Bežanje od istorije

Photo: Stock

Bežanjem od istorije, prema izreci, bićemo osuđeni na ponavljanje iste. Međutim, nju kao da nisu čuli oni koji su vladali ili vladaju Srbijom, bilo da se radi o monarhistima, komunistima ili tzv. demokratama, koji po pravilu dolazak na vlast obeležavaju masovnim promenama imena ulica

Na ovu tužnu tradiciju podsetio nas je pre tri dana ruski amabasador Aleksandar Konuzin, koji je primetio kako nema više ulica ili drugih oznaka koji nose uspomenu na rusko učešće u oslobađanju Beograda u Drugom svetskom ratu.

Kada su sredinom prošlog veka komunisti počeli da vladaju Jugoslavijom, promenili su i deo imena ulica u Beogradu. Tako su mesto na Vračaru, umesto škotskog preduzetnika Mekenzija i Resavske ulice, našli Maršal Tolbuhin i General Ždanov. Ovi zaslužni vojnici za oslobađanje Beograda od nacističkih okupatora, imali su svoje ulice sve do 1997. godine kada su vraćena predratna imena. Potez koji se može razumeti, ali ostaje nejasno zašto osvedočenim herojima nije dodeljena neka druga ulica.

Toga se nisu setili ni u jednom sazivu Skupštine grada sve do apela ruskog ambasadora, da bi gradonačelnik Dragan Đilas gotovo u trenu nakon ambsadorove izjave, najavio da će neki od bulevara u nastajanju poneti ime ruskih oslobodilaca.

"Načelno se slažem sa idejom da neke ulice koje postoje u Beogradu, a koje još nisu dobile nazive ponesu njihova imena. S obzirom na to da se Beograd neprestano razvija biće i novih bulevara, tako da, uz konsultacije, zajedno možemo da dođemo do rešenja", rekao je Đilas za Blic.

U uređenom i ideologijom manje opterećenom svetu, davanje imena ulicama po pravilu ne znači automatski obračun sa prošlošću, odnosno željom da se uguši sve pređašnje. Šta više, po imenima ulica i arhitekturi se na najbolji način prepoznaju epohe u jednom gradu. Tako se u Parizu ne vodi polemika da li je potrebno da imaju metro stanicu imena "Staljingrad" iako ovaj grad više ne postoji. Na žalost, u Beogradu takva pravila ne važe, bez obzira na eru i ideologiju, inače bi u Beogradu bilo mesta i za AVNOJ i za Zorana Đinđića, ali i za ruske oslobodioce.