Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (7)

Srbija u predvorju Evrope

Osvit evropske zore

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: www.vesti-online.com

Posle dve decenije tumaranja u mraku, građani Srbije napokon su na horizontu ugledali prvo evropsko sunce. Iako će proteći još dosta vremena dok Srbija uopšte bude u prilici da je to sunce zaista i ogreje, može se konstatovati da joj je sada napokon jasno osvetljen put kojim, sasvim izvesno, može stići do željenog cilja

Odluka Evropskog saveta da pristupni pregovori sa Srbijom otpočnu najkasnije u januaru 2014. godine predstavlja jasno priznanje zvaničnom Beogradu za napore koje su srbijanske vlasti poslednjih meseci učinile u rešavanju najtežih pitanja koja su decenijama unazad gurana pod tepih. S druge strane, izvesna doza uslovnosti te odluke najvišeg tela Evropske unije jasna je poruka vlastima u Srbiji da posao ni iz daleka još nije završen zbog čega će u narednom periodu Unija strogo nadzirati sprovođenje Briselskog sporazuma. Potreba za pojačanim monitoringom Srbije direktna je posledica nasleđenog nepoverenja u pogledu iskrenosti srbijanske zvanične politike, što je ova vlada nasledila iz prethodnog perioda, ali za šta su i njeni članovi na personalnom nivou itekako odgovorni.

Ključni korak na evropskom putu: Ketrin Ešton i Ivica Dačić, prilikom parafiranja Briselskog sporazuma
Photo: europa.eu

Iako se, pre svega zaslugom sopstvene loše prošlosti, nalazi pod stalnom sumnjom i lupom Brisela i ostalih evropskih prestonica, Srbija je prvi put od EU dobila nešto što je od prvog do poslednjeg slova zaista i zaslužila. Za razliku od prelazaka nekih ranijih etapa u procesu evrointegracija, vlada u Beogradu je prvi put bila pravi partner EU i zaista je, konkretnim rezultatima u rešavanju veoma teških i bolnih pitanja, morala da zasluži dobijeni datum za početak pristupnih pregovora. Za razliku od datuma, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i kandidatura Srbije za članstvo dobijeni su više kao poklon i viteški gestovi Brisela prema tadašnjim vlastima u Srbiji koje su, manipulacijama i pretnjama dolaska na vlast antievropskih snaga, dugi niz godina prikrivale svoj nerad i odsustvo političke volje za istinske reforme.

Upravo okolnost da je precizno dozirana nagrada, koja se ogleda u delimično uslovljenom datumu, zaista prava mera do sada urađenog, predstavlja osnovni kvalitativni pomak u partnerstvu EU i Srbije. Odluka Evropskog saveta je utoliko blagotvornija što je pored adekvatne nagrade za građane Srbije i njihove vlasti, ostavila i jasne kontrolne mehanizme kao podsticaj za nastavak odgovornog ponašanja zvaničnog Beograda. Pri tome, završetka preostalog posla u potpunosti je u rukama Srbije zbog čega ispunjavanje preostalog uslova za početak pregovora, s obzirom na javna obećanja i delovanje beogradskih vlasti, ne bi trebalo da predstavlja neki naročiti problem.

Zadržati nadzor nad ispunajvanjem obaveza: Angela Merkel, stroga ali pravedna
Photo: EPA/Rainer Jensen

Adekvatno uspostavljenoj ravnoteži nagrade i opreza, zbog istorijske odluke iz Brisela javnost u Srbiji ne bi trebalo da podleže kako euforiji tako ni cinizmu i nipodaštavanju njenog značaja. Čak i kada pregovori budu otpočeli, najznačajniji neće biti datum njihovog otpočinjanja već će mnogo važnija biti brzina otvaranja i zatvaranja pregovaračkih poglavlja i, u konačnici, datum njihovog okončanja. Srbija bi, stoga, vreme do njihovog otpočinjanja trebalo da iskoristi za rešavanje što većeg broja pitanja koja bi kasnije mogla da se pojave kao prepreke u samom pregovaračkom procesu. U tom smeru išla je i neobično poučna izajva nemačkog parlamentarca Gintera Kirhbauma koji je, uoči odluke Bundestaga o Srbiji, izjavio da je najbolje da ”esencijalna pitanja već ranije, pre početka pristupnih pregovora, budu razjašnjena, kako kasnije ne bi blokirala proces”.

Koncentrisanje na datume uvek je bila jedna fantomska diskusija. Ono, od čega u suštini zavisi put ka članstvu u EU, nije datum kada će pregovori početi, već solidna priprema pregovora i neumorna politička želja”, ispravno je ukazao Kirhbaum.

Datum je rezultat istinskog partnerstva Srbije i EU: Aleksandar Vučić, zagovornik politike čistih računa
Photo: kurir-info.rs

Istovremeno, dodelom datuma za početak pregovora Srbiji i prijemom Hrvatske u članstvo EU, definitivno su otklonjene sve sumnje u spremnost same Unije za dalje proširenje. To će priču o institucionalnom zastoju unutar EU kao dežurnom opravdanju za odsustvo spremnosti za sporovođenje unutrašnjih reformi definitivno skinuti sa dnevnog reda, a fokus javnosti vratiti na delovanje domaćih političkih aktera. Kada je unutrašnja politička scena u pitanju, u iščekivanju početka pristupnih pregovora Srbije, izvesni optimizam budi odlučnost koju su vladajuće strukture prethodnih meseci iskazale u rešavanju nekih jako teških pitanja. Tome treba dodati i većinsku podršku građana koju su vlasti uspele da pridobiju za promociju članstva u EU kao strateškog cilja zemlje zbog kojeg je bilo neophodno povući i neke izuzetno nepopularne poteze.

S druge strane, sa žaljenjem možemo da konstatujemo odsustvo ozbiljne unutrašnje političke opozicije kako u pogledu ideja tako i u pogledu njenog kredibiliteta i realne političke snage. To bi u narednom periodu moglo ozbiljno da uspori razvoj demokratskog procesa u Srbiji i da, s jedne strane, dovede do problema unutar same vlasti zbog nemogućnosti disciplinovanja sopstvenih redova, dok se s druge strane već nazire rastuća sklonost jednog dela proevropske javnosti ka mrzovoljnoj samoizolaciji i sopstvenom izostanku iz predstojećeg pregovaračkog procesa sa EU. U sposobnosti aktuelne vlasti da mobiliše i u taj važan proces uključi najbolje društvene potencijale kojima Srbija danas raspolaže ogledaće se i njena sposobnost da na najoptimalniji i najbrži mogući način pregovarački proces dovede do željenog ishoda – članstva istinski reformisane Srbije u EU.

Nikako ne treba smetnuti s uma da glavne linije podele u Srbiji danas više nisu one između proevropskih i antievropskih snaga, vlasti i opozicje, liberala i konzervativaca, već su to postale one pukotine koje razdvajaju sposobne od nesposobnih kadrova, obrazovane i neobrazovanih, one koji razumeju duh vremena od onih koji ne poseduju senzibilitet za sve one evropske izazove koji nam kao društvu tek predstoje.

star
Oceni
4.47
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak