puta iz Pule. U trenutku kada su obavešteni da je pohapšeno više od 25 ljudi, Nedeljković na autoputu Beograd-Zagreb izlazi iz automobila i - nestaje. Jocić već sutradan potpisuje rešenje o godišnjem odmoru za Nedeljkovića, iako je po internom pravilniku predviđeno da se zahtev podnese mesec dana pre početka korišćenja godišnjeg odmora. Nedeljković, pošto se nije vratio sa godišnjeg odmora, dobija otkaz u „Putevima Srbije“. Nedeljkovićev brat Zoran (u međuvremenu izvršio samoubistvo u pritvoru) je prema optužnici označen je kao jedan od četvorice organizatora grupe.

Živojin Đorđević, drugooptuženi u procesu drumskoj mafiji, koji je pred Sudom priznao krivicu, optužio je Milana Jovetića, koji je optužnicom označen kao jedan od organizatora grupe, da je bio na vezi sa „nekim u Beogradu“, kome je išlo 40% para ukradenih na naplatnim rampama.

Velimir Ilić je od početka afere izjavljivao da „istraga neće poštedeti nikoga ko je kriv“. U izjavi datoj neposredno posle hapšenja grupe, Ilić je kazao da su u Ministarstvu za kapitalne investicije „znali da nešto nije u redu sa naplatom putarina“. Ipak, Ilić tada nije želeo da se izjašnjava o odgovornosti direktora Jocića, koga je sam doveo na to mesto.