Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (29)

DS preduzeće: Mahinacije u Državnoj lutriji Srbije

Direktorka Tijana, srećna dobitnica

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
U finom DS društvu: Tijana Anđelić nešto poklanja Veranu Matiću
U finom DS društvu: Tijana Anđelić nešto poklanja Veranu Matiću
Photo: Stock

Direktorka Državne lutrije Srbije Tijana Anđelić, koja se na čelu ove ustanove nalazi od novembra 2007, od veoma profitabilne državne kompanije napravila je lični zabran u kome već pet godina bukvalno radi šta hoće, piše beogradski tabloid “Informer”. Ovaj list otkriva da je Anđelićeva u ovoj firmi zaposlila veliki broj prijatelja, milionske poslove delila po drugarskoj liniji, a kompletnu prodajnu mrežu prepustila je privatnoj firmi Direct lot d.o.o. Za vreme njenog mandata promet lutrije sa 100 miliona evra smanjen je na tek 50 miliona, piše list koji već u naslovu teksta aludira na vezu direktorke sa bivšim predsednikom Srbije Borisom Tadićem

Screenshot: e-novine

O kadrovskoj politici Tijane Anđelić najbolje govori spisak top-menadžera Državne lutrije Srbije. Brend menadžerka za instant srećke Olivera Paspetijević i finansijska direktorka Olja Sinđelić najbolje su drugarice Anđelićeve, dok je Vladimir Lopičić, referent za javne nabavke, rođeni brat Tome Lopičića, bivšeg dečka direktorke DLS. Slučajno ili ne, tek direktor marketinga Lutrije je Marko Milanković, momak rođene sestre Tijane Anđelić.

Pomenuti referent za javne nabavke Vladimir Lopičić za potrebe DLS obavlja kupovinu robnih nagrada za igru na sreću “Bingo”, a najbolje poslove često dobija firma “Alka trgovina”, u kojoj je direktor prodaje Tomo Lopičić. Iako je Lutrija jedan od najvećih kupaca na tržištu i mogla bi da kupuje televizore, belu tehniku i ostale kućne aparate direktno od proizvođača ili uvoznika, nagrade se uglavnom kupuju preko posrednika koji se ugrađuju u cenu i više od 30 odsto! Često te nabavke dobija Lopičićeva “Alka trgovina” – piše beogradski „Informer“.

Posebno je sumnjiva nabavka iz poslednjeg kvartala 2011, kada je Lutrija od “Alka trgovine” kupila 400 LCD televizora po ceni koja je u tom trenutku bila 100 evra viša po komadu od maloprodajne cene u “Metrou”.

- O toj kupovini su obavešteni nadležni. Dopis sa svim sumnjama i podacima je još početkom godine dostavljen policiji i tužilaštvu, ali se za sada ništa nije dogodilo – prenosi sagovornik „Informera“ i napominje da bi trebalo proveriti i ugovor o servisiranju službenih vozila. - Ovaj posao dobio je servis “Katalinić”, a devojačko prezime supruge direktora Lopičića je Katalinić. Treba videti da li je vlasnik tog servisa, u stvari, Lopičićev šurak i po kojim cenama je taj posao urađen – kaže on.

Tijanin profesor i mentor i drug i vođa: Boris Tadić
Photo: BETA

Tijana Anđelić je preko svojih brojnih veza u vrhu Demokratske stranke pokušala da utiče da se prestane s pisanjem o ovoj temi. Izvori e-novina potvrđuju da se lično Boris Tadić zauzeo kod novih vlasti da se ova tema skine s dnevnog reda, ali je u Vladi Srbije već odlučeno je da se pokrene istraga o poslovanju Državne lutrije Srbije, jer će Anđelićeva vrlo brzo biti smenjena.

 

***

TIJANA U „POLITICI“: I MOJ DEDA JE ZASLUŽAN ZA LET NA MESEC
(razgovor s direktorkom DLS objavljen 24. oktobra 2010; razgovarao Slavko Trošelj)

Kretanje kroz DS lavirinte: Tijana, šefica
Photo: Stock

Njoj su, kaže, za kretanje kroz lavirinte života potrebna dva uslova: vera u sebe i podrška najbližih. Sve ostalo ima. Lepota joj je božji dar, a pamet je obogatila obrazovanjem. Tijana Anđelić, direktor Državne lutrije Srbije, bila je, uporedo, student na dva fakulteta. Diplomirala je produkciju na FDU, ima još nekoliko ispita i diplomski do kraja studija psihologije, a u Čikagu je magistrirala finansije i marketing. Pored engleskog govori i španski i portugalski! Rođena je 20. oktobra 1977. godine u Beogradu, u braku Irene-Vesne, psihologa, i Borislava, mašinskog inženjera, poliglote, filmofila... Ima pet godina mlađu sestru Jelenu koja je stručnjak za marketing.

Ovaj razgovor je vođen u sredu u direkciji Lutrije. Na njenom stolu bilo je više korpi sa cvećem. Toga dana je slavila trideset treći rođendan. Ipak, nije želela da odloži ovaj razgovor za „Politiku“! U novembru 2010. će biti tri godine kako kao direktor vodi Lutriju, a pre toga je, kao finansijski stručnjak, radila u „Dilojtu“ i „Bol Pekidžingu“. Nije udata. Živi sama. Ima ljubav. Nema strah od braka. Ima kola. Sama vozina posao...

* Ko Vas je doveo u Lutriju?
Preporučili su me, pre svega, moji rezultati rada u dve prethodne firme, a moj Si-Vi je bio na raznim mestima. U Svetskoj banci, na primer, gde sam bila na nekim razgovorima, kao i nekim drugim institucijama, a razgovarala sam i sa potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem. I članovi Vlade su me, na osnovu mojih rezultata i moje vizije rada u Lutriji izabrali za taj položaj!

Screenshot: e-novine

* Da li ste član neke stranke?
Nikad se nisam bavila politikom, a verujem u evropsku Srbiju sa izraženim nacionalnim identitetom. To je moje političko opredeljenje.

 

* Da li i Vi sanjate sedmicu na lotou?
Ranije to nisam činila, ali od kako radim ovde krenula sam i ja u tu igru. Ponekad su moji roditelji igrali loto. Baka i deka obavezno, a sad sam im se pridružila i ja, pa i svi moji prijatelji... Nemam fiksirane brojeve. Činim to po nekom osećaju. Odlučujem se za brojeve koji mi u tom trenutku padnu na pamet, po intuiciji. Tako budim svoju sreću...

* Koliko je intuicija Vaša vodilja?
U poslu rasuđujem racionalno na osnovu iskustva i strogo određenim pravilima igre. Ali, s druge strane, u privatnom životu, nemoguće je odvojiti intuiciju od emocija, pa i od onih samo u druženju...

* Šta bi se dogodilo da osvojite nagradu na lotou?
To bi bila moja velika sreća. Iako naši dobitnici po zakonu imaju zagarantovanu tajnost, što je pravilo koje važi u celom svetu, pa neki kriju dobitak i od svoje porodice. Ali,  ja bih morala javno da saopštim da sam dobitnik. U mom slučaju ova istina bi bila i moja – moralna odgovornost. Jedno je sigurno, sedmicu je nemoguće namestiti.

* Šta novo spremate?
Trudimo se da uvek budemo dovoljno atraktivni za igrače, koji traže i očekuju novine. Ove nedelje smo pokrenuli „Bingo plus“, koji predstavlja dodatnu šansu za premiju. Nedavno smo plasirali i novu greb srećku koja se zove „Volan u ruke“. Ljubiteljima fudbala vratili smo sportsku prognozu. Pokrenuli smo i internet portal koji se zove „Viktori“, koji nudi više od stotinu najatraktivnijih i najnovijih onlajn igara na sreću. Vode se razgovori sa regionalnim lutrijama zemalja bivše Jugoslavije oko organizacije zajedničke igre po ugledu na „Euromilions“. Ovakva igra nudila bi igračima izuzetne premije od - deset do dvanaest miliona evra, pa i više!

