Za sve su krivi drugi

Photo: EPA/Jerry Lampen

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, izjavio je u ponedeljak u uvodnoj reči na suđenju pred Haškim tribunalom da neće braniti svoju "malenkost", već "veličinu" srpskog naroda koji se u BiH "500 godina borio za opstanak" * Karadžić je na početku uvodnog izlaganja pred Haškim tribunalom odbacio je sve tačake optužnice, uključujući genocid.

Karadžić je najavio da se neće braniti prebacivanjem odgovornosti na druge, niti "tvrdnjom da nije bio važan", naznačivši da "ima dobre dokaze". "Dokazaćemo da nije bilo ni primisli, a kamoli plana da se odstrane Muslimani", rekao je Karadžić, osvrćući se na optužbu da je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uklanjanje nesrba sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim.

Karadžić je naglasio da cilj bosanskih Srba, nasuprot optužnici, nije bilo stvaranje Republike Srpske, već očuvanje Jugoslavije. "RS je stvorena iz nužde i to veoma bolno, kad već nije mogla Jugoslavija", rekao je. Po njegovim rečima, bosanski Srbi bili su spremni i da prihvate nezavisnu BiH, ako im se osigura "srpska konstitutivna jedinica". Karadžić je za izbijanje rata u BiH okrivio "zavereničko jezgro Stranke demokratske akcije" koje je vodilo "ratnu politiku" u korist Muslimana, a na štetu "hrišćanske većine - Srba i Hrvata". Osnovni cilj tog jezgra SDA bila je  fundamentalistička dominacija" i "islamistička država" stvorena "nepravnom secesijom", tvrdi Karadžić.

"Suština zahteva SDA bila je - BiH je sto odsto naša, a Srbi, pa i Hrvati su gosti i ima da slušaju", kazao je optuženi, tvrdeći da SDA i danas ostaje pri tom zahtevu i ocenio da, dok je tako, "mirne Bosne neće biti". Sugerišući da je NATO želeo da ga likvidira, Karadžić je u sudnici pustio snimak razgovora bivše glavne tužiteljke Tribunla Karle del Ponte sa nepoznatim osobama u kojem ona kaže da ima "dobre informacije" da je postojao sporazuma Karadžića sa američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom o imunitetu od Tribunala. Karadžić nastavlja uvodnu reč, koju će izlagati i sutra.

Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi. Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi. U uvodnoj reči, tužilac Tiger je naglasio da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je zločinima počinila etničko čićenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici. "Karadžić je istovremeno bio arhitekta politike na kojima su ti zločini utemeljeni i vrhovni komandant snaga koje su te zločine počinile", rekao je tužilac Tiger.

Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH u periodu 1992-95. Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995. Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića u Beogradu u julu 2008. i izručile Tribunalu. On je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.