Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (154)

Jezičke nedoumice: Transkripti sa suđenja Draži Mihailoviću

Ja im kažem da čiste, a oni kolju

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: 3.bp.blogspot.com

Objavljujemo izabrane transkripte sa suđenja Dragoljubu Mihailoviću, o ubistvima partizanskih porodica, simpatizera, zarobljenika. General Mihailović se legalistički branio da nije naređivao ubistva već samo čišćenje, istrebljenje, uništenje i zatiranje. I da nije bio obavešten

ZAŠTO KAŽEŠ ČIŠĆENJE, A MISLIŠ NA POKOLJ
Predsednik: Kako treba razumeti vašu depešu br. 171 od 25 septembra 1943 upućenu Radoslavu Đuriću ona glasi: „Produžite sa čišćenjem vaših krajeva od komunista. Propagandom orijentišite Topličane za našu stvar.
Sa trojkama očistite simpatizere."

Optuženi: Ja tu ne podrazumevam nikakva ubistva.

Predsednik: Pa dobro šta treba da znači - očistiti?

Optuženi: Razjuriti.

Predsednik: A gde?

Optuženi: Može da se prebace na teritorije koje su sigurne, pod kontrolom da se drže. Da ne rade organizovano. Nigde ja ne kažem - ubijati. Nigde.

ISTREBITE KOMUNISTE, ALI NEŽNO
Predsednik: Kako treba razumeti vašu depešu od 11. novembra 1942. godine: "Od Draže za Leonarda, via Feliks za Dragišu Ninkovića preko Batrića.
U Vašem kraju komunisti uzimaju maha. Odmah preduzmite potrebno da se istrebe na rejonu vašeg korpusa. Preduzmite energične mere. Nedeljković dolazi preko-sutra. On vam nosi instrukcije i novac. Izvestite me šta ste preduzeli." Dobro, ako ovo znači očistiti, šta onda znači ovo istrebiti?

Optuženi: To se odnosi na borbene jedinice. To ne znači da uhvaćene zarobljenike treba ubijati, nikako.

Photo: Stock
NE ZNAM ZAŠTO SAM NAREDIO DA LIKVIDIRAJU UHVAĆENE PARTIZANE
Predsednik: Jedan akt od 18. novembra 1942. godine glasi: „Dragi gospodine Majore (ovo je verovatno Zaharije Ostojić prema naređenju Pavla Đurišića), šaljem 10 pari skija sa celokupnim priborom, odelom itd.
Molim da javite dalje majoru Petru Baćoviću, da onu trojicu uhvaćenih partizana odmah likvidira, a njihovo saslušanje sa podacima (od koga su dolazili, koje grupe pojedinačno još ostaju na terenu, da li imaju ostavu, oružje i hranu) dostavite ovom štabu. Ogromna je udaljenost odatle do Baćovića a sem toga ne verujem da će oni dati ikakve podatke našim ljudima, pa s toga ne mislim da šaljem ikoga radi saslušanja. Molim da podnesete pismen izveštaj o likvidaciji Janković Voje, Mirković Branka i Jakić Momira."

Optuženi: Ne znam.

Predsednik: Ne znate.

Optuženi: Ne.

Predsednik: Postoji jedan vaš odgovor baš na ovo pismo, vaša depeša broj 1760 od 17. novembra 1942. godine: „Ištvan (Petar Baćović). Pohvatani komunisti po vašem izveštaju br. 128 Branko Mirković, Momir Jakić i Voja Janković... Plen odličan. Čuvati ih dobro do dolaska Ružićevog čoveka koji će se ispitati za druge koji se kriju. Posle toga suditi kod vas."

Optuženi: Meni to nije poznato.

Tužilac: Jeste li zaboravili?

Optuženi: Ćuti.

Predsednik: Vidite Janković je živ... Janković je streljan, pucao je u njega sa revolverom još dva puta probijena pluća, jedan metak u glavu prošao je kroz vilicu i on je ostao živ. On je danas još živ.

Optuženi: Po mom naređenju nikada to nije naređeno.

NE ZNAM NIŠTA NI O ČEMU, POGOTOVO O SOPSTVENIM NAREĐENJIMA DA SE KOMUNISTI NEMILOSRDNO UNIŠTAVAJU
Predsednik: Dobro, predočiću vam još jedan dokumenat, vaša depeša br. 159 od 13 januara 1943 godine, od Draže Leonardu Frikeu-Fricu, tj. Dragiši Ninkoviću, Zvonku Vučkoviću i Miroslavu Trifunoviću. „Dobijen je izveštaj da su komunisti iz Valjevskog kraja pobegli u rudnički kraj a jedna grupa na Kosmaj. Borba koju vodimo s njima odlučna je. Gonićemo ih, jer su krvnici i jer ponovo žele da zadobiju teren.
Uništavajte ih nemilosrdno jer se veliki događaji približuju krupnim koracima. Kao izdajnici pokušali bi da nas ometu u oslobođenju otadžbine koju oni ne priznaju". Je li to vaša depeša?

Optuženi: Ja ne znam.

Photo: wordpress.com
Predsednik: Pročitaću vam još jedan vaš raspis svima u Srbiji. To je depeša broj 193 od 16 januara 1943 godine. „I pored ovih svih nevolja naročito podvlačim da je komunistička opasnost jedna od najvećih. Te zlotvore i krvnike našeg naroda uništavajte bez milosti. Oni nas ometaju da imamo slobodne ruke prema neprijatelju. Bez milosti ih uništavajte. Svi komandanti odgovorni su mi za svoje reone da budu čisti od ovih mangupa i probisveta koje vode stranci Tito i Moša Pijade".

Optuženi: Ja te dokumente nemam. Ja ne znam.

Predsednik: Znate li šta se radilo?

Optuženi: Ja ne znam šta se radilo. Ubijanje nikada, borbe je bilo.

Predsednik: Vidite ovaj spisak lica koje treba likvidirati ili internirati od rejona prve i druge četničke brigade, koji iznosi preko 1.000 ljudi Srba u Srbiji, i u tesnoj vezi sa ovakvim vašim radom.

Optuženi: Ja nisam znao.

Predsednik: Imate i ovakvu stvar, jedna vaša depeša od 21 januara 1943 godine upućena je Ilijevu, to jest Siniši Ocokoljiću Pazarcu: „Komunistima ne dozvolite da dižu glavu. Uništavajte ih bez milosti kao naše najveće zlotvore. Očistite terene od njih i postupajte bez sentimentalnosti isto kao što su i oni radili. Razvijajte među seljacima što jaču propagandu protiv njih". Je li ovo vaš raspis?

Optuženi: Imao sam svojih pomoćnika koji su radili. To je borba. Ubijanje uhvaćenog neprijatelja nikada.

KESEROVIĆ ČISTI SIMPATIZERE ZA PRIMER: POBIĆEMO SVE ONO ŠTO NE VALJA, I TO ODMAH
Predsednik: Dobro, evo jedne vaše depeše Pavlu Đurišiću broj 2.033 od 9 maja 1943 godine: „Moje je mišljenje da se komunisti imaju uništiti gonjenjem na svima frontovima. Baćović nadire od Ravnog ka Pivi, kroz Sutjesku i Šćepan Polje i zauzeo je Kalinovik.
Celu oblast na desnoj obali Lima primio je major Dragutin Keserović i za nekoliko dana očistio je od svih simpatizera." To je vaša depeša.

Optuženi: U našim redovima Keserović je imao zadatak da se tu bavi da bi ponovo mobilisao Bjelopoljski kraj.

Predsednik: Ali depeša glasi ovako: „Celu oblast na desnoj obali Lima primio je Keserović i za nekoliko dana očistio je od svih simpatizera."

Optuženi: Keserović je imao da mobiliše one snage koje su već postojale.

Predsednik: Kako to „očistiti od svih simpatizera"?

Optuženi: Nikada ubijanje.

Predsednik: Ali vi naređujete i depešu završavate ovako; a kažete da niste naredili ubijanje, „pobićemo sve ono što ne valja i to odmah".

Optuženi: Ceo taj kraj imao je mnogo begunaca iz redova četnika i to se odnosi na begunce.

Predsednik: A vi ovde govorite o simpatizerima.

Optuženi: U redovima četnika bilo je simpatizera i begunaca.

Predsednik: Čini mi se da smo u početku prečistili da se reč „simpatizer" ne odnosi na lice koje nosi pušku nego nenaoružano.

Optuženi: U ovom slučaju je drugi slučaj.

Photo: Stock
UBIJAJTE SIMPATIZERE KOMUNISTA, ALI TAKO DA OSTANU ŽIVI
Predsednik: Vaša depeša broj 635 od 12 novembra 1943 godine: „Izvešten sam da poručnika Radulovića Radomir Cvetić goni već četiri dana po Goliji, zbog toga naređujem izmenu šifri za raspis i radioslužbu. Filipovića uputiti preko Rakovića. Produžiti rad na definitivnom čišćenju komunista.
Oni ne smeju postojati u Srbiji. Krajnje je vreme da sa tim gadovima raščistimo. Uništavajte sve njihove simpatizere i jatake bez milosti. Kada ne budu imali simpatizere neće moći ni da postoje.”

Optuženi: Radulović je begunac iz naših redova. Nigde u mojim naređenjima ne stoji ubijanje.

Predsednik: Vi kažete: „Uništavajte sve njihove simpatizere i jatake bez milosti."

Optuženi: U vojničkom naređenju ne mogu da kažem ovo ili ono. Nigde se ne kaže ubijati.

Optuženi: Trebalo je te simpatizere skloniti s tog terena na drugi teren.

Predsednik: Kako objašnjavate ovu vašu depešu: „Primljene su sve vaše depeše u pogledu izvođenja likvidacije protiv komunista. Slažem se sa smenjivanjem komandanta druge leteće brigade kao jedine smetnje za definitivnu likvidaciju komunista. Veoma sam zadovoljan vašim izbijanjem na Jastrebac i sa postignutim vezama sa Dragutinom Keserovićem. Potrebno je energično raditi na čišćenju kako komunista, tako i njihovih jataka.”

Optuženi: Opet to isto, ono što sam rekao: raščišćavanje borbom, razjurivanje i razbijanje organizacije.

Predsednik: Onda još jedna vaša depeša od 17 novembra 1943 godine. Ona glasi: „Kosmaj mora da se očisti po svaku cenu. Radite prema situaciji da se Kosmaj pa sve do Beograda što pre očisti."

Optuženi: Isto to.

KOMUNISTE UNIŠTITE DO POSLEDNJEGA U SVIM POKRAJINAMA
Predsednik: Evo raspis vaš svima, depeša br. 907 od 21 novembra 1943 godine, koja glasi: „Komunisti su grupisali jače snage u Sandžaku, u oblasti Priboja i Višegrada. Partizani žele da prodru u Srbiju.
Naređujem svima kako u ovoj, tako i u ostalim našim pokrajinama da koriste ovu situaciju i komuniste unište do poslednjega u svima tim pokrajinama. Komunisti su ispraznili druge terene na kojima su se oslabili, i ovo je zgodna prilika da u svim oblastima dođemo do potpunog izražaja, i da i Srbiju i sve ostale pokrajine stavimo potpuno pod svoju vlast. Preduzmite sve što je potrebno i izvestite me o svemu što je preduzeto i šta ste uspeli.

Optuženi: Isto to.

KO POBEGNE OD GESTAPOA, DOČEKAJU GA ČETNICI
Predsednik: Isto to. Ima i jedna ovakva vaša depaša. Raspis svima u Srbiji od 13. maja 1944. godine: „U Beogradu je uhapšeno nekoliko nosača na železničkoj stanici zbog komunističkog delanja i pružanja pomoći partizanima.
Nosači Miloje Baletić i Dušan Tica pobegli su u unutrašnjost. U slučaju njihovog hvatanja, preduzmite prema njima sve što je potrebno.”

Optuženi: Meni ta depeša nije poznata. Preduzeti potrebno opet nije ubiti.

Tužilac: Je li to raspis svima?

Optuženi: Nije.

Predsednik: Jeste, raspis svima u Srbiji. Ovo je prosto naprosto poternica za ovom dvojicom.

Tužilac: Koji su pobegli od specijalne policije?

Predsednik: Dva nosača sa železničke stanice u Beogradu pobegli su zbog komunističkog delanja.

Optuženi: Na terenu.

PUT SMRTI: KUDA IDU OČIŠĆENI SIMPATIZERI?
Predsednik: Kaže se treba teren očistiti od komunista i simpatizera, tj. od boraca koji n
ose pušku, od odbornika narodnooslobodilačkih odbora, od žena i dece boraca i narodnih odbornika; treba očistiti teren od simpatizera; treba ga očistiti i u Zapadnoj Srbiji, i u Istočnoj Srbiji, i u Centralnoj Srbiji; treba ga očistiti i u Bosni, Dalmaciji, u Lici i u Sandžaku. Pa kuda da idu svi ti ljudi, žene i deca?

Optuženi: Bili smo u borbi. I partizani su čistili svoj teren.

Predsednik: Vi ste kazali da uništiti, očistiti, likvidirati komuniste i simpatizere Narodnooslobodilačke vojske ne znači pobiti (sem oružanih jedinica) a simpatizere prebaciti na drugi teren.

Photo: wordpress.com
Optuženi: Tako je, ja ne znam na koji način.

Predsednik: Kako ih izbaciti iz čitave Srbije?

Optuženi: Imalo je puta i načina.

Predsednik: Molim iz vaših depeša jasno se vidi, kako vi kažete, da komunista i njihovih simpatizera ima u Istočnoj Srbiji, u Beogradu, ispod Beograda, oko Niša, oko Čačka, Kruševca, Sandžaka, Bosne, u Dalmaciji, svuda ih očistiti, pa dobro gde da ode taj narod?

Optuženi: Ja nisam nigde propisao put i način, ali nigde nije bilo propisano ubijanje.

Predsednik: Ja sam pročitao depeše u kojima se kaže: „Pobiti".

Optuženi: To se odnosi na begunce, jer na desnoj obali Lima nije bilo uopšte partizanskih organizacija.

Predsednik: Šta podrazumevate pod beguncima? Da li ljude koji su bili u vašim jedinicama pa ih napustili ili ljude koji uopšte nisu bili?

Optuženi: One koji su bili pa pobegli.

ČETNIČKI LOVCI NA UCENJENE GLAVE: NAGRADA OD OKUPATORA ZA UBIJENE SUNARODNIKE
Predsednik: Dobro, kako nam objašnjavate ovu stvar: „Štab letećeg odreda, od 13. maja 1943. godine, Danilovgrad." U čijim je rukama tada bilo Danilovgrad?

Optuženi: To je bilo 1943. godine maja, možda su bili Nemci ili Italijani.

Predsednik: Iz Danilovgrada poručuje komandant pukovnik Bajo Stanišić komandantu IV četničkog bataljona kapetanu Špiri Stojanoviću: „Za ubijenog odmetnutog komunistu Jagoša Kondića primljena je na kasi divizije Ferara ucena u iznosu od 30.000 lira.” Je li divizija Ferara u sastavu četničkih jedinica?

Optuženi: Nije.

Predsednik: Čija?

Optuženi: Italijanska.

Predsednik: Nastavlja čitanje: „Kako je ubistvo imenovanog na dan 14. 1. 1943. godine izvršilo ljudstvo IV četničkog bataljona sa pridodatim žandarmima i nekim seljacima, to mi hitno dostaviti spisak lica koja su učestvovala u njegovom hvatanju i ubistvu uzimajući u obzir i žandarme i ostale učesnike, kako bi im se primljena nagrada podelila. - Komandant pukovnik Bajo Stanišić.”

Optuženi: To je sramno!

ČETNIČKI HUMANIZAM: KOMUNISTKINJE PRVO TREBA SILOVATI PA UBITI
Predsednik: Je li vam poznato da su vaši komandanti zarobljene borce Narodnooslobodilačke vojske, žene - drugarice silovali pa ubijali?

Optuženi: Nije mi bilo to poznato.

Predsednik: Evo jedne depeše zavedene u vašem štabu pod brojem 10.460 iz novembra meseca 1943 godine od Luja. Ko je bio taj Luj?

Optuženi: Ja ne mogu da se setim. Bio je veliki broj šifara, ali mislim po sadržini, nešto se govori o gardijskom oficiru da bi to trebalo da bude Dragoslav Pavlović.

Predsednik: Evo šta kaže: „Bio je dan i mojim očima treba verovati jer mi ponos čoveka i gardijskog oficira ne dozvoljava da tako nisko padnem u ovako teškim danima, Miloš...” Koji je taj Miloš?

Optuženi: Ne znam.

Predsednik: “Silovao je komuniskinju pa je ubio... Zato ga ja nisam tužio jer sam smatrao da o ovim stvarima nije vreme referisati i razlog kao štetnog ukloniti ga... opširan izveštaj sledi.” Dakle, kao što vidite vaš komandant kaže, to što je on silovao komunistkinju pa je ubio, to nije bio razlog za tužbu! Eto vidite kakvi su vam bili komandanti, što se vidi iz depeša koje su upućene vama.

Photo: Stock
TEMELJNO: UNIŠTAVAMO PORODICE, SPALJUJEMO KUĆE, A PONEKAD I CELA SELA
Predsednik: Evo jedne depeše zavedene kod vas pod br. 130728 septembra 1943. godine od Georgija: „Zbog toga što srpski izrodi pomažu proleterski ološ u pojedinim selima, naredio sam uništenje celih porodica, paljenje domova i celoga sela tamo gde partizani nalaze svoja uporišta. Ovako sam naredio što gubimo cvet naših nacionalista od izroda našeg naroda" to piše pukovnik Milutin Radojević. Znate li za ovu depešu?

Optuženi: Ne znam.

Predsednik: Koji je bio njegov teren?

Optuženi: Njegov je teren bio u okolini Niša, i ja mislim da to ne stoji, jer tamo uopšte nije bilo ničega i nijedno selo nije spaljeno.

KAMA ZA SVAKU PRILIKU
Predsednik: Je li Jovan Škava pravio za vas kame?

Optuženi: Jeste.

Predsednik: Čemu služe kame?

Optuženi: Isto kao i nož.

Predsednik: Dobro, za sečenje hleba, i još?

Optuženi: I u borbi. Mi smo i prošloga rata upotrebljavali kame.

Predsednik: Da li su one služile trojkama?

Optuženi: Svakome ko god je mogao do njih da dođe.

SEČA VEĆEG STILA ILI ODLIV MOZGOVA NA ONAJ SVET
Predsednik: Pročitaću vam još jednu depešu koja utvrđuje da ste imali veze sa pokoljima. To je br. 425 na strani 49 u knj. 33 depeša od 4 januara 1944 godine: „... u Jagodini pojavom Tita narod se počeo da svrstava u naše redove, ali isto tako mnogi su počeli da dižu glave...
Mnoge sam otkrio i upoznao; u većini su intelektualci. Naredite da izvrši seča većega stila uoči nove godine." Šta ste odgovorili na tu depešu?

Optuženi: Ne znam.

Predsednik: A je li vam poznato da je 1 februara 1944 godine izvršen strašan pokolj intelektualaca u Jagodini i u Paraćinu i Ćupriji?

Optuženi: Ne znam za to.

KO VAM JE KRIV ŠTO STE NEVINI?
Predsednik: Je li Vlastimir Vesić vaš komandant?

Optuženi: Jeste.

Predsednik: Nadimak mu je „Vi-Vi". U depeši koja je primljena kod vas u štabu izveštava vas: „Pošto su dugim radom komunisti u Toplici i Jablanici komunizirali 80% smatram da bi trebalo pustiti ovu kaznenu ekspediciju da popali i poubija što više pa makar i nevini stradali, te da taj narod uvidi do čega su ih komunisti doveli. Razbijene grupe komunista mi ćemo na svim stranama dočekivati i uništavati, a posle ove akcije treba naši odredi da posednu ovu teritoriju i održe u svojoj vlasti".

Optuženi: Ja ne znam za tu depešu.

Photo: wordpress.com
Predsednik: Vidite, ta je depeša upućena vama i, kako se sada iz činjenica na pretresu pokazalo, očigledno se odnosi na okupatorsku kaznenu ekspediciju, koja je pripremljena u maju a počela u junu.

Optuženi: Od koga je depeša?

Predsednik: Od „Vi-Vi" - Vesića.

Optuženi: Ja ne razumem u pogledu kakve kaznene ekspedicije.

Predsednik: Vi kažete: „smatram da bi trebalo pustiti ovu kaznenu ekspediciju." Jeste li vi priredili, jesu li četničke jedinice priredile kaznenu ekspediciju na Toplicu i Jablanicu?

Optuženi: Ne.

Predsednik: Jesu li priređivane kaznene ekspedicije?

Optuženi: Ja ih ne bih nikad tako ludo nazvao a jedan potčinjeni komandant može svašta.

ČETNICI HAPSE, TALIJANI STRELJAJU
Predsednik: Je li vam poznato da su vaši odredi u Crnoj Gori predavali Italijanima pristalice narodnooslobodilačkog pokreta da budu streljani.

Optuženi: Ne. Možda iz optužnog materijala...

Predsednik: Pa vi ste taman tamo bili pristigli. To je jun 1942 godine.

Optuženi: Ćuti.

Predsednik (Čita akt italijanske vojne komande u Nikšiću od juna 1942 po predmetu atentata na italijanske oficire): „Kao represalija zbog atentata izvršenog juče nad italijanskim oficirima naređeno je streljanje dvadeset komunista, od kojih sedamnaest koji se nalaze u nacionalističkom zatvoru. Moli se da se sedamnaest zarobljenika, o kojima je gore reč, predaju u 11,30 časova komandi kraljevskih karabinjera. Po zapovesti načelnika štaba, major Mario Torsijelo." (Predsednik potom čita pismo četničke komande Crne Gore i Hercegovine, glavni štab - narodnom vojnom sudu, Nikšić): „Narodnom vojnom sudu Nikšić. - U vezi prednjeg naređenja, to jest italijanskog... predajte na raspoloženje komandi kraljevskih karabinjera u Nikšiću 15 najopasnijih komunista koji se nalaze u vašem zatvoru. Po zapovesti komandanta generalštabni kapetan prve klase.” Potpis nečitak ali verovatno Đukić Vlado.

Optuženi: Ne znam ga ja.

JA IM KAŽEM DA ČISTE, A ONI KOLJU
Predsednik: Treba da nam objasnite, kad vi šaljete raspise za čišćenje terena od simpatizera, od komunista, vi dobijate konkretne odgovore koji se sastoje u klanju i ubijanju. Ja ne znam kako vaši komandanti razumeju ta vaša uputstva. Vi kažete „očistiti teren" a oni bukvalno - kolju. Evo decembra 1943 godine, Ras-Kalabić, to je depeša koja je u štabu zavedena i za koju ste vi sigurno znali a u kojoj se kaže: “U Kopljarima uhvaćeno na spavanju i poklano 24 aktivna komunista, od kojih su 20 cigani, koji su priznali da su bili takozvani jarugari danju rade poslove u kući, a noću su u akciji.
Sve smo poklali.”

Optuženi: Ne znam da li sam primio depešu, ali sam u svakom slučaju javljao i dostavljao da se tako ne radi.

Predsednik: Evo, vam opet depeše iz Srbije. „17 januara 1943 godine na teritoriji posavskog sreza završeno potpuno čišćenje komunista... Zadnjih meseci po danu uhvaćeno 37 ilegalnih komunista, od kojih je 22 streljano... Streljano je 50 komunista jataka, kod kojih je nađena veća količina oružja i od naših ljudi opljačkane spreme. U čišćenju je učestvovalo oko 500 ljudi, koji su dolazili do Čukarice..." To je dokumenat 391, a Čukarica je ovde, kod Beograda...

Photo: www.vecernji.hr
POKOLJ LJUDI I ŽENA DOK LIŽE PLAMEN POPALJENOG SELA
Predsednik: I evo, da vas ne zamaram, da vam pročitam samo još jedan dokumenat, da vam samo napomenem: „Komandantu ozrenskog vojnog četničkog korpusa - štabu kladanjske brigade - u samom mestu zločina…" - tamo gde su ubili vašeg komandanta Momčila Mićića, je li vam u sećanju taj vaš komandant u Istočnoj Bosni?

Optuženi: Ne, ne znam.

Predsednik: Ovde ga pretstavljaju za junačinu: „... u samom mestu zločina ubijeno oko 10 osoba, a selo popaljeno. U osveti naročito je prednjačila vlasenička brigada, i to Rajko Čelonja sa svojim bataljonom. Po njegovim rečima i po pričanju njegovog ljudstva “ubijeno je oko 150 što ljudi, što žena, dok je sa svih strana lizao plamen popaljenog sela..." Ovaj vaš komandant je malo pesnički raspoložen, a ubija ljude i žene i pali sela. Kaže se „da je ovo prvi put od dana kapitulacije Italije da su se četničke jedinice pojavile u ovom kraju sa oružjem, dok je za sve pojam četnika bio nepoznat..." Zatim se kaže „ovo je bila prava manifestacija nacionalnoobojenih narodnih vođa sa svojim ljudstvom, koje, spontano, sa osećajima srca i duše, brani čast kućevnog ognjišta, volju pradedovsku, obraz Srbina, svoga kralja i otadžbinu..." Iz ovoga bi izašlo da su ovi ljudi u Istočnoj Bosni, u selu Brajićima, prvi put upoznali četnike time što je ubijeno 150 ljudi, selo popaljeno i tako dalje...

KLANJE, PALJENJE, PLJAČKANJE, UBIJANJE, SILOVANJE: SVE ZA OTADŽBINU
Predsednik: Dakle, optuženi Mihailoviću, vama su predočene izvesne stvari, vaše naredbe i raspisi, za koje vidite da su se konkretizovali na taj način što su vaši komandanti širom čitave zemlje - gdegod ih je bilo, u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Hercegovini, Dalmaciji, Lici - klali, palili, pljačkali, ubijali, silovali. Jeste li vi izdavali ovakva naređenja? Ako jeste - recite, a ako niste - recite Sudu šta ste preduzeli da sprečite ovaj pokolj nad nevinim stanovništvom, a bili ste, - očigledno se to vidi iz depeša, - upoznati sa time.

I PRE KOŠTUNICE MIHAILOVIĆ: BIO SAM NEOBAVEŠTEN
Optuženi: Moje naređenje nije postojalo. Stil depeše je takav da se ne mogu davati instrukcije... U depešama se štede reči. Drugo je depeša, a drugo jedan akt. Prema tome iz stila depeša i iz onoga što je kazano
ne vidi se da sam ja kazao ubijati zarobljenike, paliti sela, ubijati žene i decu. To ne postoji kod mene, to ne bi moglo nikada ni da postoji. To ne bi moglo da postoji. Ja sam sve činio da bih sprečio, sve sam činio još od početka. Tražio sam čim sam doznao za Musulića, kad se bio sakrio u Albaniju i kad je došao u Podgoricu, tada sam mu kazao: pokušajmo raditi što više. On posle kreće kroz Hercegovinu, šaljem ga kod Zaharija Ostojića. Ali verujem da je Ostojić u tom slučaju mrzio muslimane. Nikada u svom životu nisam to radio pa ni sada ukoliko sam doznao, sprečavao sam, šiljao instrukcije, šiljao naređenja da se prestane ukoliko sam doznao. Ukratko: bio sam neobavešten o ovim zverstvima prema muslimanima, kao što sam objasnio.

Predsednik: Molim vas, optuženi, nemojte se udaljavati. Konkretno se radi ovde o zločinima nad civilnim stanovništvom od strane komandanata četničkih jedinica bez saradnje i u saradnji sa okupatorom. Jeste li bili obavešteni o tome, a ako jeste šta ste preduzeli da ovo sprečite?

Optuženi: Ukoliko sam bio obavešten naređivao sam uvek da tako ne sme da bude. Docnije sam saznao da su oni od mene krili.

SITNE GENOCIDNE NEDOUMICE
Predsednik: Kako objašnjavate vaše raspise, koje smo pročitali.

Optuženi: Časna i poštena borba, kako ona vođena prema meni, tako i ona vođena s moje strane. Borba, raščišćavanje, osvajanje teritorije, zauzimanje teritorije, razbijanje organizacija, to nije borba za ubijanje nezaštićenih.

Predsednik: A ovaj izraz istrebljenje?

Optuženi: Ja sam rekao, ne znam tačno na što se odnosi.

Predsednik: Istrebljenje partizana i simpatizera, kazali ste: pobićemo odmah.

Optuženi: To je borba protiv borbenih jedinica.

KRVOLOKE I MASOVNE UBICE KORISTIO SAM PRIVREMENO, TOKOM CELOG RATA
Tužilac: Ovo je knjiga vaših depeša, vaš rukopis, ja sam vam juče pokazao. Evo jedne depeše u kojoj se kaže: „U Ariljskom srezu ima komunista, morate ih iščistiti jednom za svagda. Stupite u vezu sa Božom Javorcem i pozovite ga da vam pomogne u čišćenju. Isto tako i Manića. Neka vam i on u tome pomogne." …A je li Božo Javorac pobio ogroman broj ljudi u okolini Ivanjice?

Optuženi: Ja to ne znam.

Tužilac: Kako ste mogli takvog zločinca i krvoloka primiti pod svoju komandu?

Optuženi: To je moglo biti samo privremeno.

PODELA RADA: FAŠISTI NAS HRANE I ODEVAJU, A MI UBIJAMO KOMUNISTE
Tužilac: Ko je bio Milo Rakočević?

Optuženi: Ja mislim da je Rakočević bio na Vučjem Dolu.

Tužilac: On vam šalje jedan izveštaj; molim vas da mi to objasnite? „Gde se pojavi najmanji nered ili pobuna odmah sa ljudstvom ugušiti... Ljudstvo je dobro opremljeno i naoružano... Hranu dobijam od Italijana... Komandant operativne jedinice dao mi je ovlašćenje da po svaku cenu uništim sve one koji su protiv naše organizacije... Svim svojim silama sa ljudstvom koje je pod mojom komandom nastojim da se ološ po svaku cenu uništi... Vojna je disciplina dosta dobra... Pomoću trojki likvidiram komuniste iz dana u dan i na javnom mestu... Ostaci komunističke partije svakog dana su sve manji... Italijani mi izlaze dosta u susret u pogledu odela a isto tako obećavaju pomoć i u hrani i obući..." To je vaš komandant, potpis je njegov, sve je originalno, nema podmetanja, vama je lično upućeno, moralo vam je doći u ruke. I kao što vidite, kaže se: Italijani hrane, Italijani odevaju, a oni, kako kažu, uništavaju ostatke komunističke partije, kojih je kako kažu, sve manje. „Jeste li o tome bili obavešteni?"

Photo: wordpress.com
RAD KAMOM OSLOBAĐA
Optuženi (gleda dokument): To je moj potpis.

Tužilac: Vaš potpis. Vi pišete Baji Stanišiću: „Dragi Bajo, 20 juna 1943 godine izvešten sam da na teritoriji stare Crne Gore vlada kerenština. Potrebno je uništavanje komunista i zelenaša naročito na teritoriji Nikšićkog sreza." Šta je to kerenština?

Optuženi: Slab rad.

Tužilac: Samo molim vas da jedno imate u vidu, stalno se govori: treba čistiti, čistiti i samo čistiti.

Optuženi: Ja ne kažem: ubijati.

Tužilac: Pa dobro, neka bude i čistiti. Vidite kako vi Baja gonite na zločine.

Optuženi: Ja njega ne gonim na zločin, nego na rad.

UNIŠTAVAM SIMPATIZERE KOMUNISTA ZATO ŠTO MI TREBA SRBIJA
Tužilac: Vi u ovom dokumentu naređujete komandantu Gorske Garde Nj.V. Kralja za Kosmajski korpus. Kažete ovako: „U Šumadiji komunisti su uspeli jedino da u oblasti Smedereva zadobiju svoje simpatizere i da pomoću njih održavaju komunističke grupe pod oružjem. Ove grupe se kreću i postižu po nekoliko stotina boraca, kao što je bio slučaj za vreme bombardovanja Beograda. U poslednje vreme ove grupe postaju aktivnije, vrše napade i tako dalje." E, sad, stoji ovako: „Naređujem na osnovu svega toga." Pre toga kažete: „
Neophodno je potrebno da se ove grupe unište što pre, kao i njihovi simpatizeri." Uništiti simpatizere, znači li to preseliti ih iz sreza u srez?

Optuženi: Ne, ne, ali ne znači uništiti ih.

Tužilac (čita tekst dokumenta): „Ovo je već krajnje vreme da se učini, a to će se postići samo ako se naše jedinice, koje treba ovo da izvrše, čvrsto povežu među sobom i da povedu međusobno povezane akcije po jednom planu. U ovom cilju izdato je već naređenje od strane Vrhovne komande da major Svetislav Trifković, komandant Avalskog korpusa, objedinjava ove akcije sa snagama Avalskog korpusa, Smederevskog i Rudničkog korpusa i korpusa Gorske Garde Nj. V. Kralja. Radi veće preciznosti i upravljanja svim delovima, kojima će izdavati naređenja major Trifković to naređujem:

1) da se obrazuje privremena komanda šumadiskih korpusa sa zadatkom čišćenja i definitivnog uništenja komunističkih grupa i simpatizera na teritoriji niže navedenih korpusa. U sastav privremene komande šumadiskih korpusa ulaze: Avalski, Smederevski, Rudnički, Oplenački i Kosmajski gardiski korpus.

2) Nadležnost ove privremene komande šumadiskih korpusa biće isključivo akcija protiv komunista na označenoj teritoriji." Dakle, optuženi Mihailoviću, isključivo akcija protiv komunista na teritoriji gde su Avalski, Smederevski, Rudnički, Oplenački i Kosmajski korpusi.

Optuženi: To je privremena organizacija...

Tužilac: Zašto ti korpusi nemaju isključivi zadatak napada na Nemce? Ovo je 25 juni 1944 godine pred slom Nemačke i zašto ne prelazite u akciju?

Optuženi: Zato što mi treba Srbija.

JEZIČKE FINESE: REKAO SAM UNIŠTENJE, NE UBIJANJE
Tužilac: Pazite dalje šta vi kažete (čita): „ovlašćujem majora Trifkovića da može obrazovati preki vojni sud u privremenom šumadiskom korpusu. Za svaki slučaj neizvršenja zadatka bilo kojeg starešine iz navedenog korpusa." Znači da Trifković sudi tim komandantima?

Optuženi: Jeste.

Tužilac: Na kraju se kaže: „Skreće se pažnja svima komandantima: „krupnim slovima", na koje se odnosi ovo naređenje da ga sprovedu i strogo izvrše. Komandanti u svojoj nadležnosti moraju da obrazuju preki sud." Priznajete li vi da ste izdavali naređenje za definitivno uništenje komunista, a juče smo raščistili da se tu ne podrazumevaju samo komunisti nego i ostali. Je li kod vas bilo uobičajeno da za partizane upotrebljavaju vaši komandanti reč komunisti, jer su oni nazivali svaki odred „komunistička brigada" i tako dalje?

Optuženi: Jeste.

Photo: wordpress.com
Tužilac: Priznajete li da ste 23 juna 1944 godine izdali naređenje Petom vašem korpusu da na teritoriji Šumadije pristupi uništenje partizanskih simpatizera, nenaoružanih pristalica partizana?

Optuženi: Uništenje, naredba je bila takva, nisam kazao ubijanje. A svi su vojnici treba da razumeju kakav je postupak prema svome stanovništvu, prema zarobljenicima, oni moraju da znaju.

ON NAREDIO DA ČISTE, A ONI ZAKLAŠE ŽENU

Svedok Danica Marinković: Imam da ispričam kako sam noću isterana iz kuće gola i bosa i oterana za selo Vrčin i kako sam tamo mučena, vezana i tučena od Dražinih vojnika. Tražili su da im kažem gde mi je sin ili mi ode glava. Kazala sam da ne znam gde mi je sin. Klana sam kao stoka i, eto, ostavili su me danas da ne mogu ni živeti ni umreti, na tuđu dušu dišem (pokazuje na gušu koja joj je presečena).

Tužilac: Da li ste vi optuženi Mihailoviću kad ste slali Lazareviću, Trifunoviću depeše, koje sam ja čitao i ispitivao vas, mislili, kad je trebalo raščistiti teren od komunista i njihovih simpatizera, mislili na takve simpatizere?

Optuženi Mihailović: Nikakve.

Tužilac: A šta kažu depeše?

Optuženi Mihailović: Nigde nema o ubistvu.

Tužilac: A šta znači raščistiti? Je li vam jasno šta znači raščistiti?

Optuženi Mihailović: Ne.

Tužilac: Eto vam živoga primera. Kakve su bile vaše direktive?

Optuženi Mihailović: Moje direktive nisu bile nikakve.

Predsednik: Kako je došlo do ovakvih stvari? Zar ne vidite?

Optuženi Mihailović: Vidim.

star
Oceni
4.73
Ostali članci iz rubrike Tema