Napad na Bulevar Zorana Đinđića

Zvuči neverovatno, ali je istina: beogradska policija noćas ništa neobično nije primetila na Bulevaru Zorana Đinđića. Desetine prelepljenih tabli, stotine nalepnica i postera ratnog zločinca Ratka Mladića, iznenadile su Dačićeve dečake koji se, ipak, mnogo bolje osećaju kao Đilasovi telohranitelji nego kao pravi policajci

Pored ovakve Dačićeve policije koja je neobično hrabra kad treba zaštititi drvoseče na Bulevaru revolucije ili žestoka kad u punoj razbijačkoj opremi valja srušiti kiosk brze hrane pod imenom “Loki”, ali koje nigde nema kad se bilo šta važno dešava – srpskim fašistima nije bilo teško da u novobeogradskom Bulevaru Zorana Đinđića u noći između četvrtka i petka ponove nacističko-rodoljubivu akciju iz 2007. godine kad su table sa imenom pokojnog srpskog premijera prekrili napisima “Bulevar Ratko Mladić”.

I ovog puta, kao obično, policija se prava nevešta; do podneva nije bilo nikakvog saopštenja iz ovdašnjih MUP-kioska, mada su fašisti ostavili svoj potpis “1389. org”, iskreno uvereni da će se I ovog puta izvuči s malim (čitaj: nikakvim) kaznama za “kršenje javnog reda i mira”.  

U mnogobrojnim pronacističkim medijima Srbije ova se akcija odavno najavljivala; 12. mart nije samo datum kad je ubijen Zoran Đinđić, 12. marta je i rođendan Ratka Mladića – pa se iz ove dve činjenice jasno može izvući inspiracija za noćašnju koljačku instalaciju na Novom Beogradu.

Zvuči neverovatno, ali je istina: beogradska policija noćas ništa neobično nije primetila na Bulevaru Zorana Đinđića. Desetine prelepljenih tabli, stotine nalepnica i postera ratnog zločinca Ratka Mladića, iznenadile su Dačićeve dečake koji se, ipak, mnogo bolje osećaju kao Đilasovi telohranitelji nego kao pravi policajci.

Ali, kako Srbija nije prava država – ni policajci nisu pravi. Autentični su jedino srpski fašisti koji vredno rade, uvek bezbedni i zaštićeni.