Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

EBRD: Projekti u Srbiji - Vreoci i Radljevo

Potraga za ugljem ugrožava ljude

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Radljevo: Vitomir Simić pokazuje oštećenje na porodičnoj kući
Radljevo: Vitomir Simić pokazuje oštećenje na porodičnoj kući
Photo: Guardian

Sa Bruto društvenim proizvodom od 5.690 dolara po stanovniku, nižim od Kolumbije i Južne Afrike, a tek ispred Perua i Dominikanske Republika, Srbija je zemlja srednjeg dohotka i jedna među šačicom evropskih država koje ostaju na spisku OECD-ovih zemalja koje, sa nezaposlenošću koja dostiže 27 odsto, ispunjavaju uslove za razvojnu pomoć. Radnik Kolubare Vitomir Simić (53), pokazuje izbledele crno-bele fotografije svojih roditelja, koje još uvek vise na zidu kuće koju je napustio u Radljevu, selu jugozapadno od Beograda. Skromni okvir slike skriva samo delić ogromne pukotine koja je rasturila zid kuće u kojoj je rođen i koja ga je naterala u beg sa troje dece

Simić radi u obližnjem rudniku Kolubara, pomaže u održavanju ogromnih bagera koji kopaju zemlju dan i noć. Ta nemilosrdna potraga za ugljem proširila je granice rudnika, preti okolnim selima i uzrokuje odrone i klizišta koji uništavaju domove poput njegovog. Kao i mnogi drugi iz sela u basenu Kolubare, Simića je oterao upravo rudnik u kome radi.

Kolubara je srce energetskog sektora Srbije koji je zavisan od uglja, a činjenica da ta energija pokreće svaku drugu sijalicu u državi sve više pritiska političare i državne funkcionere da opravdaju taj društveni i ekološki uticaj. Poslednjih nekoliko godina, Kolubaru ugrožavaju žalbe lokalnih zajednica koje šalju ekološki aktivisti, te je ukaljana optužbama za korupciju.

Tenzije između rudnika i meštana eskalirale su 2011. godine kada su stotine policajaca stigle u Vreoce, 10 km od Radljeva, da čuvaju radnike koji su iskopavali seosko groblje. "Mi smo bili pod opsadom", priseća se Željko Stojković, društveni aktivist Ekološkog društva Vreoci, lokalne nevladine organizacije. Ne samo što je to bilo bolno za one čiji su rođaci bili sahranjeni na groblju, kaže on, već je i najbolji primer kako rudnik bira šta će seliti, i kako će to raditi, rukovodeći se samo svojim potrebama.

"To je učinjeno nasilno kako bi proširiti polje", kaže Stojković, koji je takođe bio predsednik mesne zajednice sela u vreme iskopa. "Naš zahtev je bio da nam prvo daju plan za kolektivno preseljenje, uključujući i javnu infrastrukturu, a ne da počnu sa grobljem i ostave ovde ljude među svim tim kopovima."

Dok se Radljevo sada nalazi na liniji širenja Kolubare prema zapadu, Vreoci su u središtu kompleksa, u sendviču između dva njegova najveća kopa. To je imalo razorne posledice po lokalno okruženje, kaže Stojković. "Sav ugalj prolazi kroz Vreoce ... i svi negativni uticaji ostaju ovde, čak i otpadna voda iz ovih prljavih procesa završava u centru sela. Postoje zdravstveni problemi, problemi sa disanjem, rak, životni vek se skraćuje. Ljudi su stalno pod stresom."

Kolubara: Lignit naš nasušni
Photo: Guardian

Političari i državni funkcioneri tvrde da je širenje Kolubare ključno za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja države električnom energijom i da je u poređenju sa time, ima samo malo žalbi. "Obično, zahtevi su ispunjeni. Ako pogledate, ljudi su uglavnom zadovoljni", kaže Dragan Alimpijev, gradonačelnik Lazarevca, opštine kojoj pripadaju Vreoci. "Tih ljudi koji se žale nema u velikom broju."

"To je problem iz prošlosti. Nismo mogli da premestimo rudnike", kaže Ljubomir Aksentijević, specijalni savetnik srpske ministarke energetike, koji priznaje da preseljenje domova u blizini rudnika ide presporo, ali tvrdi da se mora napraviti razlika "između pojedinačnih slučajeva, koji mogu biti tragični, i generalne slike". Vlada radi na rešavanju ovakvih problema, kaže on, i dodaje da će planovi novih hidroelektrana, na primer, voditi računa o udaljenosti od naselja.

To će verojatno biti mala uteha za Stojkovića, čija se organizacija sada trudi da odgovornim drži investitore Kolubare. U julu 2011, je preko 70 ljudi putovalo iz Vreoca do beogradske kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), sa zahtevom da preuzmu odgovornost za postupke Elektroprivrede Srbije (EPS), državnog energetskog preduzeća koje poseduje rudnik Kolubara.

Prošle godine su Ekološko društvo Vreoci i mesna zajednica podneli formalnu žalbu EBRD-u, tražeći da banka suspenduje svoju podršku aktivnostima u Kolubari dok se ne završi preseljenje celih Vreoca.

"EBRD treba da pritisne Kolubaru i EPS kako bi poštovali prava stanovnika na zdravu okolinu i na opstanak zajednice. Ne samo da daju novac za klijenta, a da ne kontrolišu njegovo ponašanje", insistira Stojković. "Banka ne može zažmuriti na to, rekavši da kredit koji daje nema negativnih posledica."
Sa sedištem u Londonu, EBRD je međunarodna finansijska institucija u vlasništvu 64 uglavnom evropskih država, Evropske unije i Evropske investicione banke. Njihov mandat je da promovišu razvoj privatnog sektora i otvorenu tržišnu ekonomiju. Velika Britanija je jedan od njenih glavnih deoničara.

Premeštanje grobova: Važno je da nisu kosovski
Photo: Stock

EBRD je dao milione kredita za EPS u poslednjoj deceniji i razmatra finansiranje nove elektrane na lignit, Kolubaru B. Godine 2011, oni su se složili sa KfW-om, nemačkom razvojnom bankom, da finansiraju kupovinu rudarske opreme i novih sistema za smanjenje odstupanja kvaliteta uglja iz Kolubare koji se šalje u elektranu.

U izglancanoj kancelariji u Novom Beogradu, viši savetnik EBRD Ian Brown kaže da se bankarski kredit iz 2011. godine ne tiče širenja rudnika, već povećanja efikasnosti poslovanje, smanjenja emisija i lokalnog zagađenja. Preseljenje Vreoca nije u direktnom odnosu sa ulaganjem banke, on odrešito kaže: "Mi smo jako svesni Vreoca ... ali to nije direktna posledica ulaganja EBRD."

Sa BDP po stanovniku tek nešto višim od 5.690 $ - nižim od Kolumbije i Južne Afrike, a tek ispred Perua i Dominikanske Republika - Srbija je zemlja srednjeg dohotka i jedna među šačicom evropskih država koje ostaju na spisku OECD-ovih zemalja koje ispunjavaju uslove za razvojnu pomoć. Sa nezaposlenošću od oko 27% koja svakodnevno raste, stvaranje novih radnih mesta je prioritet.

Razvojne banke poput EBRD i Svetske banka godinama trpe kritike zbog nastavka finansiranja velikih ugljenih projekata, dok se istovremeno bore protiv klimatskih promena. Ekološki aktivisti u Srbiji takođe tvrde da će nastavak podrške rudnicima uglja u državi potkopati potragu za izvorima obnovljivih energija i narušiti sposobnost da se postignu ciljevi EU za smanjenje efekta staklene bašte do 2020. godine.

Vreoci: Doteralo do duvara, bukvalno
Photo: Večernje novosti

No, Matteo Patrone, šef kancelarije EBRD u Beogradu, kaže da bi bilo nerealno i ekonomski neodrživo za Srbiju da napusti lignit. "Mi ne možemo izbeći da se pomirimo sa realnošću ove zemlje, koja je zavisna od lignita. Ono što možemo učiniti jeste poboljšati uslove korišćenja lignita," kaže on. "Projekti poput ovoga neće promeniti svet, ali će verovatno poboljšati uslove tamošnje realnosti."

Simić sada živi u Ubu, malom gradiću 10 km zapadno od Radljeva, kaže da je stanovanje tamo skuplje nego u selima. Uprkos žalbama koje podnosi, on insistira da nije protivnik rudnika. "On nam daje posao. Potreban je celoj zemlji. Nisam protiv rudnika. Ne želim da opstruišem njegov rad," kaže on.

Zvezdan Kalmar, iz Centra za ekologiju i održivi razvoj, srpske NVO, kaže da Vlada i EBRD treba da povuku svoj novac iz uglja i umesto toga ga stave u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, kao što su izolacije i adaptacije kuća radi boljeg iskorišćenja energije. Procene pokazuju da će rezerve uglja u Kolubari trajati samo još 30 do 50 godina, a učiniti rudnike efikasnijim moglo bi značiti da manje radnika bude potrebno, upozorava on. "U energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije ima sve više radnih mesta, i to održivih radnih mesta, a ne kao u Kolubari. Moramo otvoriti to tržište."

star
Oceni
2.00
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak