Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Preokret: Kuća ljudskih prava želi vlast

Treba li Srbiji Ministarstvo za ljudska prava?

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Kuća ljudskih prava i njeni DJ domaćini: Đilas, Dereta, Velat i taj rad
Kuća ljudskih prava i njeni DJ domaćini: Đilas, Dereta, Velat i taj rad
Photo: Stock

Kuća ljudskih prava i demokratije je ponovila svoj zahtev Vladi Srbije da se prilikom donošenja novog Zakona o ministarstvima osnuje Ministarstvo za ljudska prava u rekonstruisanoj vladi. Istovetan zahtev je odbijen i prošle godine

Iskrena ljubav i neiskrene namere: Dereta in love
Photo: danas.rs

Razlozi koje navodi Kuća ljudskih prava su sledeći: “diskriminacija ugroženih grupa, nesankcionisani govor mržnje, međunacionalni problemi i potencijal za konflikt na jugu Srbije i u Sandžaku, sve izraženiji problem azilanata, nerešen status izbeglica i drastično ugrožavanje ekonomskih i socijalnih prava”, te još i povećan broj predstavki Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu i prava poplava ustavnih žalbi pred Ustavnim sudom Srbije. Novina bi bila da to Ministarstvo za ljudska prava preuzme i nadležnosti dosadašnje Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Nemam ništa protiv poboljšanja ljudskih, a posebno prava manjinskih grupa u Srbiji, a to će Evropska komisija kada bude otvarala pojedina poglavlja u pregovorima sa Srbijom lijepo napisati, pa i nacrtati ako bude trebalo. Samo ja mislim da je odabran pogrešan put za rešavanje pobrojanih problema.

Da pođemo redom i to od kraja. Povećan broj, bolje reći pravu poplavu ustavnih žalbi Ustavnom sudu nije prouzrokovao nedostatak ministarstva za ljudska prava, nego bahatost u ponašanju i flagrantnom kršenju Ustava i zakona od strane Ministarstva pravde u prethodnom mandatu i grupe: S.Malović, S.Homen, N.Mesarović i B.Tadić.

Povećan broj predstavki Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu je rezultat velikog povjerenja građana Srbije u taj Sud i nefunkcionisanja Srbije kao pravne države. Iz samih predstavki, iz odgovora predstavnika Srbije pred tim Sudom i iz samih odluka toga Suda se vidi da problem nije u nedostatku ministarstva, već u izostanku volje da se poštuju zakoni, Ustav i Povelja o ljudskim pravima. Ako Ministarstvo pravde neće ili ne može da obezbedi zaštitu ljudskih prava bar pred sudovima, kako će to da učini Ministarstrvo za ljudska prava?

U vreme kada je Srbija imala Ministarstvo za ljudska prava, pomoćnici ministara, državni sekretari, Homen (Ministarstvo pravde) i Ćirić, su poslali pismo predsednicima opštinskih sudova da ne izvršavaju pravosnažne i izvršne sudske presude u korist radnika koje su vlasnici (kupci) firmi ostavili bez plate i doprinosa za socijalno osiguranje, a kao po pravilu ta privatizovana preduzeća su ti kupci doveli do propasti. To pismo je imalo snagu izvršne naredbe. U pravnoj državi oni bi bili uhapšeni u roku kraćem od 24 časa.

Kuća ljudskih prava: Hoćemo ministarstvo i sve pripadajuće beneficije!
Photo: Stock

Upravo da bi sprečili Evropski sud da brzo i lako presuđuje po sličnim predstavkama, Tadićeve demokrate su donijele zakon kojim je zabranjeno izvršavanje sudskih presuda u tzv. preduzećima u “restrukturiranju”, a Ustavni sud je trebalo da taj zakon stavi van snage po hitnom postupku.

U vreme postojanja Ministarstva za ljudska prava, za vakta ministrovanja Čiplića (DS), protivno Ustavu i zakonu suspendovan je jedan nacionalni savet, jer ga nijesu formirale političke partije u finansijsko-prijateljskim odnosima sa DS, a nekima nije dozvoljeno ni da se registruju. Ministar je lično rukovodio kršenjem ljudskih prava, a da ove nadaleko poznate NVO nisu tražile njegovu odgovornost. Kršenja ljudskih prava se ne mogu klasifikovati na korisna i štetna.

Predlagači iz Kuće ljudskih prava, a među njima najistaknutiji Sonja Biserko i Miljenko Dereta, nijesu objasnili ni kako bi to Ministarstvo za ljudska prava smanjilo diskriminaciju ugroženih grupa, kako bi uticalo na smanjenje govora mržnje, ako tužilaštvo nije voljno da preduzima gonjenje, a sudovi ne donose osuđujuće odluke? Ako postoje međunacionalni problem kao potencijal za konflikte na jugu Srbije i u Sandžaku, onda treba tražiti uzroke i otklanjati ih umesto lečenja posledica. Ekonomska zaostalost tih područja nije posledica nego uzrok mnogih problema.

Problemi azilanata se moraju rešavati u skladu sa smernicama dobijenih od Evropske unije, zajedno sa drugim držvama uz poštovanje standarda EU o prekograničnom prometu. Status izbeglica je veoma bajat problem, a za njegovo rešavanje je neophodna generalna promena politike prema susedima i da tu takvo ministarstvo ne može ništa da poboljša, vidi se iz minulog rada kada je takvo ministarstvo postojalo.

Hellsinški odbor za ljudska prava u Srbiji: Hoćemo ministarstvo jer smo navikli na luksuz!
Photo: Stock

Zaklanjanjem pojedinih NVO, koje se navodno bore za ljudska prava, iza Kuće ljudskih prava, ne može se sakriti njihov dosadašnjih slab rad, bolje reći pasivnost, niti se može sakriti izostanak njihove reakcije u nekim slučajevima drastičnog kršenja ljudskih prava, ali su neke od tih NVO našle vremena da učestvuju u diskusiji da li vašar u Guči treba sa sedam produžiti na mesec dana. Nijedna od tih NVO se nijednom nije oglasila zato što državni organi o pravima verskih zajednica odlučuju po volji i stavovima SPC, iako nijedan zakon ne predviđa takvu mogućnost, jer je Srbija sekularna država po Ustavu. Najveća ekspanzija ovakvog kršenja ljudskih prava se desila u vremenu postojanja Ministarstva za ljudska prava.

Šta bi se dogodilo kada bi ministar pravde svim sudovima (predsednicima sudova) koji su nadležni za izvršavanje pravosnažnih sudskih odluka poslao pismo sa zahtevom:

Da ga u roku od 15 dana obaveste o broju sudskih pravosnažnih i izvršnih presuda koje pokriva prašina u njihovim fiokama, kao i o razlozima neizvršenja.

Da im izda upozorenje da ukoliko ne izvrše sve te presude u roku od narednih 30 dana, odmah odu po svoje radne knjižice i potraže posao na drugom mestu.

Da li bi ovakav zahtev, osim na sudove, imao uticaja i na druge državne organe i lokalnu samoupravu da mijenjaju svoje ponašanje, a posebno u zaštiti ljudskih prava?

Ljudska prava u koaliciji Hellsinški odbor-LDP: Pravo koje ne pripada nepismenim Albancima koji više nisu spremni da finansiraju predsednikove političke pustolovine
Photo: ldp.rs

Kad građanin duguje državi prodaje mu se imovina, veoma često u okolnosti da žalba ne zadržava izvršenje. Da su u vrijeme pravde u režiji Snežane Malović i ekipe Demokratske stranke sudovi umesto zaštite, zloupotrebljavani u cilju ugrožavanja ljudskih prava govori i slučaj radnika Trudbenika iz samačkog hotela u ulici Jurija Gagarina 139 na Novom Beogradu. Kako bi tu pomoglo ministarstvo za ljudska prava, a ne sećam se ni da su ove NVO, navodni osnivači Kuće za ljudska prava i demokratiju, protestovale kod tadašnje korumpirane vlasti.

Da li je želja pojedinih NVO za čvrstom vezom sa državnim organima i kasom bila motiv za ovakvim zahtevom saznaće se kasnije iz njihovog daljeg ponašanja prema odgovoru koji budu dobile. Umjesto što se bave ocjenjivanjem političkih partija i direktnog učešča u njihovom radu, korisnije bi bilo da:

Objavljuju i tumače norme pojedinih zakona koje pogoduju ili omogućavaju diskriminaciju i kršenje ljudskih prava pojedinaca i grupa i od zakonodavnih organa traže njihove promene.

NVO pobednik: Miljenko Dereta, preduzetnik, poslanik, borac
Photo: Stock

Svakodnevno prozivaju pojedine državne organe, organe lokalne samouprave i institucije, pojedince, sredstva informisanja, koji sami prave ili tolerišu diskriminaciju i kršenje ljudskih prava. Kompletan kolektiv Ekonomske škole u Kuršumliji je učestvovao u kršenju ljudskih prava jednog učenika a to nije mnogo zabrinulo ove NVO koje se navodno bore za ljudska prava, ali ni Minisatarstvo prosvete se nije potreslo iako se tu ne radi o ekscesu nego je u pitanju “normirano” ponašanje.

Svakodnevno ukazuju na govor mržnje i javno zahtevaju sankcionisanje takvog ponašanja, bez obzira na položaj i moć autora govora mržnje. Govor mržnje na sportskim i u vezi sportskih manifestacija je takoreći dobio status zaštićenog podstanara.

Da prestanu da žmure na govor mržnje koji povremeno iskazuju pojedini verski velikodostojnici verskih zajednica, posebno prema ateistima. Kada državni rukovodilac, službenik ili verski velikodostojnik javno izjavi da su neverujući ljudi niže vrednosti, a pomenute NVO ćute, to znači da one podržavaju takav govor. Tome bi se moglo suprotstaviti bez pomoći tog specijalnog ministra.

Pravnim državama nije potrebno, a onima koje žele da postanu pravne nije neophodno ministarstvo za ljudska prava. U njima je svaki ministar, svaki službenik, svaki poslanik, svako ko prima platu iz državnog budžeta, ministar i zaštitnik ljudskih prava.

star
Oceni
4.33
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak