Spomen ploča na mestu logora

Predstavnici Udruženja pravnika „Vukovar 1991“ sastali su se sa predsednikom Skupštine grada Zrenjanina Aleksandrom Martonom, i upoznali ga sa svojim namerama da građani Hrvatske, koji su za vreme ratnih dejstava na tlu nekadašnje Jugoslavije bili zarobljeni u logorima u Stajićevu i Begejcima, nedaleko od Zrenjanina, planiraju da organizovano dođu u ta sela u oktobru i postave spomen obeležja na mestima gde su bili zarobljeni. Sastanak su ispratili brojni mediji iz Hrvatske, i tek poneki iz Srbije

„U desetom mesecu dolazimo u miru, sa iskrenim namerama. Želja nam je da se procesuiraju oni koji su počinili ratne zločine, kako bi individualizovali krivicu, a ne da ona bude kolektivna. Želimo da Hrvatska i Srbija nastave da sarađuju i unaprede svoje odnose“, napomenuo je za e- novine Zoran Šangut, predsednik Udruženja „Vukovar 1991“, i bivši zarobljenik logora u Stajićevu.

Šangut je izrazio nadu da će spomen obeležja na mestima gde su nekada postojali koncentracioni logori opominjati buduće generacije kako se više nikada ništa slično ne bi ponovilo.

„Mislio sam da su Aušvic i Jasenovac bili poslednja ljudska sramota. Ali, krajem 20. veka logori su se opet dogodili“, naglasio je Šangut, koji je najavio da će u oktobru u pet autobusa sesti bivši logoraši iz Zagreba, Dubrovnika, Vukovara i Varaždina, i krenuti put Zrenjanina. Udruženje su podržale sve hrvatske institucije, između ostalih gradovi Zagreb i Vukovar, kao i Ministarstvo branitelja.

„S obzirom da ovde dolazimo sa dobrim namerama, nadam se da ćemo na isti način biti dočekani od građana Zrenjanina. Mi protiv njih nemamo ništa, naprotiv, želimo da unapredimo odnose zarad naše budućnosti“, poručio je Šangut.

Predsednik zrenjaninske Skupštine Aleksandar Marton podržao je ideju Udruženja „Vukovar 1991“, napominjući da je to prirodan i ljudski čin, koji je u Zrenjaninu trebalo da se dogodi još pre osamnaest godina.

„Moram naglasiti da je i tada u Zrenjaninu bilo hrabrih ljudi koji su pričali o onome šta se nalazilo u Stajićevu i Begejcima. Ovom podrškom želimo da pokažemo da smo, pre svega, ljudi i da nismo svi mislili kao tadašnja vladajuća garnitura“, istakao je Marton, dodajući da je uveren da će ono što će se desiti u Zrenjaninu za par meseci predstavljati krupan korak ka istinskom pomirenju Srba i Hrvata.

U logorima u Stajićevu i Begejcima devedesetih godina boravilo je par hiljada građana Hrvatske, među njima i Srba, koje su pripadnici JNA zarobili, uglavnom u Vukovaru. Oni danas žele javnosti da ispričaju priču o brutalnim mučenjima koje su preživeli. Vlasti Srbije uveravale su da se radilo o sabirnim centrima, mada su ta mesta, ograđena bodljikavom žicom, zapravo svojim obeležjima ukazivala da su koncentracioni logori za građane Hrvatske. Retkim novinarima, koji su se usuđivali da pišu o ovom događaju, poručivano je da su 'gore ustaše i od Tuđmana'.