Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (6)

Kafkijanski privredni proces: ATP „Vojvodina“

Novi Sad sve bliže Strazburu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Vrhovni kasacioni sud je proglasio ništavnim ugovor između autotransportnog preduzeća „Vojvodina“ i grada Novog Sada, istovremeno nalažući gradu da, višestruko umanjenom nadoknadom, obešteti investitora. Takoje najviša sudska instanca izbegla da označi krivca jer je, kako je primetio i izvestilac Evropske unije Jelko Kacin, ceo spor vođen u atmosferi snažnih pritisaka političkih i interesnih grupa na pravosuđe

Teško da će se spor ATPVojvodina“ i grada Novog Sada oko nove međumesne autobuske stanice, u koju je investitor uložio 20 miliona evra, a grad nije izvršio ugovornu obavezu i nije saobraćaj sa postojeće izmestio na novu stanicu, okončati u Srbiji. Ustavnom sudu Srbije se na presudu Vrhovnog kasacionog suda žalio nekada ugledni, a danas prevoznik u stečaju. To je poslednja domaća instanca, potom nezadovoljnoj strani preostaje jedino žalba Sudu za zaštitu ljudskih prava u Strazburu.

Da podsetimo, ugovor je u ime grada 2006. godine potpisala tadašnja gradonačelnica Maja Gojković u skladu sa novim urbanističkim planom grada, sa idejom da se na aktuelnu stanicu izmesti prigradski saobraćaj i oslobodi najveći novosadski trg, ispod koga bi se izgradio javni parking i tako umanjio rastući problem parkiranja u širem centru Novog Sada. Kako ni dve potonje gradske vlade nisu poštovale ugovornu obavezu, niti su se žalile da je njihova prethodnica potpisali ugovor štetan po grad, posle skoro sedam godina spora, presuđeno je da grad obešteti ATP “Vojvodine” sa 11,8 miliona evra, mada je odštetni zahtev iznosio 54 miliona.

Ugovor nije osporavan

Investitor na sudu: Ilija Dević
Photo: Stock

Neispunjavanje ugovorne obaveze je uzročilo izostanak planiranih prihoda, pa je prevoznik zapadao u sve veću docnju u otplati bankarskih rata, obaveza prema dobavljačima i isplati zarada. Konačno, došao je i stečaj, a Agencija za privatizaciju je poništila kupoprodaju, ali je Deviću, na osnovu investicija, ostavila 38 odsto akcija. Bivši gazda svojim drugim preduzećima i ličnom imovinom garantovao je za kredite ATP “Vojvodina”, pa sada uporedo vodi i lični sudski spor protiv grada i traži nadoknadu od 57 miliona evra.

U redovnom postupku, za sud je bilo presudno što su još uvek na snazi tri ključna pravna dokumenta koja niko nije dovodio u pitanje - Urbanistički plan, Ugovor o izgradnji stanice i Odluku o izmeštanju međumesnog saobraćaja sa sadašnje lokacije, te je procenio da je izgradnjom ovog objekta preduzeće ispunilo ugovorne obaveze, a da druga strana nije, definišući grad kao krivca.

Kako je u međuvremenu uveden stečaj kod ATP “Vojvodina”, sve poslovne poteze povlači stečajni upravnik, odnosno odbor poverilaca u kome dominira Kredi Agrikol banka. Umesto da, kao što Zakon nalaže, štiti interes preduzeća, upravnik podleže pritisku velikih poverilaca i drastično umanjuje vrednost štete nastale neispunjavanjem odredbi ugovora. Dević tuži Banku i to je jedna od sedamnaest (17) krivičlnih tužbi koje prate osnovni parnični spor. Bitno je umanjena vrednost štete, pa je već i konačna presuda u redovnom postupku od 11,8 miliona evra ocenjena kao popust gradu.

Složno ignorisanje obaveza

Ali, aktuelna gradska vlast ne želi da snosi nepopularne posledice štete koju su nanele prethodne novosadske vlade i zatražila je reviziju procesa. Međutim, revizija ne zaustavljava izvršenje presude, pa dejstvuje Republičko javno tužilaštvo i zahteva zaštitu zakonitosti. Ovaj zahtev stornira izvršenje kazne, stoga je i podnet, premda nije bilo osnova.

Čekajući Godoa: Nova autobuska stanica u Novom Sadu
Photo: Stock

Na scenu stupa Vrhovni kasacioni sud, u kome, inače, ima samo jedno veće za privredne sporove, kojim predsedava uvek isti sudija. Nalaže gradu da ATP “Vojvodinu” obešteti sa 3,5 miliona evra, ali u revizij istovremeno i zaključuje da je Ugovor o izgradnji povredio interes treće strane, Javnog preduzeća za gradski saobraćaj, koje je naplaćivanjem karata za međumesni prevoz godišnje prihodovalo oko 3,5 miliona evra, od kojih su bar 2,2 miliona čisti profit. Po stavu suda, napisanom teško razumljivim jezikom na čak dvadesetdve strane, ugovor ATP “Vojvodina” i grada Novog Sada je pravno ništavan.

Zaboravljena privatna svojina

Uloga francuskog ambasadora

Mada je grad uplatio presuđenih 3,5 miliona evra, novac, na insistiranje Kredi Agrikol banke, još nije raspodeljen među poveriocima I čuva se na posebnom računu. Banka želi da se što bezbolnije izvuče iz cele priče, tim pre što ima još dva neugodna spora, slučaj “Agroživa” i hotela “Fontana”, te predlaže gradu da otkupi celo bankarsko potraživanje prema ATP “Vojvodina”, čime bi grad dobio u posed i novoizgrađenu međumesnu stanicu. Ovakav rasplet događaja je u nedavnom razgovoru sa novosadskim gradonačelnikom Milošem Vučevićem podržao i francuski ambassador Fransoa Gzavija Denio. Međutim, reč je o izuzetno rizično potezu; ukoliko grad izgubi spor u Strazburu, kupovina bi bila totalni promašaj i čisto bacanje para.

U žalbi Ustavnom sudu Srbije, ATP “Vojvodina” ističe da je VKS morao naznačiti i ko je bio dužan da štiti interes državnog preduzeća, da to svakako nije bila dužnost privatnog preduzeća, ali i otvara pitanje - ko i na osnovu kakvih kriterijuma procenjuje da li je narušen takozvani društveni (javni) interes? Po Zakonu o komunalnim delatnostima, prodaja karata ne spade u ovu grupu, te je nejasno po kom kriterijumu je decenijama ustupana lokalnom javnom preduzeću, umesto da posao bude tenderom poveren najboljem ponuđaču.

Drugi prigovor ATP “Vojvodina” oslanja se na bitne promene u novom društvenom uređenju, istaknute i u Ustavu Srbije, po kome država garantuje i štiti ravnopravnost sva tri oblika svojine, državnu, zadružnu i privatnu. Međutim, prema mišljenju advokata novosadskog preduzeća Vrhovni kasacioni sud je procenio da je ugrožena državna svojina, ali je potpuno ignorisao da je u celom sporu opterećena i privatna svojina.

Odluka je izazvala nezadovoljstvo i u samom Sudu. Napisana je za rekordno kratko vreme, 24 dana, rukom odeljenskog predsednika i nije čitana na Privrednom veću!

Da je presuda izazvala rezerve u pravosuđu na pomalo šaljiv način ukazuje i ročište u sporu Ilije Devića protiv grada Novog Sada, održano nekoliko dana nakon objavljivanja stava VKS. Sudija se nije osvrnula na presudu i odredila je veštačenje u pogledu visine odštetnog zahteva. Potez je toliko iznenadio zastupnike grada da su odmah napustili sudnicu, takoreći, pobegli. Očekivali su, kakav je čest običaj u našim sudnicama, da se odluka visoke sudske instance u vidu poruke prenese i na srodan, ali, ipak, drugi sudski proces. Zaboravili su da nema tog zakona koji bi bilo kog sudiju obavezivao da spor pravno vidi isto kao neki drugi sudija, makar bio i iz najviše sudska instance.

Očekuje se ocena ustavnosti Ustavnog suda Srbije. Po pravilima suda u Strazburu, upravo da bi se sprečilo beskrajno razvlačenja sporova, ukoliko se nakon izvesnog vremena Ustavni sud ne oglasi, tužilac može da podnese tužbu sudu u Strazburu; praktično, spor je već internacionalizovan.

 

star
Oceni
3.30
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak