Ekspresno teturanje ka EU

Photo: Dragan Kujundžić

Bajke o ekspresnom pristupanju Srbije u EU još uvek su bez preko potrebnih slika, a ni sama priča nije sročena kako treba. Glavni negativac se spominje samo uzgred, a zna se da bez njegovog hvatanja nema ni srećnog kraja

Dnevni list Danas prenosi pisanje novog WAZ-ovog medija (WAZ.EUobserver) koji ističe da je brzi prijem Srbije u EU samo iluzija, a da je prva prepreka na tom putu zapravo potpuna saradnja sa Haškim tribunalom, odnosno Ratko Mladić iza rešetaka, i tek onda se može očekivati da će se razmatrati kandidatura Srbije koja je brzopleto podnešena krajem prošle godine.

Od tog trenutka državama članicama EU biće potrebno nekoliko nedelja da ovlaste Evropsku komisiju da pripremi zvanično "mišljenje" o srpskoj aplikaciji. Završna ocena spremnosti Srbije moći će da bude doneta posle najmanje godinu dana, smatra WAZ.EUobserver.

Portal se bavi i odnosom prema Kosovu pa upozoravaju da će Srbija, “ako želi da postane kandidat za EU, morati da bude konstruktivnija kada je reč o Kosovu, s obzirom na to da se sve odluke o proširenje Unije donose konsenzusom". Pre nego što pregovori o članstvu otpočnu, mora da stupi na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što znači da će SSP morati da ratifikuje svih 27 zemalja članica. Na osnovu ranijih iskustava, taj proces će trajati najmanje dve godine.

Tokom ove faze, navodi se u analizi, pitanje Kosova moglo bi da dobije na ubrzanju. Države članice koje su priznale kosovsku nezavisnost mogle bi da iskoriste ratifikaciju SSP kao sredstvo pritiska na Srbiju da omekša svoje stavove prema toj pokrajini.

Ipak, ovo ne bi moralo da znači usporavanje procesa integracije - "ako se Srbija saglasi s rešenjem prihvatljivim za EU i Prištinu, Brisel bi mogao da je nagradi brzim početkom pregovora o članstvu. Ipak, čak ni tada, oni ne bi mogli da počnu pre 2012", upozoravaju WAZ i EUobserver.

Kako se ocenjuje, Srbija ima bolje administrativne kapacitete nego njeni susedi, a tokom pristupnih pregovora koji će trajati najmanje četiri godine, biće dodatnih prilika da oni budu podignuti na nivo evropskih standarda. Za razliku od prethodnih proširenja, izvestan broj kriterijuma moraće da bude ispunjen čak i pre otvaranja pregovora o pojedinim poglavljima.

Osim toga, mnoge zemlje EU uvele su pravila po kojima otvaranje i zatvaranje poglavlja moraju da prouče i odobre spoljnopolitički odbori parlamenata tih zemalja, a primena kriterijuma iz Kopenhagena je rigoroznija nego ikada zbog problema s Bugarskom i Rumunijom.

Prema pre dve godine usvojenoj Strategiji proširenja, EU neće izneti datume za pristup sve do pred kraj pregovora. U najboljem slučaju, razgovori sa Srbijom bi mogli da budu okončani i pristupni sporazum potpisan 2017. Nakon toga, bilo bi potrebno godinu i po dana za ratifikaciju u parlamentima svih zemalja članica i u Evropskom parlamentu, sa zvaničnim ulaskom 2018. godine.

"Čak i ako Srbija uspe da ide kroz pregovore i bez konačnog rešenja za status Kosova, nema sumnje da države Unije koje priznaju kosovsku nezavisnost neće dati zeleno svetlo za pristupanje sve dok se ne postigne dogovor o Kosovu. Niko u EU nije spreman da prizna drugi Kipar", zaključuje se u analizi WAZ.EUobservera.