Tadić i dalje predsednik Srbije

Photo: bh-news.com

Za laž bi, čak i ovako dobronamernu, neko trebalo da snosi posledice; ko valja pokvarenu robu mušterijama koje mu veruju, ima da bude kažnjen. Budući da je u ovoj situaciji besmisleno obratiti se žunsovsko – unsovskom Holokaust Savetu za štampu – predsednik je Bujošević, (onomad su preglasani članovi koji su registrovali bujketovsko – milanovićevski rasizam ) - treba pokušati nešto drugo, jer Politika, po Zakonu o zaštiti potrošača, “nepošteno posluje”

Boris Tadić nastavio da ljušti pečene paprike za turšiju (lupanje gluposti), što nije promaklo hipresenzibilnoj Politici i njenom uredniku Draganu Bujoševiću: “Vlada nije pitanje solidarnosti, već je to jedno teško pitanje”, rekao je ovih dana Tadić, a registrovala i pečatala Politika (17, jun 2012.), pod adekvatnim, rugajućim naslovčićam “Zaključak”, u rubrici “Rekli su...”. Potpisan je sa, kako to poznato zvuči, “Boris Tadić, predsednik DS-a predsednik Srbije”. U dva reda.

Zarez nedostaje, ali je jedna funkcija viška, reklo bi se ova druga, jer je u istoj rubrici, na zanemarljivo maloj udaljenosti od Tadićeve, izjava Tomislava Nikolića, takođe predsednika Srbije. Nikolić je lupio još zvučnije, onako vizionarski (“Učiniću sve da ne budem problem”), o njemu malo niže.

Eto, dešava se: navika, želja, nepristajanje, ljubav post mortem, mnogi su potencijalni razlozi ovakvog uređivanja; možda je “čovek koji je sačuvao obraz Politike u kampanji” (Bujke o sebi, Kolegijum Politike) još pod istim spidom, inercijom, takorekuć, te je pomenuto čuvanje nastavio i posle predsedničkih izbora koji su se završili Tadićevim porazom (?).

Izvor: Politika

Ovakav propust može da ima brojne posledice, taman smo pomislili da se Tadić, teško i mučno, ali ipak, izvlači iz bolnog luzerskog šoka, evo neopreznog pothranjivanja njegove naizgled napuštene ja kao predsednik Srbije fiksacije. Na stranu praktične posledice u vođenju posla, ranjiv i fragilan kakvog ga znaju i Srbija i region, može da pomisli čak i da mu se svi rugaju, što u nekim godinama može da, daleko bilo, bude i ozbiljno.

Politika definitivno ima problem, nije to samo laž, ona je (laž), uz difamacije, najniže gadosti, sve do zdravstvenih kartona kao izvora za novinski napis, u poslednjih tridesetak godina bila ključni segment uređivačke koncepcije te štampane stvari. Sada je nad realizatorima ostala sumnja u diverziju, što, inače, složićemo se, može da bude problematično, u Bujketovoj Politici ne znatno strašnije po sadržinu novina, ali neprijatno. Bilo bi zanimljivo saznati ko je napravio ovakav gaf, pre Drugog svetskog rata Politika se u ovakvim prilikama (kraljičino “isprcavanje” u Marseju) vadila na komuniste među slagačima.

Ako pogrešna funkcija kojim slučajem i nije Bujketova namera, ćutanje o postizbornoj grešci svakako jeste. Ovo ga definitivno smešta među Politikine besmrtnike

A za objavljenu laž bi, čak i ovako dobronamernu, neko trebalo da snosi posledice; ko valja pokvarenu robu mušterijama koje mu veruju, ima da bude kažnjen. Budući da je u ovoj situaciji besmisleno obratiti se žunsovsko – unsovskom Holokaust Savetu za štampu – predsednik je Bujošević (onomad preglasani članovi koji su registrovali bujketovsko-milanovićevski rasizam ) - treba pokušati sa nekakvom zaštitom potrošača, što u sredu e–Novinama nije uspelo (telefon gradskog zaštitnika 0800 103104 je očito neka izmišljotina). Po članu 23. Zakona o zaštiti potrošača, Politika nije posegla za “obmanjujućim tržišnim postupanjem”, kakvo je “neistinita tvrdnja trgovca da postupa u skladu sa određenim kodeksom ponašanja”, jer nigde eksplicitno ne tvrdi da se ponaša po Kodeksu novinara Srbije (“Pravo je medija da imaju različite uređivačke koncepte, ali je obaveza novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja”, piše u članu 2. ovog dokumenta), niti je na to bilo šta obavezuje. Verovatno veći deo mušterija misli da je sve po Kodeksu, ali na svoj rizik. Najstariji balkanski dnevnik, međutim, po istom zakonu, “nepošteno posluje”, budući da je njegovo poslovanje “protivno zahtevima profesionalne pažnje”, te “ bitno narušava ili preti da bitno naruši ekonomsko ponašanje, u vezi s proizvodom, prosečnog potrošača na koga se to poslovanje odnosi ili kome je izložen, odnosno ponašanje prosečnog člana grupe, kada se poslovanje odnosi na grupu” (član 20. Zakona o zaštiti potrošača).

Možda nije nevažno: Politika se zbog ove Tadićeve doštampane funkcije, da ne tvrdimo greške, nije izvinila mušterijama, smatrajući, valjda, ne bez logičnog pokrića, da bi ih tako dovela u još veću zabludu i na duži rok uznemirila. Ako pogrešna funkcija kojim slučajem i nije Bujketova namera, ćutanje o postizbornoj grešci svakako jeste. Ovo ga definitivno smešta među Politikine besmrtnike.

Photo: Dragan Kujundžić

Vratimo se predsedniku, ovoga puta u korist onoga ko je omašku pretvorio u teški uređivački propust. Sasvim sigurno, nijedan predsednik repuiblike (SFRJ, Predsedništva SFRJ, neke socijalističke republike bivše SFRJ, Srbije) nije išao u neku ustanovu, a da ga kamera snima s leđa, sa sve nekim osobljem koje trčkara okolo (Tomislav Nikolić, poseta ranjenim kadetima). I nikad nijedan predsednik Republike nije obišao nekog bolesnog, ranjenog, a da ga kamera nije pratila po bolnici, i snimala njegov susret sa povređenim, makar i bez tona. A pogotovu nijedan načelnik Generalštaba nije propustio da salutira vrhovnom komandantu, kao što je to učinio kosovski heroj Ljubiša Diković, istog dana ispred VMA. On se sa Nikolićem, kao i civil ministar Šutanovac, samo rukovao (možda je neko video drugačiji snimak), ne sačekavši da stariji prvi pruži ruku. A Nikolić mu nije otpozdravio kao što je to svojedobno obožavao Tadić koji je uveo to operetsko pravilo, po ugledu na Ameriku.

Nikad suviše protokola,, kad sve ovo skupimo, možda će, kao i u Politikinoj rubrici, Nikolić uistinu “učiniti sve da ne bude problem”. I možda je nedeljni bujkizam, zapravo, bio pouka ostatku čitateljstva da čita između redova, upustvo za upotrebu, suštinska istina na nivou ekskluzive.

A jest mu bilo mudro ono o vladi, solidarnosti i jednom teškom pitanju...