Smrt u prisustvu vlasti

Blagoslov za ubijanje: Lavrentije, episkop šabački

Photo: www.sumadijapress.com

Rezultati obdukcije: od 50 do 100 udaraca motkom, uzrok smrti gušenje želudačnom tečnošću (povraćanje) * Majka ubijenog živela u paklu i ne oseća majčinsku tugu, sestra koja je plaćala tretman 350 evra mesečno veruje da Peranović “sigurno ne bi ubio bez razloga” * Opskurna mučionica za tretmane popa Peranovića * Godine nekažnjenog iživljavanja

Nakon ubistva Nebojše Zarupca u ponedeljak objavljene su brojne reakcije, saopštenja, kao i svedočenja “štićenika” koji su prihvatili monstruozne metode odvikavanja od droge koje je u Centru “Sretenje, u Jadarskoj Lešnici kod Loznice realizovao sveštenik ubica SPC Branislav Peranović. Prema rezultatima obdukcije, ubijanje Zarupca je potrajalo, jer je obdukcija pokazala da je zadobio između 50 i 100 udaraca motkom, nakon čega mu je pozlilo, počeo je da povraća a ubrzo se i ugušio. O zločinu i uviđaju svedoči i jedan od policajaca koji su došli po pozivu Peranovića, opisujući prostoriju u kojoj je Zarubac ubijen. “To je jedna mala prostorija u kojoj po zidovima vise ikone. Izgleda da je to bilo glavno mesto za prevaspitanje narkomana. Ima nečeg zlokobnog u toj prostoriji. Peranović nam je rekao da je mladić bio za vikend kod kuće i da je po povratku doneo drogu, što ga je razbesnelo i zbog toga ga je odveo u sobu za kažnjavanje. Ishod znate”, svedoči policajac za Press.

Blagoslov, pa osuda

Eparhija šabačka ogradila se, u saopštenju u kojem je ubijeni narkoman označen kao “upokojeni štićenik”, od delovanja Centra “Sretenje”, iako je u Patrijaršiji saopšteno da Peranovićeva “klinika” radi sa blagoslovom te eparhije, što se može pročitati i na sajtu “Sretenja”. “ Sa velikim žaljenjem i bolom, Eparhija šabačka je primila vest da je noćas na tragičan način izgubio život štićenik kampa za lečenje zavisnosti u Joševi. Organi Eparhije, sa velikim poverenjem, budno prate mere istrage koju vrše nadležni organi Republike Srbije. Čim dobije relevantne podatke i činjenice, Crkveni sud Eparhije šabačke će preduzeti mere u svojoj nadležnosti. Duboko žalimo za izgubljenim životom i upućujemo najiskrenije saučešće porodici upokojenog štićenika”, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu SPC-a dan nakon ubistva.

Više beogradskih dnevnika objavilo je ispovesti koje svedoče o tome da su teški bolesnici, zavisnici od droge, ostavljeni bukvalno od svih. Majka ubijenog Zarupca izgovorila je: “Jedinac mi je, ali ga ne žalim”. Ona se žalila na to da je život sa Nebojšom bio pakao, da je sin čest nasrtao na nju i pokušavao da je tuče. “Da mi se ova nesreća dogodila pre petnaestak godina, teško bih podnela. Ovako, posle svega što sam doživela od Nebojše, izgubila sam majčinski osećaj i zbog toga neću ići na njegovu sahranu”, kazala je Milica Lukić, majka ubijenog. Sestra ubijenog Nevena Zarubac koja je plaćala Nebojšino lečenje Branislavu Peranoviću 350 evra mesečno rekla je: “Posle toliko godina spas smo videli u Branislavu. Branislav je voleo Nebojšu i sigurno ga ne bi ubio bez razloga” (Blic).

Vladika jegarski Porfirije rekao je da su za ubistvo Zarupca krive “i država i Crkva”, jer su dozvolile “da jedan takav čovek kao što je Peranović dobije mogućnost da, pod paskom Crkve i mantije radi nešto što apsolutno nema veze sa Jevanđeljem”.

On tvrdi da je Peranović “delovao više kao slobodni strelac” prilikom vršenja svešteničke dužnosti “ i to obavljao iz ličnog koristoljublja i više kao svoj privatni biznis”.

Bez kontrole državnih organa

IAN Centar za rehabilitaciju žrtava podsetio je povodom ubistva na to da je Branislav Peranović 2006. bio osuđen na četiri meseca zatvora, odnosno godinu dana uslovne kazne, zbog nasilja nad štićenicima Duhovno-rehabilitacionog centra Crna Reka. Organizacija “oštro osuđuje inertnost države koja je dopustila da se desi ubistvo i pored višegodišnjih saznanja o nasilju koje je Branislav Peranović sa svojim saradnicima sprovodio u centrima kojima je rukovodio”.

“Osim neodgovarajuće politike sankcionisanja u slučajevima torture, što je rezultiralo i izuzetno blagim kažnjavanjem Branislava Peranovića, poseban problem predstavlja činjenica da država nije preduzela mere da spreči dalje osnivanje i delovanje sličnih centara čiji metodi rada nemaju medicinsko opravdanje i predstavljaju ozbiljno kršenje ljudskih prava. Tortura i nečovečno postupanje su zabranjeni Ustavom i Krivičnim zakonikom Republike Srbije, kao i brojnim međunarodnim pravilima i konvencijama, posebno Evropskom konvencijom i Konvencijom Ujedinjenih Nacija protiv torture čiji je potpisnik Republika Srbija. Imajući u vidu da je državnim organima bilo poznato da je štićenicima ovih centara bila ograničavana sloboda kretanja i odlučivanja, da su bili izloženi fizičkom i psihičkom nasilju, državni organi su bili u obavezi da blagovremeno i temeljno ispitaju i kontinuirano kontrolišu rad svih centara koji kao svoju delatnost navode lečenje zavisnika, kao i da preduzmu odgovarajuće mere kako bi sprečili kršenja ljudskih prava osoba koje u ovim centrima borave”, naglašava se u saopštenju IAN.

Udruženje "Ateisti Srbije" najoštrije je osudilo brutalno ubistvo Nebojše Zarupca. "Podsećamo javnost da je država, tadašnji ministar, a sadašnji premijer Ivica Dačić, memorandumom o saradnji SPC i MUP javno podržala rad ovakvih centara pod okriljem SPC, u kojima se najbrutalnije krše osnovna ljudska prava. Štićenici su, pored obavezne indoktrinacije, izloženi nestručnom osoblju i kvazimedicinskom tretmanu koji niko ne kontroliše", navodi se u saopštenju.

Ateisti Srbije poozivaju javnost “da se založi za intervenisanje od strane države i zatvaranje ovakvih centara, kako se psihofizičko zdravlje štićenika ne bi i dalje ugrožavalo”.

Forum za bezbednost i demokratiju ocenio je da ovo ubistvo "na dramatičan način ponovo pokazuje važnost zapostavljenih pitanja individualne bezbednosti građana u Srbiji".

"Da je drugačije, ne bi bilo moguće da osoba, koja je kao svojevremeni upravnik sličnog centra u Crnoj Reci lopatama tukla i prebijala štićenike, nesmetano nastavi da na novom mestu primenjuje stare metode", saopštio je FBD.

Počinilac ovog ubistva, smatra FBD, ne može biti i nije jedini odgovoran za ovu tragediju i zato apeluje na nove vlasti da što hitno i detaljno utvrde personalni lanac svih nadležnih koji su odgovorni za tolerisanje nastavka ovakve prakse.

Komitet pravnika za ljudska prava Jukom ističe u saopštenju da je država "direktno odgovorna" za smrt Nebojše Zarupca.

"Nekoliko godina unazad javnost i državne institucije bile su upoznate sa radom nelegalnih centara u kojima je postojala organizovana tortura nad zavisnicima od narkotika", naglašava Jukom.

Komitet smatra da je država organizovanu torturu nad zavisnicima od droge svela na "odgovornost jedne ličnosti i postupak protiv Branislava Peranovića".

Tragedija u Jadranskoj Lešnici samo je nastavak nestručnog i nehumanog odnosa prema zavisnicima ocenjuje organizacija za borbu protiv narkomanije "Izlazak".

"Nažalost, država i odgovorne službe, nisu mogle ili nisu htele, da taj slučaj ispitaju do kraja, tako da je sinoćni događaj bio samo posledica onoga što se moglo naslutiti", ističe se u saopštenju "Izlaska" .

Iz te organizacije tvrde da se problem bolesti zavisnosti u Srbiji još tretira stihijski, bez jasnih smernica i akcionog plana, koji će ovu oblast dovesti u red.

"Nadamo se da će ovaj tragični gubitak mladog ljudskog života, konačno alarmirati sve službe koje se bave ovom problematikom, da problem narkomanije stave na visoko mesto prioriteta, kojim se naša država treba baviti", konstatuje "Izlazak"

Karijera nasilnika

Branislav Peranović postao je poznat široj javnosti nakon emitovanja filmskog zapisa o zlostavljanju narkomana u Crnoj Reci, a gotovo je zaboravljeno da je u septembru 2006. zbog sličnog incidenta završio na sudu. Prema izveštavanju beogradskih medija, Peranović je uspešan u svom poslu, odvikavanju narkomana, kojim se bavi desetak godina. “Terapija je, zapravo, kombinacija “radno-fizičkih aktivnosti”, bogosluženja, ispovedanja, i nekih oblika psihoterapije, uz procenat izlečenja i do 70 odsto. Centar nema nikakav “cenovnik”, već svako plaća onoliko koliko sam (pr)oceni ili može da izdvoji, uz “orijentacionu preporuku” protojereja koliko bi zaista bilo potrebno samo za osnovne “usluge” smeštaja i ishrane. U Centru ima mesta samo za 55 pacijenata, pa se traži mesto više”, zabeležile su septembra 2006. Večernje novosti.
Incindent sa štićenicima, citira ovaj dnevnik Peranovića, izazvao je roditelj čiji je sin lečen od narkomanije u ovom centru. “Iako se za incident u Duhovno-rehabilitacionom centru kod pravoslavnog manastira Crna reka na Mokroj Gori, nedaleko od Tutina, saznalo sa zadrškom od nedelju dana, “opšta tuča” u ovoj ustanovi SPC, u kojoj se sa dosta uspeha leče mladi narkomani, podigla je veliku prašinu u srpskoj javnosti. Željko Vasić, obrenovački Rom, ali i austrijski državljanin, prijavio je policiji i novinarima da ga je 31. marta u ovom centru na Mokroj Gori, zajedno sa svojim štićenicima, brutalno pretukao protojerej Branislav Peranović, upravnik Centra. Uz najavu da će tužiti i upravnika i Duhovno-rehabilitacioni centar, Vasić je naveo da je osim na njega, protojerej Peranović, psujući im “cigansku majku” i preteći “da će ih sve pobiti”, nasrnuo i na Vasićevu suprugu, ćerku, pa i sina koji je, samo petnaestak dana ranije, došao u ovaj centar radi lečenja od narkomanije”, pišu “Novosti”.

Peranović, pak, tvrdi da je otac štićenika želeo da dobije potvrdu u kojoj bi pisalo da je njegov sin duže vreme na odvikavanju. “Pošto lažni dokument nisam mogao da izdam, napisao sam samo potvrdu za stvarno vreme provedeno centru. Tada je stariji Vasić počeo tako ružno da vređa i mene i moje štićenike koji su mu, ne krijem - uzvratili. On je tada ljutito uleteo u svoj automobil i dao žestok gas, ali sam i ja nekako uspeo da uđem u kola koja je on, u suludoj vožnji, potom i prevrnuo na parkingu pred centrom, umalo ubivši i nas u kolima, i nekolicinu štićenika - prepričava događaj protojerej Peranović dodajući da su Vasići tom prilikom tražili i da im se vrati i novac za lečenje sina u ovom centru”, objavile su “Novosti”.

Željko Vasić rekao je za B)”, kako prenosi Blic, da je sveštenik “reagovao brutalno kada su tražili priznanicu i pola para”.

“Izgubio je svaku kontrolu, počeo je da bije moju suprugu, mene i sina. Rekao je da će nas pobiti i opsovao majku cigansku. Priskočili su svi ostali narkomani, udarali su nas rukama, nogama i čime su stigli”, kaže Vasić i dodaje da je imao potres mozga i mnogobrojne povrede te da će tužiti upravnika i centar.

Nakon objavljivanja snimaka zlostavljanja u Crnoj Reci, pred Opštinskim sudom u Tutinu vođen je i, krajem prošle godine, okončan proces protiv Peranovića. Presuda nije saopštena, valjda je krajnje vreme da se napiše. I da država obiđe Peranovićev “fakultet” bez akreditacije u kojem je kursiste podučavao lečenju bolesti zavisnosti, uz šminkanje, stajling i slične naučne discipline. Da se istražni organi zainteresuju za sudbinu ostalih nesrećnika koji su se našli pod tretmanom nasilnika u Centru “Sretenje”, ali i za tretman u zvanično priznatim centrima koje drži SPC.