Slučaj sudije Ustavnog suda Srbije Tomislava Stojkovića

Rukopis državnih bandi

Piše: Bojan Tončić

Veličina slova:

Photo: LA

Otmica Tekija Bokšija nije okončana, ona je danas savršeni DNK sačinjen od nasilja, bahatosti, širokog repertoara zlostavljanja i poniženja, nečovečnog odnosa prema Albancima, uvezenih šumskih razbojnika sa policijskim značkama, zavere ćutanja i zločinačkog kodeksa, vlasti kao izvora opasnosti za građanina ove države. Neokončana otmica je dokaz, taoci su svi građani Srbije. Većina dobrovoljno, mnogi sa uživanjem

Tomislav Stojković nije dostojan da bude sudija Ustavnog suda Republike Srbije, konstatuje Fond za humanitarno pravo u saopštenju upućenom medijima u petak i podseća da je 11. februara 2011. pokrenuo inicijativu za njegovo razrešenje zbog sumnje da je umešan u otmicu advokata Tekija Bokšija. Fond je zatražio oduzimanje imuniteta sudiji Stojkoviću i “momentalno udaljenje od dužnosti (saglasno članu 173. stav 2. Ustava Srbije), kao i utvrđivanje njegove krivične odgovornosti, te ocenu njegove dostojnosti za obavljanje sudske dužnosti u Ustavnom sudu Srbije, a po odredbama člana 15. Zakona o ustavnom sudu, u vezi sa drugim relevantnim odredbama Ustava Srbije i Zakona o ustavnom sudu”.

Fond podseća da su se ovoj organizaciji “ubrzo nakon podnošenja inicijative za razrešenje, javile predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, kao i ministarka pravde Snežana Malović, sa molbom da se inicijativa ne objavljuje u javnosti, uz uveravanje da će nadležne institucije hitno reagovati.

“Te institucije još uvek ćute”, konstatuje Fond.

U inicijativi za razrešenje sudije Stojkovića, Fond podseća da “raspolaže pouzdanim dokazima iz kojih je očigledno da je Stojković postupao na način kako je to u advokat Teki Bokši opisao u izveštaju, odnosno krivičnim prijavama podnetim SUP – u Beograd i Unmik policiji, te da time izvršio krivično delo otmice iz člana 64, stav 4 onda važećeg Krivičnog zakona Srbije”.

“Dok je Teki Bokši sa porodicom godinama očekivao i tražio da se sprovede krivični postupak protiv Stojkovića i ostalih otmičara i dok su se spremali da u tom postupku svedoče kao oštećeni i svedoci – očevici, iz sredstava informisanja, 6. jula 2010. čuli su da je Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenovala Tomislava Stojkovića za sudiju Ustavnog suda Srbije. Pošto je Stojković organizovao i sudelovao u izvršenju otmice i iznudi otkupnine, koju su lično njemu dali u ruke, ponovo su se osetili poniženim i uvređenim, ali su još odlučnije zahtevali od FHP da o Stojkoviću i otmici trojice albanskih advokata usred bela dana u Beogradu, obavesti nadležne organe, prvo u Srbiji, a ako bude moralo, i nadležne organe Ujedinjenih nacija i Evropske unije”, konstatuje Fond u inicijativi.

Teki Bokši je u izjavi koja predstavlja dragoceno svedočanstvo o prirodi vlasti u Srbiji od Slobodana Miloševića do danas, izneo brojne činjenice, ali i, na emotivan način, svoj doživljaj tih dana u kojima je neprestano strepeo za život. Bokšijeva “krivica” bila je to što je besplatno, kao advokat Fonda za humanitarno pravo, zastupao Albance optužene za terorizam, u raljama srbijanske korumpirane pravosudne mašinerije.

Filmska otmica advokata koji je pošao da se sretne sa svojim klijentima Albancima: policijske legitimacije otmičara, originalne, po svemu sudeći, “Mercedes” sa policijskim tablicama, policijski radio uređaji, sprovođenje u privatni stan, nasilničko ponašanje. Naizgled, otmičare interesuje samo novac, ali ne mogu da se uzdrže od izliva mržnje, vezuju Bokšija lisicama, ostavljaju ga vezanog u toaletu zatvora u kojem će, ispostavilo se, provesti punih 13 dana.

“Nakon jedno 15 minuta ušli su u kupatilo 'plavi' i 'čuvar' (tako je advokat radi lakšeg raspoznavanja obeležio otmičare). Ovaj zadnji pustio je vodu u kadu i kupatilo se punilo parom. Onda me je uhvatio za vrat, glavu mi je stisnuo u kadi. Opirao sam se koliko sam mogao. Kako je metalna kada bila hladna, voda se malo ohladila i nisam se izgoreo. Onda je 'plavi' nasrnuo na mene, udario me iznenada po licu, psujući, rekao mi je 'J.... ti majku šiptarsku, meni su muslimani u Bosni ubili ćerku'. Onda je 'čuvar 3' pokušao da me štiti, uhvativši 'plavog' da me više ne tuče. Usta su mi bila krvava. On me je sutra i preksutra tukao pesnicama u glavu i psovao me.”, piše u svojoj izjavi Teki Bokši.

Photo: Dragan Kujundžić

Svih 13 dana koliko je držan u privatnom zatvoru državne bande, ili državnom zatvoru državne bande, Teki Bokši proveo je u toaletu, vezan lisicama. “Kada bi polazili, pitali bi me “Hoćeš kafu, sok, da li si gladan”, a potom tri dana ništa od hrane i pića. Ponekad su mi davali novine i naočare, ponekad su me ostavljali u mraku. Kako nisam imao sat, orijentacija mi je bio radio I TV program. Naime svih 13 dana, čitavo vreme je bio uključen i Tv i radio kasetofon, ponekad samo jedno, ali nikad nijedno. Ja sam računao da vičem glasno i da tražim pomoć, ali procenio sam da je to nemoguće, jer bi oni u tom slučaju pojačali TV, a mene bi napali”, zabeležio je Bokši.

U prvom telefonskom kontaktu sa suprugom Hamijetom saznao je od nje da novac treba da se da Tomi, advokatu iz Prištine. Razgovarali su na albanskom. “Slušaj me dobro. Nemoj da pristaneš na bilo kakav sporazum. Ja vidim ko su ovi. Ja tražim da mi paziš decu i da mi oprostiš ukoliko sam ti učinio bilo koju nepravdu, ali sa ovima nemoj da pristaneš na bilo koje uslove”, poručio je Bokši.

Novac je sakupljen i uručen velikom humanisti među kosovskim fiškalima Tomislavu Stojkoviću, jednom od najangažovanijih advokata u procesima protiv “terorista” koji će, docnije, pod pritiskom međunarodne javnosti, biti amnestirani. Stojković je svoj angažman tačno naveo u biografiji: “Bio je branilac u više od 400 krivičnih predmeta od čega se više od 100 tiče materije terorizma i ugrožavanja teritorijalnog integriteta SRJ i Državne zajednice SCG”(“Blic, 6. jul 2010.). Ovaj deo je, međutim, volšebno nestao iz nje na putu do Ustavnog suda.