Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (8)

Reakcije: Kako je Dragan Šutanovac dobio ognjište u Skerlićevoj 20

Soldat sa Vračara

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Skerlićeva je samo stanica, a nebo je granica: Dragan Ray Ban Šutanovac, situiran i opušten
Skerlićeva je samo stanica, a nebo je granica: Dragan Ray Ban Šutanovac, situiran i opušten
Photo: Stock

Prepun divljenja i strahopoštovanja prema filozofu i književniku Jovanu Skerliću, socijalisti i propovedniku jugoslovenskog narodnog i državnog jedinstva, Dragan DS Šutanovac je bio siguran samo u jedno, da po svaku cenu, recimo za milion evra, mora živeti u ulici sa imenom znamenitog srpskog književnika, bez obzira što sam ministar vojni predstavlja sve ono protiv čega se Skerlić borio tokom svog kratkog života

Nedužna žrtva: Jovan Skerlić
Photo: Stock

Ima trenutaka kada čovek ima da se bori sa istočnjačkom indolencijom, sa mlakom neotpornošću, pasivnim duhom našega sveta, sa ljudima zle volje koji mrze svaki rad za opšte dobro, sa duhovnom i moralnom fukarom koja nigde više nema maha no u Srbiji, i tada je sklon da poveruje da je zbilja donkihotski ispravljati krivu Drinu, isprsiti se pred prljavom bujicom koja nosi blato u sebi i šljam na sebi, da je najpametnije izmaći se iz toga vrzinog kola, kao Volter, "obdelavati svoj vrt" i čekati bolje i pametnije doba i pokolenja. Ali, te malodušne misli dolaze samo onda kada čovek nema osećanje da mu je dužnost ostati na svome mestu kao soldat istine, kada zaboravlja da nijedan, i najmanji napor nikad nije izgubljen, da zdrav razum mora najzad pobediti, i da bi takvo dezertiranje značilo punu pobedu truleži i rđavštine.

Jovan Skerlić, 1905. godine

Moja firma CIT je zaključila 2002. godine Ugovor o zajedničkoj gradnji objekta u Skerlićevoj ulici broj 20 sa GTP „Trešnja“ iz Beograda čiji je vlasnik i direktor Živomir Radosavljević. CIT je 14. septembra 2002. uplatio na žiro račun GTP „Trešnja“ iznos od 11,3 miliona dinara jer se dan kasnije u Direkciji za gradsko građevinsko zemljište održavala licitacija za dodelu gradskog građevinskog zemljišta, a uslov je bio uplata navedenog iznosa koji predstavlja naknadu za tada dozvoljenu izgradnju od bruto razvijene građevinske površine (BRGP) 1700 m² na navedenoj lokaciji, o čemu postoji ugovor sa direkcijom, broj 0-314/02 od 30. avgusta 2002

Firma CIT je godinu i po dana obavljala sve potrebne administrativne poslove u vezi pripreme lokacije i naručila i platila izradu projekta kod firme CEP, u iznosu od 2,9 miliona dinara (postoji dokaz: Anex II ugovora) te izvršio dodatnu uplatu od 367.500,00 dinara, na ime isporuka robe za GTP “Trešnja” (postoji dokaz: Ugovor o kompenzaciji). Za predmetna ulaganja CIT je trebalo da dobije 308 m² sa dva garažna mesta, te povećanje kvadrature u slučaju da se ostvari veća ukupna površina objekta od planom predviđene.

U neposrednom susedstvu sa Narodnom bibliotekom: Budući habitat DS intelektualaca
Photo: Beta

Iako sam lično poznavao tadašnjeg gradskog sekretara za urbanizam Vuka Đurovića (a njegov brat je projektovao objekat) nisam bio u stanju da dobijem povećanje kvadrature od one koja je predviđena Detaljnim urbanističkim planom (DUP). GTP „Trešnja“ nije prihvatila projekat koji je izradio CEP i smatrali su da mogu da obezbede povećanje kvadrature pa su me obavestili da dalje poslove oko pripremanja lokacije preuzimaju oni. GTP „Trešnja“ tada, bez moje saglasnosti i znanja, zaključuje suinvestitorski ugovor sa Milošem Rutovićem i oni zajedno, očigledno intimniji sa gradskim sekretarom ili nekom još većom zverkom, uspevaju da bez izmene DUP, na nedokučiv način dobiju dozvolu na BRGP od 3700 m².

Kada sam saznao da je novi suinvestitor u igri i dalje su me ubeđivali da ću ja dobiti svoje kvadrate. Kasnije sam preko interneta saznao da Rutović i GTP „Trešnja“ zajedno prodaju lokaciju za oko 4 miliona evra. Preko prijatelja sam saznao da je kupac Gordan Petrić, bivši igrač Partizana i, obzirom da ga poznajem, od njega saznao da je Rutoviću dao izvestan broj stanova u Dubaiju i deo preko računa (Rutović i “Trešnja”). Tačan iznos ne znam, ali je svakako veći od 3 miliona evra.

Treba opremiti skromni dom: Šutanovac razmišlja o Šumanoviću
Photo: Beta

Posle razbovora sa Petrićem pokrenuo sam tužbu kod Privrednog suda u Beogradu sa zahtevom za uvođenje privremene mere zabrane prodaje lokacije, ali je na sudskom ročištu advokat Trešnje dostavio ugovor zaključen sa „Grupom građana“ i izjavio da firma Trešnja više nije vlasnik lokacije, tako da nisam ostvario privremenu meru i sve je krenulo u redovnu parnicu gde će biti teško naplatiti potraživanje jer je račun GTP „Trešnja“ permanentno blokiran, dok su u međuvremenu, Radosavljević i Rutović formirali novu zajedničku firmu verovatno sa namerom da GTP „Trešnja“ oteraju u stečaj i tako izbegnu plaćanje obaveza, kako meni, tako i drugim poveriocima. Protiv Živomira Radosavljevića sam podneo krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja gde visina odštetnog zahteva po osnovu nastale štete zahteva gonjenje po službenoj dužnosti. Od Tužilaštva koje vodi partijska drugarica Dragana Šutanovca sam dobio odgovor da nema elemenata ovog krivičnog dela.

Kada sam saznao da je među kupcima lokacije ministar vojni Dragan Šutanovac, ponadao sam se da će ovaj visoki državni funkcioner reagovati na brojne nezakonistosti i poslao mu pismo sa molbom da pomogne u rešavanju spora. Iako imam dokaz da je funkcioner Demokratske stranke primio moj dopis, odgovor nikada nije stigao. Baš kao što ni zainteresovana javnost nije dobila odgovor od Šutanovca odakle mu milion evra (250 kvadrata po 4.000 evra za kvadrat) i zašto su te pare u maskirnim uniformama “zajedničkog finansiranja” i “Grupe građana”?

 

star
Oceni
4.88
Ostali članci iz rubrike Tema