Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (10)

Krivične prijave Stanka Subotića (2)

Kriminalci u vrhu države

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Tadićevo hladno oružje: Snežana Malović Sneki, mentalna poluga vlasti
Tadićevo hladno oružje: Snežana Malović Sneki, mentalna poluga vlasti
Photo: Tanjug

Republičkom javnom tužilaštvu (na ruke javnom tužiocu Zagorki Dolovac) upućena je dopuna krivične prijave Stanka Subotića u kojoj se, između ostalog, kaže: „Potpuno je jasno i činjenično dokazano da je jedna grupa visokih državnih funkcionera, zloupotrebljavajući funkcije, službeni položaj i zakonska ovlašćenja koja iz tih funkcija proističu, učinila niz izuzetno teških krivičnih dela. Takođe je evidentno da su to radili u kontinuitetu više godina, sa samo jednom jedinom namerom - da zadovolje političke naloge koje su dobijali od svojih pretpostavljenih, odnosno nosioca političkih funkcija u vlasti u Srbiji“. Ovu dopunu krivičnu prijavu prenosimo u celini, jer ona plastično objašnjava mehanizme državnog i medijskog progona tokom Tadićevog režima

Na čelu hajke: Miki Rakić, moćni čovek Borisa Tadića
Photo: Tanjug

Dana 7.6.2012. godine podneo sam krivičnu prijavu protiv direktora policije Milorada Veljovića, i drugih, zbog krivičnog dela iznuđivanja iskaza iz čl. 136 st. 2 KZ i krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz čl. 336 st. 1 KZ. Prijava je dostavljena na nadležnost Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu koje je od mene, preko zamenika tužioca Saše Ivanića (koji je protiv mene podneo i zatim zastupao optužnicu u montiranom sudskom postupku pred Specijalnim sudom u Beogradu), tražilo da se izjasnim o slededim činjenicama:

- Kada, gde i na koji način su između osumnjičenih lica „dogovoreni zadaci u cilju opisanog kriminalnog delovanja";

- Imajući u vidu priloge uz krivičnu prijavu, na osnovu kojih saznanja, okolnosti ili dokaza sam izneo tvrdnju da je N.N. zamenik ovog tužilaštva „posetio Sretena Jocića u posebnoj pritvorskoj jedinici u Beogradu i tražio od njega da lažno tereti za ubistvo Ive Pukanića „Mila i Caneta", tj. Mila Đukanovića i Stanka Subotida";

- Kakva je uzročno-posledična veza između radnji osumnjičenih lica navedenih u krivičnoj prijavi i donete osuđujude presude protiv mene pred Višim sudom u Beogradu, u sasvim drugom postupku od onoga navedenog u krivičnoj prijavi.

U periodu od podnošenja prijave pa do danas, saznao sam da su, pored ranije prijavljenih lica, u zločinačkom poduhvatu protiv mene, u nameri da me lažno optuže za brojna krivična dela, za koja znaju da nisam izvršio i da sa istim nemam nikakve veze, organizovano i kao saučesnici učestvovala i druga lica bliže navedena u ovoj dopuni krivične prijave. Među tim licima su: BOGDAN PUŠIĆ i ZORAN LJUBIČIĆ, inspektori MUP RS, GORDANA BABIĆ, advokat iz Beograda, ul. Cara Dušana br. 94, SAŠA IVANIĆ, zamenik tužioca za organizovani kriminal, kao i druga lica navedena u ovoj prijavi, čija će se uloga u izvršenju krivičnih dela nesumnjivo razjasniti i utvrditi posle sprovedene istrage.

Ne može mi niko ništa: Tadićeva poruka neprijateljima
Photo: www.alo.rs

Pošto u toku montiranog krivičnog postupka koji je protiv mene pokrenut pred Specijalnim sudom u Beogradu pre pet godina, tužilaštvo nije uspelo da dokaže bilo šta od onoga što je navedeno u optužnici, u kabinetu Borisa Tadića i njegovom najbližem okruženju se donosi odluka da me optuže za nešto drugo i to po mogućstvu najteže krivično delo - ubistvo! Ova bolesna i kriminalna ideja poklapa se sa ubistvom hrvatskog novinara Iva Pukanića, koji je o meni tokom 2001. godine po nalogu kriminalaca napisao desetine tekstova punih kleveta, zbog kojih sam ga tužio sudu u Hrvatskoj i dobio na desetine sudskih presuda. Pukanić je inače bio novinar-reketaš i bavio se takvim poslovima, ali je očigledno njegovim pravim ubicama i naručiocima bilo jako važno da se to ubistvo „izveze“ iz Hrvatske i da se optuže neki drugi. Tako se istog dana kad se ubistvo desilo, dok još ni forenzička istraga nije završena, u medijima kontrolisanim od strane organizovanog kriminala i službi bezbednosti, moglo pročitati da se sumnja da su naručioci iz Crne Gore, pominjući čak imena predsednika Vlade Crne Gore Mila Đukanovića i moje. Koristeći ovu tragediju, ljudi bliski predsedniku Tadidu predlažu mu da to iskoristi za obračun sa mnom, ali i sa premijerom Đukanovićem. Aktivirajući opskurnog kriminalca Ratka Kneževića, uz pomoć medija, odnosno grupe novinara koju su činili Aleksandar Tijanić, Tamara Marković-Subota, Veselin Simonović, uz stalnu koordinaciju koju su obavljali savetnici i službenici Borisa Tadića poput Srđana Šapera, Nebojše Krstića, Jasmine Stojanov, ova tema postaje apsolutno dominantna u javnosti Srbije i Crne Gore. Ratku Kneževiću se dodeljuju udarni termini na televizijama, naslovne stranice u novinama i nedeljnicima gde on iznosi najteže klevete i laži protiv premijera Đukanovića i mene.

Tadićev omiljeni svedok: Ratko Knežević, DS maneken u živopisnim gaćama
Photo: Facebook

Po matrici koju sam opisao, specijalni tužilac odlazi na noge Kneževiću, javno saopštavajudi da je on vrlo kredibilan svedok. U Zagrebu gde je novinar Pukanić živeo i radio i gde su ga ubili, počinje suđenje grupi neposrednih izvršioca od kojih su mnogi bili pripadnici srbijanskih paraformacija tokom ratova ili saradnici službi bezbednosti. Svedočenje Ratka Kneževića na tom suđenju sudija odbacuje kao beznačajno, nerelevantno, svedočenje koje se svodi na „rekla-kazala“ bez bilo kakvih ličnih saznanja. U Zagrebu se proces završava i donosi se pravosnažna presuda. Sem ogovaranja i kleveta Ratka Kneževića tokom procesa, niko nije pomenuo niti ime premijera Đukanovida, niti moje ime. To, međutim, vlastima u Srbiji ne znači puno i oni bez objašnjenja i pravnog utemeljenja započinju sopstveni sudski proces u Beogradu za isto ubistvo, i to za pozadinu ubistva i eventualne naručioce, iako je proces za isto krivično delo u Zagrebu završen! Teatralno hapse bivšeg saradnika državne bezbednosti Sretena Jocića koga optužuju za neko drugo delo, a kroz medije serviraju priču da je on operativno organizovao Pukanićevo ubistvo. Ubrzo se uz prethodni dogovor u Beogradu hapsi i bivši pripadnik paravojnih jedinica Željko Milovanović, označen od policije kao neposredni atentator na Pukanića. Koristeći najodanije saradnike Slobodana Miloševića koji su ostali u službama bezbednosti i pravosuđu, Boris Tadić uz dogovor sa svojim najbližim saradnicima primenjuje i metode koje je režim Slobodana Miloševida koristio u borbi sa neprijateljima – kreiranje i montiranje lažnih optužbi za najteža krivična dela. Kako su i Jocić i Milovanović imali veliki broj poznanika, saboraca, veza i kontakata sa ljudima iz bezbednosnih struktura, odmah se prelazi na finalni scenario: Jocić i Milovanović treba da budu „obrađeni“ tako da im se stavi do znanja da im preti po 40 godina robije (u njihovom slučaju doživotni zatvori) ili mogućnost da žive slobodno negde daleko od Srbije.

Za takvu mogućnost iskupljenja bilo je potrebno da lažno optuže Mila Đukanovića, predsednika vlade Crne Gore, i mene - Stanka Subotića, da smo mi od njih dvojice naručili ubistvo Pukanića. U scenariju Borisa Tadića i njegovih saučesnika u ovome zločinu, sve je izgledalo idealno. Ova dvojica nede imati izbor i pristaće sigurno na nagodbu. Tadiću su to potvrđivali i najbliži saradnici poput Miodraga Rakića, Saše Vukadinovića direktora BIA, Milorada Veljovića direktora policije i mnogi drugi. Ako se iznudi ovakvo priznanje, tužilac istog trenutka podiže optužnicu za naručivanje ubistva protiv Mila Đukanovića i mene.

Omražen u Beogradu: Milo Đukanović
Photo: EPA

Švajcarska i druge države koje nisu pristajale na moje izručenje zbog krivičnog dela „zloupotreba službenog položaja u privatnoj firmi“ sada će morati da me izruče. Predsednik vlade Crne Gore će imati strahovit problem u samoj državi, ali i kod svetskih državnika i institucija EU, gde Crna Gora želi da se priključi. Tadić postaje „faktor mira, bezbednosti“ i „simbol borbe protiv organizovanog kriminala“ na Balkanu! Hrvatskoj ovakav rasplet idealno odgovara. Nema nikoga ko bi se ovome scenariju suprotstavio. Mediji, pojedinci, pladeni analitičari, opozicija u Crnoj Gori, međunarodni plaćenici srbijanske vlasti u EU i SAD su već bili pripremljeni. Očekivao se naš finalni medijski masakr i sudski proces koji bi obojicu uništio zauvek.

Da je ovo sve bilo pripremljeno, svedoče intervjui, tekstovi, naslovne stranice brojnih novina i magazina pod kontrolom Borisa Tadića i njegove klike. Ratko Knežević, kriminalac iz Crne Gore koji je postao najbliži i najpouzdaniji saradnik predsednika Tadića i njegovih najpoverljivijih ljudi, nije izdržao, a da se ne pohvali kako je upoznat sa činjenicom da se protiv mene i Mila sprema nova optužnica i to „mnogo mnogo ozbiljnija“. Mediji u Srbiji i Crnoj Gori su se utrkivali ko će da objavi ekskluzivniju vest o istrazi koju tužilaštvo i policija u Srbiji vode oko naručioca ubistva i, naravno, uvek su to bila imena premijera Đukanovića i moje. Kako je to bio prioritet broj jedan predsednika Tadića, svi resursi države Srbije stavljeni su u tu funkciju. Miodrag Rakić je dnevno koordinirao pravosuđe, službe bezbednosti i policiju oko procesa nagovaranja ovih svedoka. Snežana Malović, ministar pravde, Miljko Radisavljević, specijalni tužilac, Saša Ivanić, zamenik specijalnog tužioca, Milorad Veljović, direktor policije, Saša Vukadinović, direktor BIA i ostali, svakodnevno su obaveštavali Rakića o napretku dogovora i mogućnošću podizanja optužnice protiv Đukanovića i mene. Drugi deo tima bio je zadužen za medijsku pripremu ove akcije. Jasmina Stojanov, Nebojša Krstić, Srđan Šaper, Aleksandar Tijanić su bili zaduženi za medijsku pripremu ove kriminalne akcije. Mediji u Srbiji, Crnoj Gori pa i Hrvatskoj imali su zadatak da monstruozne planove ove grupe približe javnosti i olakšaju tužilaštvu da bez dokaza ipak podigne optužnicu.

Poštenjačine na delu: Oliver Dulić i Branko Radujko
Photo: Večernje novosti

Pre svega je bila važna Crna Gora i mediji u njoj. Opozicija u Crnoj Gori koju finansira režim iz Beograda je već počela da javno najavljuje ubrzano hapšenje premijera Crne Gore i njihovo preuzimanje vlasti. Kako bi dodatno pomogao opoziciji u Crnoj Gori, Boris Tadić daje nalog Branku Radujku, direktoru Telekoma Srbija da sa značajnim sredstvima pomogne tu akciju u Crnoj Gori. Telekom je inače firma koja služi Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci (ranije je koristila Koštunici i DSS za iste razloge) za finansiranje svih mogućih partijskih i ličnih projekata. Kolokvijalno je poznata kao „kasica-prasica“ DS i kabineta Borisa Tadića. Branko Radujko određuje budžet od milion evra za „marketing“ firme u Crnoj Gori i, naravno, najveći deo daje u ruke parapolitičkoj opoziciji okupljenoj oko dnevnog lista Vijesti, Monitora i TV Vijesti. Oni velikodušno vraćaju uslugu i od tada svakodnevno to je bila jedina i najvažnija tema koju su ovi kvazimediji obrađivali. Te medijski servirane lažne optužbe, po unapred napravljenom dogovoru i koordinaciji iz Tadićevog kabineta, dočekivali su političari u Crnoj Gori i Srbiji.

Ponuda za Jocu Amsterdama: Milorad Veljović, pregovarač
Photo: BETA/VLADIMIR MILOVANOVIĆ

Svakodnevno su optuživali vlast Crne Gore, da je u nekakvom dogovoru sa mnom i na nekakvom „ratnom kabinetu“ donosila odluke o ubistvima po Balkanu. Za Tadića i njegove najbliže saučesnike sve je izgledalo idealno. Problem je nastao u naizgled nevažnim činjenicama, da ni premijer Đukanović niti ja nismo ni znali, niti ikada videli, ni Jocića ni Milovanovića. Jocić koji je bio iskusniji i lukaviji, a i znao sa kim ima posla, nije nekako hteo da pristane na ovakav dogovor, znajući da je u pitanju politika i da ni njemu posle eventualne nagodbe niko ne garantuje bilo kakvu sigurnost. Zato su i pregovori trajali duže nego što je to krug ljudi oko Borisa Tadida očekivao. Pritiske na Jocića da lažno svedoči, počeo je da vrši i direktor policije Milorad Veljović koji je pored Saše Ivanića (pomoćnika specijalnog tužioca) i „dobronamernih zajedničkih prijatelja“ Jociću predlagao slobodan život u Gvatemali, puno para i sve što uz to ide samo da lažno optuži Đukanovića i mene. Odupiranje Jocića da tek tako pristane na lažno svedočenje, nateralo je kriminalce iz institucija države da potraže nove svedoke.

Tako po nalogu samog Borisa Tadića, koji je prenet naravno preko njegovog šefa kabineta Miodraga Rakića, najviši funkcioneri uprave kriminalističke policije i specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal traže nove „svedoke“. Službe bezbednosti su počele da obrađuju brojne kriminalce, profesionalne ubice i dilere drogom, sve one koji bi po njihovom mišljenju bili spremni na takvu vrstu dogovora. Traženi su pre svega osuđeni kriminalci iz Crne Gore, koji su u bekstvu ili su na slobodi pod kontrolom srbijanskih službi bezbednosti. Po nalogu Rakića, Snežana Malović je dobila zadatak da sve ovakve slučajeve preko sudova oslobađa i pušta iz zatvora, što je ona bespogovorno izvršavala.

Poslušni DS kadar: Miljko Radisavljević, ekspert za organizovani kriminal
Photo: Stock

Tako su nekoliko državljanina Crne Gore koji su imali probleme sa zakonom, ucenjivani ukidanjem presuda i pre svega zaštitom u Srbiji, ako pristanu da po nalogu predstavnika države Srbije lažno svedoče i lažno optuže mene, ali pre svega premijera Crne Gore Mila Đukanovića. Ovo je bio državni projekat i to prvoga reda. Samo tako su najviši funkcioneri policije, posebno Uprave kriminalističke policije mogli da nude kriminalcima razne pogodnosti države, kao protivuslugu za lažno svedočenje i monstruozne optužbe protiv demokratski izabranog premijera susedne države.

Mediji su nastavljali da izvršavaju naloge ove kriminalne grupe, optužujući nas svakodnevno za razna krivična dela. Ubrzo je pored ubistava došla na red i prodaja droge, pa sam tako od iste grupe optuživan za organizaciju i prodaju miliona tona kokaina širom sveta, od Argentine do Rusije. Čak je i sam predsednik Boris Tadić koristio svaku priliku tokom zvaničnih susreta sa inostranim zvaničnicima da iznosi lažne optužbe o nekakvoj prodaji droge koja ide iz Crne Gore i njegovim naporima da to spreči. Kako za ovo pak nije bilo dokaza, odustalo se privremeno od optužbi za drogu i ponovo vratilo na priču o ubistvu.

Shvatio na vreme šta je Specijalno tužilaštvo: Koštunica Vojislav, legalista
Photo: Marko Rupena

Neprihvatanje Sretena Jocića da učestvuje sa njima u ovom kriminalu, nateralo ih je da pokušaju sa traženjem onih koji će biti spremni da me lažno optuže. Zadatak koji je naređen ljudima iz policije, tajnih službi, tužilaštva, pravosuđa bio je jasan: nađite kako znate i umete bilo šta, ne birajući sredstva, načine, metode! Sve je dozvoljeno i svi resursi Države su na raspolaganju! Upravo zato u institucijama države otvorena je neka vrsta takmičenja među pojedincima, ko de prvi doneti šefovima „skalp“ nekoga od nas dvojice. Službe bezbednosti su koristile svoje metode, policija svoje, Ministarstvo pravde kontrolu sudova i tužioca (upravo zato svi su bili u v.d. stanju sve vreme), a svi zajedno imali su podršku Kabineta i svih medija u državi. Pored ucenjenih i osuđenih kriminalaca, druga ciljna grupa potencijalnih, lažnih svedoka pronalazila se među osumnjičenim ili optuženim pojedincima u raznim krivičnim postupcima, koji su svi po političkom nalogu vođeni upravo u Specijalnom sudu za organizovani kriminal. Metod je bio jednostavan. Zakon donet da bi se sprečio organizovani kriminal i istražila politička ubistva pod režimom Slobodana Miloševića, je u Specijalnom sudu zloupotrebljavan i korišćen isključivo u političkim i ličnim obračunima onih koji su na vlasti i koji kontrolišu ovu instituciju. Tu je politiku počela vlada Vojislava Koštunice, izmišljanjem svih vrsta „mafija“ koje su služile da bi se uništavala kako politička tako i ekonomska konkurencija.

Hapsi sve: Pantomima Borisa Tadića
Photo: Stock

Tu zloupotrebu nastavili su Boris Tadić i njegov kabinet, koji tu vrstu zloupotreba nad Specijalnim sudom i Tužilaštvom sprovodi do dan danas. Prednost da se po tom zakonu osumnjičeni i optuženi mogu da drže u pritvoru i nekoliko godina, bio je idealan model da se takvim osobama nude „dogovori“ koji bi ih spasili takve torture. I to su Specijalno tužilaštvo sa ljudima iz policije i službi bezbednosti koristili sve vreme. Tako su u montiranom sudskom procesu koji su protiv mene vodili, držali u pritvoru skoro četiri godine Stevana Banovića, bivšeg službenika Savezne uprave carina, terajući ga da me lažno optuži za šverc cigareta. Dve godine pre nego je tužilac uopšte i otvorio istragu, policijski inspektor Bogdan Pušić je počeo da vrši pritisak na Stevana Banovića da me lažno optuži i to za poslove šverca koje je radila država Srbija preko vojne i državne bezbednosti.

U početku je to radio neformalno i „prijateljski“, a od 2006. zvanično u sedištu UBOPOK-a i prisustvu zamenika tužioca Saše Ivanića, tužioca koji je i vodio ovaj predmet. Banoviću je nuđen status svedoka saradnika samo da prihvati da na sudu pročita iskaz koji su mu Pušić i Ivanić unapred pripremili. Bogdan Pušić je pritiskao porodicu Stevana Banovića, njegovu ženu i sina. Dolazio je kod njih kući, terao ih da vrše pritisak na oca i supruga, da oni prihvate lažno svedočenje itd. Pa je tako dovodio na sud suprugu Stevana Banovića i bio prisutan prilikom davanja njenog iskaza, koji je ona sudski overenom izjavom poništila i objasnila da ga je dala pod pritiskom. Stevan Banović je težak srčani bolesnik. I pored te činjenice držan je u pritvoru 42 meseca bez adekvatne medicinske nege, stalno teran da lažno optuži mene, a da ne pominje istinu koju je kao radnik carine znao, tj. da su se švercom cigareta za koje su mene optuživali bavili predstavnici državne i vojne bezbednosti preko njihove firme Succes. Sve ovo i mnogo više Stevan Banović je izjavio na sudu u predmetu K-Po1 br.103/10 i to na glavnom pretresu 24.06.2011 i tokom davanja završnih reči 03.10.2011. Tom prilikom Banović je izjavio da je dobijao i pretnje na mobilni telefon pred davanje iskaza, da nikako ne sme da pominje vojsku i vojnu bezbednost, kao ni firmu Succes i vezu sa državom.

(Prilog br. 3: Transkript audio zapisa sa glavnog pretresa održanog dana 24.06.2011. godine; Prilog br. 4: Transkript audio zapisa sa glavnog pretresa održanog dana 03.10.2011. godine;  Prilog br. 5: Izjava Stevana Banovida overena pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov.br. 126003/12 od 9.7.2012)

Biznismen, poslušnik i ljubitelj Draže: Slobodan Homen, umešan u sve
Photo: mpc

Da je ovakav stil i način rada policije i tužilaštva, svojstven kriminalcima, bio i jedini način koji su oni radili, potvrđuje i iskaz Milenović Dejana, optuženog u sasvim drugom predmetu K-Po 1 br 104/10. U predmetu koji nema nikakve veze sa mnom, ponovo su službenici UBOPOK-a Bogdan Pušić i Ljubičić Zoran uz tužioca Sašu Ivanića, čineći krivična dela, pokušavali da na silu, ucenama i pretnjama nađu nekoga ko bi bio spreman da me lažno optuži. Tako su još 2006. godine Pušić i Ljubičić nudili Milenoviću status svedoka-saradnika ako optuži mene i Sinišu Stojčića da smo zajedno švercovali cigarete. Činjenica da me Milenović uopšte ne poznaje, nije bila prepreka, čak je tužilac Ivanić imao spremne iskaze koje je Milenović samo trebalo da potpiše.

Nepristajanje Milenovida da me lažno optuži rezultiralo je njegovim hapšenjem jula 2007. godine, kada mu je nezakonito u policijsku stanicu dolazio tužilac Ivanić i nudio „spas i dogovor“ samo ako lažno optuži mene! Kako ni to nije uspelo, država mu je dala advokata po službenoj dužnosti Gordanu Babić, iz Beograda. U pitanju je advokatica koja je, inače, u javnosti poznata po tome što je policija i sudovi postavljaju za branioca po službenoj dužnosti da bi preko nje uticali na osumnjičene da prihvate nagodbu sa tužiocem ili da lažno optuže druga lica. To je ista ona advokatica koju je tadašnji predsednik Okružnog suda u Beogradu 2009. godine, za branioca po službenoj dužnosti postavio Sretenu Jociću i pored toga što je u to vreme imao izabranog branioca.

Zrela za informativni razgovor: Sneki Malović, tupi nož pravosuđa
Photo: Boško Karanović

Advokat Gordana Babić je od prvog trenutka vršila pritisak na Milenovića da prihvati ponudu tužioca i da mene lažno optuži. Čak mu je iz tužilaštva donosila papire, koje je Milenović trebalo da nauči napamet i da ih kao takve uvrste u spise. Ona je išla tako daleko da je čak predlagala Milenoviću da učestvuju u krivičnom delu ucene i reketiranja prema meni, sa namerom da od mene traže 500.000 evra! Milenović to nije prihvatio i ubrzo je zamenio advokata koji je u suštini bio predstavnik tužilaštva i policije. Sve ovo i mnogo više Dejan Milenović je izjavio i na glavnom pretresu održanom 15. juna 2012. godine u Specijalnom sudu u Beogradu. (Prilog br. 6: Transkript audio zapisa sa glavnog pretresa održanog dana 15.06.2012)

Na osnovu svega navedenog potpuno je jasno i činjenično dokazano da je jedna grupa visokih državnih funkcionera, zloupotrebljavajudi funkcije, službeni položaj i zakonska ovlašćenja koja iz tih funkcija proističu, učinila niz izuzetno teških krivičnih dela. Takođe je evidentno da su to radili u kontinuitetu više godina, sa samo jednom jedinom namerom da zadovolje političke naloge koje su dobijali od svojih pretpostavljenih, odnosno nosioca političkih funkcija u vlasti u Srbiji.

Ovo kriminalno delo vršili su predstavnici najznačajnih državnih institucija pa je utoliko činjenje ovih krivičnih dela opasnije i ozbiljnije. Institucije koje u svakome demokratskom društvu služe za zaštitu i bezbednost građana i društva, u diktaturama i zlikovačkim režimima se koriste za pljačku, otmice, ucene, montiranje procesa, ličnu osvetu pa čak i naručena ubistva. Srbija je do skoro imala na vlasti takav režim i posledice takve vladavine se osećaju i dan-danas. Upravo je zato važno da se ova teška krivična dela što pre istraže i dobiju zakonsku formu, a počinioci teško kazne, kako se ovakve stvari više nikada ne bi dešavale u Srbiji. Najodgovorniji u činjenju ovih krivičnih dela su:

* Ministarstvo policije i to hijerarhijski od direktora policije Milorada Veljovića, preko Rodoljuba Milovića, načelnika uprave kriminalističke uprave Srbije, zatim Radoslava Djinovića, pomoćnika načelnika UKP za terorizam, kao i operativaca poput inspektora Bogdana Pušića, inspektora Zorana Ljubičića i mnogih drugih

* Ministarstvo pravde na čelu sa Snežanom Malović i državnim sekretarom Slobodanom Homenom

* Tužilaštvo za organizovani kriminal na čelu sa tužiocem Miljkom Radisavljevićem i neposrednim operativnim tužiocem zaduženim za „prljave poslove“ Sašom Ivanićem

Svi pomenuti su uz određen broj drugih pojedinaca učestvovali u izvršavanje nezakonitih naloga koje je preko šefa kabineta predsednika Srbije davao Miodrag Rakić. Jasno je da su nalozi Miodraga Rakića predstavljali želje ili naredbe samog predsednika Borisa Tadića i njegovih najbližih saradnika. U kojoj je meri to bilo zloupotrebljavano od strane Miodraga Rakića i eventualno nekoga od strane pomenutih funkcionera, na istrazi je da utvrdi.

Predlažem da se protiv svih osumnjičenih lica pokrene krivični postupak, da se u toku postupka, pored ranije predloženih svedoka, saslušaju kao svedoci Dejan Milenović i Stevan Banović, te da se potom svi osumnjičeni oglase krivim i kazne po zakonu.

Ženeva, 16.7.2012, oštećeni Stanko Subotić

star
Oceni
4.66
Ostali članci iz rubrike Tema
image

Žrtvovanje ruske figure

Vučićev gambit

image

Nije dokazana pljačka Dragoljuba Milanovića

Legalni stanovi ratnih huškača

image

Dve decenije od formiranja Jugoslovenske udružene levice

Kul partner u koljačkim koalicijama

image

Nastavak mafijaško-medijske hajke tabloida Blic

Poziv na linč Stanka Subotića

image

Pismo advokata Stanka Subotića povodom laži u „Blicu“

Podmetanje medijskih mafijaša

image

Lice i naličje otpora reformama

Odavno smo zreli za generalku

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak