Monopolizam bez kazni

Photo: Stock

Od kako je donet Zakon o zaštiti konkurencije, pre tri meseca, nijedan srpski tajkun nije kažnjen za monopolsku poziciju, piše "Blic".

Država može da natera tajkuna, ako ostvaruje monopol, da deo svoje imovine ustupi konkurentu ili da je proda, može i da mu oduzme deset odsto ukupnog godišnjeg profita, ostvarenog na osnovu monopola, bilo da je reč o trgovini ili proizvodnji lekova, ulja, nafte, cigareta ili lanca maloprodaje.

Taj zakon daje pravo članovima Komisije za zaštitu konkurencije na nenajavljeni upad u poslovne prostorije ma kog srpskog biznismena i automatski nalog za pretres njegove celokupne poslovne dokumentacije. Komisija sama može da izriče kazne, ne čekajući tromo i koruptivno sudstvo, ali pitanje je zašto to ne čini.

"Čeka se da Skupština izglasa nove članove, predsednika, kao i savet komisije koji je nadležan za donošenje odluka, kao i kazne. Savet sada radi u okrnjenom sastavu, nekim članovima je istekao mandat“, kaže Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.

Ona, međutim, tvrdi da Zakon o zaštiti konkurencije nije dovoljan i upozorava da država dezavuiše rad Komisije za zaštitu konkurencije jer donosi druge zakone koji osporavaju Zakon o zaštiti konkurencije. Ona podseća i na zaključak Vlade kojim je krajem prošle godine preporučeno Fondu za zdravstveno osiguranje da se do kraja krize nabavljaju isključivo lekovi domaćih proizvođača, iako su po Zakonu o javnim nabavkama domaći proizvođači već dovoljno preferirani.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za istraživanje slobodnog tržišta, kaže da Srbija ne vodi antimonopolsku politiku, poput zemalja koje žele da budu prosperitetne.

Ubeđen je da kazne, koje će posle izvesnog vremena biznismeni ukalkulisati u poslovne proračune, neće biti ogovarajući i dovoljan udar na monopol i da ostaju mnoge barijere za ulazak konkurencije, a njih čini milion malih administrativnih prepreka.