Prvi plodovi medijskog linča

Desetine huligana demonstrirale su u utorak uveče ispred prostorija beogradske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, potvrdila je za E-novine predsednica HO, Sonja Biserko. Prema njenim rečima, jake policijske snage sprečile su bilo kakve incidente. „Za sobom su ostavili kukaste krstove i transparente, ništa nije demolirano”, navodi predsednica Helsinškog odbora.

Ekipa e-novina

Demonstranti koje povodom hapšenja i izručenja Radovana Karadžića svakog dana u centru Beograda okupljaju Forum srpskih nacionalista i Protest 2008, zastali su u utorak oko 18 sati ispred zgrade u kojoj su prostorije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i ostavili na vratima kukasti krst, naslovnu stranu izveštaja HO „Srbija – Samoizolacija i realnost” i auto-kartu Srbije. Demonstranti su skandirali „Fašisti, fašisti!”, „Nacisti!”, podršku su im preko megafona davali saborci iz automobila, a preko tog razglasa čule su se uvrede na račun Sonje Biserko i HO. Na vrata zgrade nalepljen je proglas u kojem demonstranti izražavaju svoje zgražavanje nad izveštajem. Ove organizacije ističu u proglasu da se izveštajem HO „na najgrublji način vređa tradicija, istorija, dostojanstvo i institucije srpskog naroda i na nečuven način napadaju neke njegove istaknute ličnosti”.

 Demonstranti su prošli Ulicom Rige od Fere, u kojoj su već bile postavljene kamere, a čekali su ih i fotoreporteri i novinari. Aktivisti Odbora kažu da ne znaju ko je novinare obavestio o ovoj akciji.

„Dve devojke, aktivistkinje HO, bile su u kancelariji u trenutku kada su čule buku i muziku i sve što je repertoar svakodnevnih demonstracija koje organizuje Forum srpskih nacionalista povodom hapšenja Radovana Karadžića. Pevali su pesme o Kosovu i skandirali uvrede. Videli smo kukasti krst koji su zalepili i koji je posle nestao. Uviđaj je na naš poziv izvršila policija SUP-a Stari grad”, rekao je za E-novine Nebojša Tasić, aktivista Helsinškog odbora.

U vreme dok smo razgovarali s njim došla su i dva inspektora Kriminalističke policije SUP-a Stari grad, koji su se interesovali za detalje ovog incidenta. Oni su zatražili od aktivista Odbora da im, ako mogu, daju snimke na kojima su učesnici demonstracija, budući da je događaj snimljen i sigurnosnim kamerama.

„Forum srpskih nacionalista i Protest 2008. pozivaju sve stranke, udruženja građana i institucije da osude ponašanje takozvanog 'Helsinškog odbora za ljudska prava' i da prekinu sve kontakte sa ovom organizacijom. Srpski nacionalisti ujedno pozivaju nadležno tužilaštvo da utvrdi ima li u najnovijem izveštaju elemenata krivičnog dela izazivanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti i sigurnosti građana.”

Tokom ovog protesta nije bilo štete na zgradi u kojoj su prostorije HO.

 

Višednevnu hajku protiv Sonje Biserko, zbog zamišljenih „spiskova nepodobnih” u godišnjem izveštaju Helsinškog odbora za 2007, započeo je Slobodan Antonić tekstovima u ekstremno desničarskom tabloidu Pečat i Glasu javnosti. Antonić je izveštaj okarakterisao kao „primitivnu i providnu hrvatsku propagandu, garniranu sa svim mogućim zamislivim i nezamislivim antisrpskim optužbama”, u skladu sa dvodecenijskom praksom etiketiranja antinacionalističkih krugova u Srbiji. Izvrtanjem konteksta i predstavljanjem korišćenih citata u izveštaju HO kao poziva na progon neistomišljenika i cenzuru njihovih istupa u javnosti, Antonić je optužio Biserko i autore izveštaja za poziv na „obezglavljenje srpske nacionalne elite”.

---

Dosta je bilo tolerancije

„To je deo duge plaćeničke akcije koja služi da pravi smutnju u javnom mnjenju i da proziva sve koji rade u korist srpskog nacionalnog interesa (...) Čudna je međutim, tolerancija institucija i zvaničnika. Za sada se oglasilo tek nekoliko organizacija, ali je sve to nedovoljno da bi se odbranilo društvo od takvog nasrtaja na demokratiju u Srbiji.”
(Slobodan Samardžić u Glasu javnosti)

---

Laž o spiskovima nepodobnih, pre svega profesora Pravnog i Filozofskog fakulteta, ali i raznih javnih ličnosti, ubrzo je postala tema dana u nacionalističkim medijima, u kojima su „prozvani” hrabro ustali protiv „jednoumlja”, „golootočkih metoda” i sličnih fantazija.

Tako je penzionisani fudbaler Dušan Savić, srpski patriota koji je ratne devedesete proveo u inostranstvu, utvrdio: „To što rade te veštice na metlama iz nevladinih organizacija, rade po nalogu onih koji ne žele dobro Srbiji. Prave spiskove kao u vreme Trećeg Rajha!” Nova Srbija, stranka bivšeg ministra u Koštuničinoj vladi, Velimira Velje Ilića, saopštila je da „Biserko nudi denacifikaciju, ali metodama kojima su se služili nacisti Hitler i Gebels, ali i njihova sabraća u obračunu sa slobodnim mišljenjem – Staljin, Huver i Makarti u američkom crnom talasu”.
Akademik Vasilije Krestić, jedan od autora Memoranduma i tvorac krilatice o Hrvatima kao genocidnom narodu, izjavio je, međutim, da niti zna „šta ta dama radi, niti ko je plaća, ni kome dostavlja te izveštaje, ni šta je svrha svega”.

Jedan od prominentnijih predstavnika salonskog fašizma, slikar i pisac Momo Kapor, brižno je upozorio da je beogradska filijala Helsinškog odbora „očigledno sastavljena od zlonamernih ljudskih otpadaka koji ne smeju čak ni da se potpišu na knjizi đubreta koju su objavili. Od čega ih je
strah? Ne znam. Ali, u ovom trenutku, mogao bi najviše da ih bude strah da ne izgube slugeranjsku službu kod inostranih poslodavaca. Jer, ma ko oni bili i ma šta hteli u Srbiji, ni oni ne vole neuspešne agente koji ostavljaju tako mnogo prljavih tragova”.