Srbija Vesti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (16)

Velimir Ilić dobio spor protiv urednika "Čačanskih novina"

„Povreda časti“ humoreskom i činjenicama

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: daylife.com

Urednik "Čačanskih novina" Stojan Marković obavezan je odlukom Višeg suda u Čačku da Velimiru Iliću, predsedniku Nove Srbije isplati 180.000 dinara „na ime nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda“. Marković je, po oceni Suda, Ilića povredio humoreskom objavljenom pod naslovom “Zanemoćali mandarin“, objavljenom februara 2009. i komentarom „Dolazi vreme za polaganje računa: Davidović, Jotić, Šarančić, neka se spremi...“ , takođe iz februara 2009. Presudu je Marković dobio u utorak i u razgovoru za e-novine najavio je žalbu Apelacionom sudu u Kragujevcu. Urednika "Čačanskih" 21. aprila očekuje i suđenje u krivičnom postupku, za iste tekstove, budući da je Ilić protiv njega podneo i krivičnu prijavu za klevetu.

„Apelacioni sud bi mogao da poništi ovu presudu, što bi bilo dobro za mene, ali i za državu Srbiju, da spreči još jednu svoju sramotu, jer bi mogla da pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu izgubi još jednu presudu. Simptomatično je to kako Velimir Ilić dobija sudske procese: čovek koji ga je ošamario dobio je dve godine robije, a čovek koji je napao novinara na Veljovom imanju nije čestito ni saslušan, iako je nasrnuo na novinara koji je bio na radnom zadatku. To znači da imamo na delu selektivnu primenu zakona i da jedan aršin važi za građane, a drugi za nosioce javnih funkcija“, kaže Marković.

Sadržina napisa zbog kojih je presuđeno uredniku Čačanskih su novi prilozi za biografiju Ilića, ali je u čitavom procesu najzanimljivije kako je predsednik NS doživeo bolove.

„On je na suđenju priznao da nije čitao ova dva teksta, već da su ga o njihovoj sadžini informisali prijatelji i rođaci. I potvrdio je da je izvođačima radova na putu rekao da bi tolerisao da 'kraduckaju', što je, između ostalog, tema mojih tekstova. Izjavio je 'Rekao sam, a posle se smanjila krađa'. Ja sam pisao o tome kako su njegovi saradnici u sukobu sa zakonima ove države, jedan pod istragom, drugi uhapšen, protiv trećeg podignuta optužnica; njihov šef ne može biti nevin. Ako nije znao šta rade, kriv je i zbog toga“, kaže Marković.

U humoresci „Zanemoćali mandarin“, kaže Marković, ima mnogo toga u čemu bi mogao da se prepozna Velimir Ilić, ali mogu i drugi političari.

„To je suština, pisao sam sa kakvim političarima imamo posla. A on se prepoznao od slova do slova. Na kraju u tekstu taj mandarin popije vijagru, poraste mu pritisak, zavrti mu se u glavi, padne i udari glavom o pod“, kaže Marković.

Tekst Stojana Markovića „Zanemoćali Mandarin“, Čačanske novine, 17.februar 2009.

Živeo u jednom gradu u jednoj zemlji mandarin. Prvo je bio crveni mandarin, a kada je bilo dozvoljeno da mandarini mešaju boje, postao je svetlo-plavi a potom crni mandarin.

Mandarin je mnogo voleo da mitinguje i da sam sebe hvali gde god stigne. Za ostale mandarine je uvek govorio da nisu ni prišli njemu i da je on najbolji mandarin u celoj državi. Ne postoji ništa na ovom belom svetu u šta se naš mandarin ne razume. Naprotiv, on o svemu najviše i najbolje zna. Zahvaljujući svojoj pameti i znanju postao je i magistar, a ne kako su zli jezici pričali, da je magistrirao jer su mu u ispitnoj komisiji bili mandarinčići iz njegove mandarinske stranke. Uostalom, kako bi razuverio neverne Tome, mandarin je objavio da će, čim nađe malo slobodnog vremena od svojih mandarinskih obaveza, da uradi mandarinsku doktorsku disertaciju, koju neće braniti pred svojim mandarinčićima.

Naš mandarin voleo je da priča o novim fabrikama, autoputevima, blagostanju

... Mandarinski narod nije hteo da sluša istinu. Voleo je da sluša što mu je milo čuti. Tako se u nemirnim i nesigurnim vremenima mandarin, sa mnogo lepih obećanja dočepao vlasti. Obogatio se, ugojio se, sredio frizuru, potrošio samodoprinos, kupio nove kuće i stanove, nove automobile, otvorio bankovni račun na Kipru i napunio ga. Mandarinsku trenerku zamenio mandarinskim odelom. Bilo i mandarinki, iha. Samo od onih silnih obećanja narodu, nije bilo ništa - ni fabrika, ni autoputa, ni posla, ni blagostanja. A onda, opet, bili izbori u mandarinskoj državi.

Mandarin je sada prilično ljut na svoj mandarinski narod, jer narod ko narod, ne ume da ceni sve žrtve koje mandarin podnosi zarad svog naroda i svoje države, pa tako mandarin više nije vlast, a taman se bio navikao. Kao kod nas Srba, tako i u mandarinskom narodu važi izreka - navika je teška odvika. Sada mandarin mora kao slabašna opozicija da se kurči za govornicom u mandarinskoj Skupštini, ne bi li ga neko primetio. Mora i da se kurči u mandarinskoj gajbi jer su mlade mandarinke zahtevne, a sustigle godine, salo, holesterol, trigliceridi i večita briga zbog kondiloma pustih. Zanemoćalo se.

Ipak, mandarinska čast je u pitanju. Kada ne pomažu ni dijeta, ni teretana, ni mlado žensko, mandarinsko, gologuzo telo pred očima - pomaže hemija. Izum dvadesetprvog veka za mačo mandarine - vijagra. Udarna vest na svim mandarinskim TV stanicama bila je da je mandarin povređen u svojoj mandarinskoj gajbi. Sa povredama mandarinske glave doveden je u mandarinsku bolnicu. Sjatili se mandarinski novinari da saznaju i objave šta je bilo. Neke mandarinske novine ujutru objavile da je u pitanju moždani udar, mada za tako nešto nema ni osnovne pretpostavke. Iz bolnice procurelo da su u pitanju povrede glave, nastale od pada usled nesvestice zbog visokog krvnog pritiska, kojom prilikom je mandarinska glava naletela na zid i pod. Zdravstveno stanje je brzo sanirano. Tvrda je to mandarinska glava. Lekari su pripremili otpustnu listu, ali se mandarinu nije išlo kući. Zahtevao je da ostane do jutra. Kad je već tako, urađeni su EKG srca i analiza krvi i sa medicinske strane sve se razjasnilo. Uzrok svega je - vijagra.

Odobreno je da mandarin ostane hospitalizovan, dok potpuno ne prestane dejstvo male tabletice. Zvaničnog saopštenja nije bilo, samo su mandarinčići iz njegove stranke rekli da se radi o - premoru u velikoj brizi za mandarinski narod i državu.

I da ne zaboravimo, svaka sličnost ove istinite priče iz mandarinske države, sa dešavanjima u Srbiji, slučajna je.

S. M.

 

star
Oceni
4.69
Ostali članci iz rubrike Vesti
Tagovi