Screenshot: e-novine

* Da li ostajete u Lutriji?
Lutrija je za mene i dalje veliki izazov. Zadovoljna sam postignutim, ali me čeka još posla, i verujem da će rezultati biti sve bolji. Ostvarujemo kontinuirani rast uplata za državni budžet i za socijalno najugroženije delove stanovništva. Pokrenuli smo niz projekata koje finansiramo preko konkursa za pomoć onima kojima je to najpotrebnije. Činimo to u okviru programa „Dobrota“. Organizujemo i niz drugih akcija. Finansiramo, na primer, psihološke radionice za pomoć deci oboleloj od raka...

 

* Koliko se viđate sa „vlasnicima“ Lutrije?
Demokratska stranka jeste, pre dve i po godine, posle izbora, dobila na upravljanje i Lutriju, ali ja, kao direktor Lutrije, polažem račune samo Vladi Srbije. Postoje sastanci na kojima direktori državnih i javnih firmi iznose svoje rezultate i probleme. Imamo i redovne razgovore sa Ministarstvom finansija.

* Kojim prevozom dolazite na posao?
Koristim sve vrste prevoza. To zavisi od vremena, ali i od toga kako se osećam. Ne živim daleko, pa često dođem i pešice. Jedno vreme sam vozila vespu. Ponekad dođem i kolima. Vozim sama...

* Čime Vam je obeleženo odrastanje?
Imala sam srećno detinjstvo. Uz mene su bili sve bake, deke, roditelji... Bavila sam se raznim aktivnostima. Odrasla sam u naučničkoj porodici. Dedovi su mi bili doktori nauka. Moj deda Tatomir Anđelić je bio akademik.  S njim sam rešavala matematičke zadatke. Vodio me u opservatoriju, bavio se astronomijom i mehanikom, bio je u timu koji je napravio projekat „Apolo“, za slanje ljudi na Mesec. Bila sam okružena ljubavlju, znanjem, knjigama... Majka me je vodila na tenis, balet... Svirala sam klavir, iako nemam baš dovoljno sluha. Ali, volela sam sve da probam. A i to je kvalitet.

* Ko Vam je bio omiljeni profesor?
Uvek sam imala mnogo različitih interesovanja. Zato sam i na najvišim školama stigla do tri smera. Imala sam i profesore koji su mi na neki način bili uzori. Boris Tadić je jedan od njih. Bio mi je, u srednjoj školi, profesor psihologije. Pamtim ga kao strogog i pravednog. Psihologiju sam zavolela i preko njega, a i uz majku. I ona je psiholog.

Volim sve što vole i DS mladi: Tijana Anđelić, Tadićev izbor
Photo: mc.rs

* Kad Vam je u školi bilo najteže?
Kad sam istog dana, u razmaku od pola sata, polagala prijemne ispite za upise na dva fakulteta, na Filozofskom psihologiju i na Fakultetu dramskih umetnosti produkciju. I uspela sam. Primili su me i na jedan i na drugi, pa sam studirala uporedo na oba. I u isto vreme, 2000. godine, postala sam apsolvent na oba fakulteta. I tada sam odlučila da odem u – Portugaliju!

 

* Zašto?
Pa otišla sam kod dečka. On je tamo živeo i radio. Bili smo godinu dana u Lisabonu. Učila sam jezik i radila u fado baru, u šanku, kuvala, služila... Ali, spremala sam ispite za oba beogradska fakulteta. Posle tih dvanaest meseci boravka u Portugaliji vratila sam se u Beograd, položila sve ispite na Akademiji i završila je! Položila sam i neke ispite na psihologiji i vratila se u Portugaliju. Potom sam iz Lisabona, sa dečkom, otišla u Ameriku.

* Šta je bio Vaš cilj?
Sleteli smo u Vašington. Bili smo tamo nekoliko meseci. Moj cilj je bio da se upišem na postdiplomske studije, ali nisam bila sigurna u kojoj oblasti, pa sam neko vreme tragala za pravim smerom u nauci. I odlučila sam se za finansije i marketing. Odmah sam, u Čikagu, počela i da radim za poznatu producentsku firmu. Radila sam i učila. I u roku sam stekla zvanje mastera! U Beograd sam se vratila 2004. godine.

Volim da pevam: Tijana Anđelić, čudo od direktorke
Photo: Stock

* Kako Vas je dočekao Beograd?
Raširenih ruku. Putovala sam na sve strane sveta, ali Beograd je, definitivno, bio i ostao moj omiljeni grad. Zato sam se i vratila. Mnogo ga volim. I zbog ljudi koje ovde poznajem i zbog same atmosfere grada, ali i načina života ovde. I Beograd je svetski grad, u njemu postoji sve više sadržaja. Naravno, na neki način sam ostala vezana i za Lisabon i Čikago. Svaki od njih ima svoj šarm. Potpuno su drugačiji od Beograda, ali i jedan i drugi imaju dušu. Oni su gradovi velikih različitosti i velikih mogućnosti. Kao i moj Beograd.

 

* Kojim „začinom“ popravljate ukus života?
Bavim se sportom čitav život, a tu je i druženje. Sve živo sam trenirala. Počela sam da skijam sa tri godine, da klizam... . Vozila sam rolšue na platou ispred Skupštine grada. Igrala sam rukomet, odbojku, košarku. Sada redovno igram tenis dva puta nedeljno. Odlazim i tri puta nedeljno u teretanu. To je minimum koji moram da ispunim.

* Da li se plašite udvaranja, braka..?
Apsolutno ne. Ni jednog, ni drugog. Volim da se družim. Mnogi moji prijatelji su moji bivši udvarači. Sve dok je neko fin i pristojan to mi se dopada. Odgovara mi sve što mi podiže životni eros: sport, pozorište, film, dobra knjiga...  Trudim se da mi život bude sladak. Volim da provodim vreme sa ljudima koji su mi bliski, a to su pravi „začini“ za lep život. I sve je lepše kad se podeli, a naročito ljubav.

* Šta mislite o muškarcima, ljubavi, novcu?
Kad bih se šalila kazala bih da je moj tip muškarca Bred Pit, ali nije to onaj koji bi se meni dopao. Meni je najvažnije da se međusobno razumemo i da sve možemo da podelimo. Baš sve. Od smeha do plača. A trebalo bi da bude stasit, pametan, hrabar, zabavan, duhovit...  Ja nikad nisam bez ljubavi, ali bila sam bez novca. Događalo nam se to u Portugaliji i Americi. Ipak, bila sam i tamo srećna. Jer, meni je novac sredstvo, a ne cilj.

Dupli pozdrav za Tijanu: Boris Tadić, loto-dobitnik, predsednički gubitnik
Photo: EPA

* Koja je Vaša ideja o savršenoj sreći?
Često se to pitam kakva bi bila definicija savršene sreće i mislim da sve to dolazi iz nas. Svaka osoba može u jednom trenutku da bude savršeno srećna, a u drugom da se oseća nesrećno, a da se, suštinski, okolnosti nisu promenile. Zato svi moramo da nalazimo u sebi razloge da budemo srećni. To je ta „čarobna“ formula sreće. Ili, kako je govorio Moma Kapor: „Srećan sam kad se osećam komotno u svojoj koži“.

 

* Kad ne govorite istinu?
Kad govorim – govorim istinu. Uvek tako postupam. Prezirem laž. Jer, na neka pitanja i ćutanje je odgovor.

* Koji biste talenat želeli da imate?
Volela bih da lepo pevam. Mnogo to volim, ali... A lepo umem da igram. Igrala sam moderan balet. Godinama sam igrala u Domu pionira. Igrala sam i španski ples. Ali, pevanje mi nikad nije išlo. Vrlo mi je intrigantan tango. U Beogradu postoji udruženje njegovih ljubitelja. Volela bih to da probam.

* Čega se plašite?
Strah je druga strana sreće. Ne plašim se ni braka, ni mraka. Plašim se, možda, samoće. Ali, plašim se, i to najviše, laži i neiskrenosti.

* Šta Vam je važno u svim odnosima?
Iskrenost, razumevanje, poštovanje i ljubav. To je ono što me čini srećnom kao i boravak sa takvim osobama kraj reke ili na dugim peščanim plažama na moru i suncu...

* Da li je život lutrija?
Pa jeste na neki način. Ne možemo sve da predvidimo.

* Intervju direktorke Tatjane za Politiku prenosimo u originalnom obliku

star
Oceni
2.90
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi