Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (12)

Da li Srbija počinje da skida teret zločina

Istina o rukopisu terora

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Slavski kolač za ubice: Milorad Umelek na vrhuncu moći
Slavski kolač za ubice: Milorad Umelek na vrhuncu moći
Photo: www.crveneberetke.com

Pećki zločin, suštinski, otvara pitanje budućnosti Srbije, a njegovo pominjanje, uz sve ograde koje izgovara Aleksandar Vučić, nagoveštava nameru da se dozna i saopšti istina o zločinima koji su obeležili noviju istoriju ove države, bezobzirno ugrađivanje nasilja u njene temelje, istinu o građanima Srbije lako podnošljivom smradu koji dolazi iz vojno - bezbednosnih struktura u kojima su udomljeni državni zločinci. Razotkrivanje istine o svemu što se događalo u Peći te decembarske večeri 1998. ne bi značilo mnogo za potpunu istinu, ukoliko bi sve ostalo na ubistvu šestorice mladića, Srba. To se, naime, dogodilo kada je rat došao kući; prethodno je država, preko elitne jedinice profesionalnih ubica i sličnih bandita u državnoj službi, stekla jeziva iskustva i nepodnošljivi teret. A susedi su se, tokom agresije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, suočili sa patnjom koja ovde izaziva danas, u boljem slučaju, tek ravnodušnost, neretko i žal za propuštenim prilikama tokom hegemonističke najezde

Korak ka istini: Aleksandar Vučić
Photo: TANJUG

Srbijanski policijsko-pravosudni aparat posvećen je istrazi ubistva šestorice mladića srpske nacionalnosti u Peći, 14. decembra 1998, budući da, po rečima prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, "postoje informacije koje navode na pomisao da istraga o ubistvu mladića u Peći nije obavljena na najprofesionalniji način". "Radimo na tome", rekao je Vučić novinarima 20. januara u zgradi Vlade.

Nešto ranije Vučić je, u emisiji Teška reč (TV Pink, 29. decembar 2013.), uz konstataciju da je Slavka Ćuruviju ubila država, nagovestio da će se otkriti ubice šestorice mladića u Peći. "Povodom ubistva mladića u kafiću ’Panda’ u Peći… Jesmo li mi stvarno ustanovili ko je ubio tu našu decu? Ili ćemo da budemo iznenađeni u budućnosti?“

Prvi put je postavljeno pitanje da li su taj masakr stvarno počinili Albanci: „Ja hoću da kažem da mi za to nemamo dokaze… Naprotiv! Ja hoću da kažem da ima mnogo strašnih stvari sa kojima ćemo morati da se suočimo. I hoću da kažem da ćemo mi te probleme da rešavamo… Zato što, od laži se ne živi, od prevara se ne živi.“

Nakon Vučićevih izjava beogradski tabloid Kurir doneo je, 18. januara, pozivajući se na izvor u Vladi Srbije, tvrdnju da je bivši prvi čovek Državne bezbednosti Radomir Marković naredio ubistvo srpskih mladića u kafeu "Panda" u Peći, 14. decembra 1998. Radomir Marković je, navodno, ponudio dokaze da je napad na kafić izveden pod komandom Milorada Ulemeka Legije, dok je, kaže izvor Kurira, Ulemek, rekavši da su napad izvršile "bezbednosne strukture", kazao kako je "nalog za organizovanje ljudi iz bezbednosnih struktura za ubistvo u Peći stigao iz samog vrha službe". Izvor Kurira prenosi da je cilj akcije DB bio "da se u očima međunarodne javnosti OVK prikaže kao teroristička organizacija i opravdaju akcije srpskih snaga na području Kosova".

"Čuo sam strahovit tresak vrata, a zatim i pucnjavu. Moji drugovi su padali kao snoplje jedan za drugim. Na vratima su stajala dvojica terorista obučena u crno s kapama na glavi i nemilosrdno pucali po nama. Prvi metak je pogodio Ivana (Radevića, prim. aut.), koji je pao na mene", svedočio je o ovom rukopisu državnog terora preživeli  Nenad Rajović.

POGROM ALBANACA IZ PEĆI

"Zločin u kafiću 'Panda' označio je početak najgoreg perioda u istoriji Peći i završio se jednim od najbrutalnijih etničkih čišćenja modernog doba. Verovatno najduža gradska kolona, predvođena patrijarhom Pavlom, prošla je kroz Peć i ispratila ubijene dečake do gradskog groblja. Tačno u dan, šest meseci kasnije, isti ovi ljudi bezglavo su bežali iz svog grada, a 'oslobodioci' i ubice porušili su grobove nesrećnih mladića. Deca i groblja, dva dominantna, razdvojena i najosetljivija simbola u životu kosovskih Srba, pogođena su na najgori mogući način u vrlo kratkom periodu, na jednom mestu i na istim žrtvama. Između ta dva udarca „nestao je život, nestao je jedan grad", objavio je državni fašistički dnevnik Politika (14. decembra 2013).

Spremni za krvoproliće: Legijini specijalci na Kosovu
Photo: www.crveneberetke.com

Nije objavio ništa o potpunom etničkom čišćenju pećanskih Albanaca, progonu koji su uspešno realizovale srbijanske vojno - policijske snage, egzodusu 800. 000 ljudi koji se i danas u Srbiji pripisuje NATO bombama.

"Iz istog perioda ostala je nepotvrđena informacija da je sve organizovao Daut, brat Ramuša Haradinaja, i da je u planu imao da napadne još nekoliko mesta gde se okupljaju Srbi. Albanska propaganda u kojoj je tada najglasniji bio Adem Demaći, politički predstavnik Oslobodilačke vojske Kosova, zločin je pripisala srpskoj tajnoj službi", zabeležila je Politika na petnaestogodišnjicu zločina.

Pitanje iz naslova citiranog Politikinog teksta Ko je ubio moje dete? dobija odgovor, iako je srbijanska javnost bila obaveštena jedino o hapšenju Albanaca, kojima je, po receptu tadašnjeg televizijskog istražitelja, sada kosovskog gubernatora Milovana Drecuna, odmah pronađen sijaset dokaza da su teroristi. Puške i municija, koja ovoga puta nije bila u kutijama sa žigom Soros fonda, kao kod Flore Brovine, lekarke i pesnikinje, osuđene na dvanaest godina zatvora.

Dvojica maskiranih napadača ušli su te večeri u kafić i rafalima iz automatskog oružja ubili Ivana Obradovića (15), Dragana Trifovića (17), Vukosava Gvozdenovića (18), Zorana Stanojevića (17), Svetislava Ristića (17) i Ivana Radevića (25). Svi mladići su bili srednjoškolci, osim Radevića koji je bio student.

ISTINA O KOJOJ MORA DA SE ĆUTI

Aleksandar Vučić demantovao je priče iz patriotske radionice, po kojima su mladiće ubili pripadnici britanske službe MI 6. "Moram da demantujem da su u ubistvu srpskih dečaka u kafiću 'Panda' u Peći učestvovali MI6 ili SAS. To nanosi štetu našoj zemlji, mi sa njima imamo odlične odnose, a oni sa tim nemaju nikakve veze. Tu ima čudnih stvari i to je veoma teško da o tome danas govorim. Kada budemo imali više detalja mi ćemo o njima obavestiti javnost“ - rekao je Vučić.

"Čudne stvari" su, nakon ostalih Vučićevih istupa, postale istina, doduše još nezvanična: likvidatori Državne bezbednosti ubili su srpske mladiće, a iza svega je mogao da stoji samo državni vrh.

Lagati je patriotska obaveza: Slobodan Samardžić, DSS interpretacija
Photo: rts.rs

"Na mog sina su tog 14. decembra 1998. pucali, a danas mi je teže nego tada. Danas je poginuo i ubijen je. Od mog života ostala je senka, a posle ovog mi život više ne vredi ama baš ništa. Verovala sam u svoju zemlju, u Srbiju, čiji su ratnici pravedni, a izgleda da je ona stvorila monstrume koji su bili u stanju da žrtvuju nevinu decu. Posejali su mržnju. Ne znam kako je moguće da Srbija izrodi takve monstrume. Kakvi su ti mozgovi? Tragali smo za istinom 14 godina i nailazili smo na zatvorena vrata. Kad imate više 'istina', onda znate da su to laži da bi se prikrio, a malo je da kažem, zločin", rekla je Milena Radević, majka Ivana Radevića, studenta koji je ubijen u kafiću.

Lavina optužbi i negiranja koja se sručila na Vučića sa desnice mogla bi da se svede na reagovanje Demokratske stranke Srbije, odnosno njenog potpredsednika Slobodana Samardžića, da prvi potpredsednik Vlade nije smeo da kaže kako je Slavka Ćuruviju ubila država, jer time Srbiju označava kao terorističku i tvrdi, zapravo, da ju je trebalo bombardovati.

KAD SRBI UBIJAJU SVOJE

Laž je, dakle, potrebna Srbiji, pogotovu ona sa državnim razlogom, promišlja Slobodan Samardžić, potpredsednik državotvorne stranke koji studentima predaje evropske integracije. Ko bi sumnjao, pogotovu kad to potvrđuje otac nacije, Kalemar: "Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno“ (Deobe).

Ćosić nije imao dilemu kada je čuo šta se dogodilo u Peći: "Prekjuče su Albanci u Peći, u kafiću, bombama ubili šestoricu srpskih mladića i petnaestak ranili. Srpski gnev i očaj proključali su na Kosovu. Nastupiće opšte bekstvo. Holbruk kod Miloševića. Naši graničari dan pre masakra u Peći ubili tridesetšestoricu Albanaca koji su sa oružjem iz Albanije pokušali da pređu granicu. Ubistvo dečaka je osveta. Milošević je dao intervju Njuz viku u kome energično brani srpsko Kosovo. Kapitulant uviđa da se sada, posle američkog napada, može održati na vlasti samo kao branilac Kosova i Srbije. Holbruk se vratio u Ameriku, očigledno nezadovoljan razgovorima u Beogradu. Dvesta Albanaca prelazi granicu, u Peći ubijaju šestoricu dečaka...(Dobrica Ćosić, Kosovo,1966 - 2013, 17. decembar 1998, Vukotić media, Beograd, 2013.).

Teroristi nam ubiše decu: Dobrica Ćosić, advokat srpskih ubica
Photo: Dušan Komarčević

Nije zvao nikoga da proveri, a poverljive informacije nisu mu dostavljane. Kada su Bošnjaci ubijali sami sebe da bi okrivili Srbe bio je inventivniji; zahvaljujući njemu i gomili njegovih fašističkih poštovalaca imamo gotove istine o Markalama u Sarajevu, te o toponimu Račak, gde su, pak, Albanci dokazano podmetnuli teroriste preobučene u seljake.

"Došli gladni mučenici da kupe neki krompir, luk, neku glavicu rotkve i cvekle. Moram da proverim ovu užasavajuću vest (granatom ispaljenom sa srpskih položaja 5. februara 1994. ubijeno je 68 ljudi, a 144 ranjeno, prim. aut.). Zovem prijatelja Gojka Đoga da čujem njegovo mišljenje, jer je on prilično obavešten o zbivanjima u Bosni. 'Ni govora o srpskom zločinu. Razgovarao sam sa Tolimirom. To je muslimanska nameštaljka, kao i ona pred pekarom, spremaju nam nešto opasno'. Zovem Milorada Ekmečića jer on svaki događaj tumači znanjem i istorijom: 'To varvarstvo nikako ne može biti srpsko. To je džihadsko. Samo se u islamskom 'svetom ratu' tako svirepo za Alaha ubijaju Alahovi vernici’. To mi potvrđuje Nikola Koljević koga sam pozvao telefonom i on mi je rekao, čvrsto uveren, da je to muslimanski zločin. General Mladić i svi sarajevski komandanti tvrde da ne mogu da dobace do Markala. 'To je Alijin i Silajdžićev uvod u nastavak ženevskih pregovora. Pred svaki pregovor oni serviraju poneki 'srpski zločin' i idu u Ženevu na pregovore kao 'srpske žrtve' ( Dobrica Ćosić, Bosanski rat, Službeni glasnik, Beograd, 2012.).

Otkriti državne ubice: Masakr nad Albancima
Photo: www.msu.edu

ŠTA SMO I SEBI RADILI

Pećki zločin, suštinski, otvara pitanje budućnosti Srbije, a njegovo pominjanje, uz sve ograde koje izgovara Aleksandar Vučić, nagoveštava nameru, da se dozna i saopšti istina o zločinima koji su obeležili noviju istoriju ove države, bezobzirno ugrađivanje nasilja u njene temelje, istinu o građanima Srbije lako podnošljivom smradu koji dolazi iz vojno - bezbednosnih struktura u kojima su udomljeni državni zločinci. Težak posao za svakog ko pokuša, možda je zbog toga učinkovito upravo krenuti sa odgovarom na pitanje šta smo mi sebi radili, ne obazirući se na spasonosnu mantru saučesnika, kukavica, konformista i ostale nečasne bagre - a šta su oni nama radili. Izvučen naizgled niotkud, ovaj zločin je morbidni, netipični dokaz da su budućnost Srbije kreirali bolesni umovi - da je dosad bilo više razuma, ili da ga ima u ovom trenutku, ta se bolest države ne bi morala dokazivati činjenicom da je Srbija ubijala i svoje. Monstruoznosti počinjene drugima bile bi dovoljne, ali koga to može da potrese.

Razotkrivanje istine o svemu što se događalo u Peći te decembarske večeri 1998. ne bi značilo mnogo za potpunu istinu, ukoliko bi sve ostalo na ubistvu šestorice mladića, Srba. To se, naime, dogodilo kada je rat došao kući; prethodno je država, preko elitne jedinice profesionalnih ubica i sličnih bandita u državnoj službi, stekla jeziva iskustva i nepodnošljivi teret. A susedi su se, tokom agresije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, suočili sa patnjom koja ovde izaziva danas, u boljem slučaju, tek ravnodušnost, neretko i žal za propuštenim prilikama tokom hegemonističke najezde.

Ko takvo poimanje realnosti pokuša da pretvori u ljudskost, biće izložen vređanju i etiketiranju; političar sa takvom nakanom ima da računa jedino sa padom rejtinga, odnosno gubitkom glasova na izborima.

Rizik je veliki, pomoći niotkud, ravnodušnost će biti najveća podrška. Niko ko je imao moći dosad nije istinski pokušao.

star
Oceni
4.63
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi