Otimači izgubljenog Kosova

Pozdrav iz Haga: Dan istine

Photo: BETAPHOTO/AP

Međunarodni sud pravde u Hagu objavio je da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo. Time je Jeremićev dan istine označio pobedu prava građana Kosova da sami kreiraju svoju budućnost u novoj nezavisnoj državi, a ujedno stavio tačku na bezobzirne kalkulacije beogradskog režima o podeli Kosova

Međunarodni sud pravde u savetodavnom mišljenju o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova izneo je stav da taj akt nije protivan opštim normama međunarodnog prava, Rezoluciju 1244 niti privremenom ustavnom okviru uspostavljenom na toj teritoriji.

Nakon što je predsednik suda Hisaši Ovada saopštio da se to telo proglasilo nadležnim da odgovori na zahtev Generalne skupštine UN, naglasio je da cilj razmatranja suda nije bio da ocenjuje validnost i pravne efekte priznanja jednostrano proglašene državnosti Kosova niti da ocenjuje da li je proglašenje nezavisnosti dovelo do stvaranja države ili ne.

U odgovoru na konkretno pitanje koje je Generalna skupština postavila - da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova bila u skladu sa međunarodnim pravom sud je taj akt razmatrao u širem kontekstu događaja koji su mu prethodili, kao i u svetlu postojanja posebnih pravnih akata SB UN koji su doneti s namerom da poprave tešku humanitarnu situaciju koja je postojala 1999. godine. Sud je nakon sveobuhvatnog razmatranja svih aspekata problema glasanjem u odnosu 10:4 došao do zaključka da aktom jednostrano proglašene nezavisnosti nije prekršeno nijedno opšte pravilo međunarodnog prava.

Photomontage: KANDAhar

Sud je potom rezmatrao da li su jednostranim proglašenjem nezavisnosti narušena pravila posebnih akata, odnosno Rezolucije 1244 i privremenog ustavnog okvira Kosova. Sud je tom prilikom objasnio da su predmet i cilj donošenja Rezolucije 1244 bili uspostavljanje vanrednog i privremenog pravnog režima jačeg od srpskog pravnog poretka radi normalizacije stanja na toj teritoriji.

Kako je pitanje statusa u Rezoluciji ostalo otvoreno, Sud je došao do zaključka da s obzirom da Savet bezbednosti nije naveo posebne odredbe po pitanju utvrđivanja budućeg statusa to nedvosmisleno znači da to telo UN nije imalo intenciju da se posebno bavi regulisanjem tog pitanja, već da je ono bilo svesno prepušteno budućim pregovorima zainteresovanih strana. Pošto ne postoje eksplicitne odredbe po pitanju načina rešavanja budućeg statusa Sud smatra da proglašenje nezavisnosti nje u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 niti privremenim ustavnim okvirom koji su UN uspostavile na toj teritoriji.

Sudija Ovada je naveo da je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN imao ovlašćenja da reaguje i poništi akt proglašenja nezavisnosti što on nije učinio iz čega se može zaključiti da nije taj akt nije smatrao suprotnim važećim pravilima svetske organizacije na Kosovu.