Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (28)

Nakon razgovora o ulozi JNA u raspadu Jugoslavije

Krvavi vremeplov patriotske bande

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Borisav Jović podsetio je, odsustvom logike i čovečnosti, na beskrupuloznost i moć kojom je raspolagao i ukazao na to da razum u Beogradu nije imao šanse

Zatutnjali su tenkovi te večeri u Centru za kulturnu dekontaminaciju (1. novembar 2012, Okrugli sto Uloga JNA u raspadu SFRJ), kao uslovni refleks na pojavu i reči Borisava Jovića, potpredsednika poslednjeg Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, dvadeset jednu godinu nakon početka krvavih oružanih sukoba u kojima je srušena Jugoslavija. U debati su novinari, pravnici i publicisti iznosili neoborive činjenice o pogubnoj ulozi kamarile, odnosno četvoročlane bande kojoj je Jović pripadao, na raspad Jugoslavije i stradanja nepodnošljivih razmera; on se odlučio za laži, nimalo izmenjene, jezive: “Pridavanje političkog značaja JNA za raspad Jugoslavije i za sve što se desilo u tom periodu je prenaglašeno u odnosu na odgovornost onih koji su rat izazvali. Koji su doneli odluku da se iz Jugoslavije izdvoje bez procedure koja im je predlagana od strane Predsedništva, da se reše sva sporna pitanja u vezi s tim”.

Photo: Stock

Ništa se za Jovića pre otcepljenja Slovenije i Hrvatske nije dogodilo, raspomamljeni nacionalizam kao temelj državne politike srbijanskog rukovodstva sa Slobodanom Miloševićem na čelu, ulično-parlamentarno ukidanje autonomije pokrajina i 23 žrtve u prištinskim demonstracijama protiv tog čina, potpaljivanje plamena u Hrvatskoj, stvaranje paravojski, regrutovanje udbaških likvidatora i svakovrsnog ološa za nacionalnu stvar, beskrupulozno disciplinovanje svih koji su pozivali na razum, razmeštanje opskurnih partijskih kadrova u ključnim centrima moći. Pomenuo je samo izbornu pobedu separatističkih snaga u Hrvatskoj, ne i njen uzrok, nedvosmislene poruke Beograda i mahanje oružjem.

Počelo je ratom u Sloveniji, ustvrdio je Jović i narugao se žrtvama, ispostaviće se ne jedini put te večeri: “Došlo je do sukoba slovenačkih snaga sa jedinicama JNA i do žrtava koje su apsolutno bile besmislene. Predsedništvo je donelo odluku da se JNA povuče, jer je taj rat apsolutno nepotreban”. Dok su se Jović i Srbiji bliski članovi Predsedništva složili oko činjenice da je Slovenija otišla, život je izgubilo prvih 66 civila, vojnika i policajaca.

Srbija i JNA ostale su u ratu, Srbija sa svojim još do kraja nedefinisanim, svakako hegemonističkim ciljem, Vojska obezglavljena, od početne, na nekim mestima, do izbora strane, kratkotrajne uloge tampon-zone, do ogoljene agresije na Hrvatsku. Analiza bi bila nepristojno ambiciozna za okvir novinskog napisa, ali nije preambiciozno sećanje na vreme u kojem je sluđeni vojni vrh naredio mobilizaciju sa ciljem da sastavi “15 do 18 brigada” koliko je, po proceni saveznog sekretara - kako to paradoksalno zvuči - za narodnu odbranu Veljka Kadijevića, trebalo za okupaciju čitave Hrvatske. Tu su se, saznali smo od advokata Đorđa Dozeta, bivšeg vojnog sudije koji je ispitivao Kadijevića kao svedoka, isprečile majke i mirovnjakinje, mobilizacija po meri vojnog vrha je propala. Nije, međutim sprečeno mahnitanje vojnog vrha i njegovog neustavnog vrhovnog komandanta.

Ta je mašinerija nastavila hiperprodukciju zla, ali: “Vojsci se pripisuju i neke stvari koje nije radila, čak i kada je bila u sukobima. A sukobljavala se u tom ratu samo kada su njene jedinice bile napadane. Ili kada je, u nekim situacijama štitila stanovništvo. To nije bio njen rat, niti je ona u njemu učestvovala. A i to što je učestvovala, uvek se držala časti, poštenja i zakona o ratu. Nema nijednog jedinog oficira kome je suđeno za zločine”.

Nije greška, ovako je ulogu JNA u raspadu Jugoslavije, predstavio osnivač Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju general Stevan Mirković, načelnik Generalštaba do septembra 1989.

Mirković nas je svojim nastupom podsetio na formiranje generalske partije u Domu Garde u Topčideru, na oficirski hor koji je otpevao “Druže Tito, mi ti se kunemo”. I na pismo - zapovest čitano pred strojevima vojnika s početka 1991, u kojem se predviđa vaskrsnuće socijalizma i opstanak unitarne države.

“Mislim da je Jugoslavija razbijena na 14. kongresu (SKJ, prim. aut.), to je bio prvi korak. To je pokazalo kuda će ko. U stvari, sve republike su odlučile da budu samostalne. Jedino je JNA ostala. I zadržala Organizaciju Saveza komunista u JNA koja je nama koji smo obnovili SKJ obezbedila materijalne uslove da to učinimo. To govori da smo bili zainteresovani za Jugoslaviju. Nismo mi govorili o socijalizmu, ovome, onome, bili smo za Jugoslaviju. Jer smo znali da će taj višepartijski sistem biti zasnovan na nacionalnoj osnovi. To je ono što je i dovelo do onog najgoreg”, skenirao je Mirković.

Netačno je da generali nisu govorili o socijalizmu, a tačno da su na poklon dobili materijalne uslove, polovinu zgrade CK SKS na Ušću. I da su formirali bandu za obezbeđenje “Komet tim”. Patriotski su, kao što je docnije rečeno u raspravi, po partijskoj i nacionalnoj pripadnosti, delili oružje u kriznim područjima u Hrvatskoj.

Nisu Joviću i Mirkoviću ostali dužni učesnici u raspravi, nisu bili nimalo nežni, naprotiv, oborili su sve njihove laži, naglasili ključne momente iz novije istorije koje su ovi s umišljajem prećutali. Okrugli sto nije imao za cilj da se donesu zaključci, ali je, ipak, na jedan od mogućih, neoborivim odsustvom logike i čovečnosti, ukazao Borisav Jović: “Moje je mišljenje da bi bilo mnogo značajnije (naravno da je i ovo značajno) da se u okviru teme 'Imenovati ratom', postavi tema, ne ko je odgovoran za raspad Jugoslavije - jer raspad bi se svakako desio na ovaj ili onaj način - ona je možda i bila preživela, možda i nije ni trebalo da se stvara, nego ko je odgovoran što je došlo do građanskog rata i da li je bilo moguće da se taj raspad, ako je trebalo da se desi, ostvari mirnim putem”.

Haos u mišljenju i zaključivanju, pomešan sa beskrupuloznošću i moći. Možda je zaključak da razum nije imao šanse. Ne i opravdanje.

star
Oceni
4.66
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak