Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (12)

Analiza: Uzroci i posledice poraza Borisa Tadića

Postizborna Srbija – nepoznata jednačina

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photomontage: Azazel

Taman kada su članice “žuto-crvene” koalicije, nakon izostanka kazne na parlamentarnim izborima, pomislile da će svoju dosadašnju vladavinu nesmetano nastaviti i naredne četiri godine, neočekivani izborni poraz Borisa Tadića učinio je političku situaciju u Srbiji jednačinom sa velikim brojem nepoznatih od čijeg će razrešavanja zavisiti pravac njenog budućeg razvoja. Izbor Tomislava Nikolića za predsednika države i dosta fluidan raspored snaga u parlamentu, od čijeg će koalicionog kombinovanja zavisiti sastav buduće vlade, dva su ključna faktora koja će obojiti srbijanski politički pejzaž u narednom periodu

Nakon što su prespavali nekoliko noći koje su poslužile za hlađenje usijanih glava, tradicionalno zbunjeni analitičari i posmatrači srbijanskih političkih prilika koji su većinom prerano i, kao što se ispostavilo, pogrešno unapred bili otpisali Nikolića, priliku za popravni ispit su potražili u pokušaju odgonetanja dve ključne aktuelne dileme. S jedne strane, dominanatna tema u političkoj javnosti ovih dana bila je identifikacije uzroka koji su doveli do Tadićevog poraza, uprkos svim onim pokazateljima koji su do samog glasanja govorili suprotno, dok je s druge strane uočljiva potreba javnosti za označavanjem mogućih smerova u kojima će se, u novonastaloj situaciji, kretati državna politika Srbije.

Mada je i pre prvog kruga izbora bilo više nego očigledno da je među građanima Srbije prisutno ogromno nezadovoljstvo dosadašnjom vladavinom Tadićevog režima, rezultati glasanja za sastav budućeg Parlamenta pokazali su da su se građani, više od očaja u kome se nalaze, pribojavali onoga što bi moglo uslediti ukoliko svoje poverenje poklone nekadašnjim radikalima. Takva percepcija stvarnosti  od strane građana Srbije drastično je umanjila broj glasova koje su dobile dve najveće srbijanske stranke, dok je istovremeno kao ključnog igrača u svim postizbornim kombinacijama pozicionirala sledbenike Slobodana Miloševića. Uprkos padu podrške Demokratskoj stranci, partije koje su činile vladajuću koaliciju dobile su čak i nešto veći broj poslaničkih mesta u Parlamentu, što je bio signal koji je ukazivao na to da građani ipak ne žele do kraja da kazne aktuelnu vlast. U takvim okolnostima činilo se da će drugi krug predsedničkih izbora biti puka formalnost i sportskim žargonom rečeno čist zicer, koji će prevejani basketaš Tadić poentirati političkim zakucavanjem. Na opšte iznenađenje svih, umesto overavanja najavljivane dvocifrene razlike u svoju korist i velike treće uzastopne pobede, Tadić je tresnuo o beton i suočio se sa najtežim porazom u svojoj dosadašnjoj karijeri.

Upravo zbog činjenice da je nezadovoljstvo postojalo u oba izborna kruga, ali da je masovna apstinencija i kažnjavanje aktuelnog režima usledilo tek prilikom drugog glasanja, glavne uzroke Tadićevog poraza treba tražiti u događajima koji su se odigrali u periodu između dva izborna kruga, a koji su postojeće nagomilano nezadovoljstvo konačno aktivirali i doveli do političke erupcije. Među događajima koji su ispunili dane između dva kruga glasanja svakako se izdvajaju agresivna, ali potpuno kontraproduktivna medijska kampanja u korist režimskog kandidata i arogantno širenje pobedničke atmosfere i trijumfalizma među Tadićevim pristalicama, koje je neminovno vodilo konformizmu i izvesnom opuštanju čak i njegovih vernih glasača. Proglašenje Tadićeve pobede za gotovo izvesnu stvar, mnoge njegove glasače odvratilo je od izlaska na birališta, stvorivši im pogrešan utisak da njihov glas u uslovima velike prednosti neće biti neophodan za pobedu kandidata DS.

Photomontage: Azazel

Za razliku od konformizma koji su preigrani spin majtosri između dva kruga neoprezno izazvali među tvrdim Tadićevim pristalicama i tako ih nesvesno gurnuli u apstinenciju, sveprisutno iritiranje umerenijih i neopredeljenih glasača je bilo prisutno i pre održavanja prvog kruga. Međutim, ključni događaj koji je u pravcu apstinencije i glasanja protiv usmerio ovu drugu grupu građana na koje su stratezi Tadićeve kampanje ozbiljno računali u svojim izbornim kalkulacijama, bilo je brzopleta objava sporazuma o nastavku vladavine dosadašnje “žuto-crvene” koalicije.

Umesto da dogovore o novoj vladi odloži za period nakon drugog izbornog kruga, arogantni i nadobudni Tadić je, želeći da uoči drugog kruga obezbedi podršku Ivice Dačića i njegovih socijalista (što izgleda nije značilo i podršku njihovih glasača), bržebolje pohitao da objavi nastavak saradnje iz prethodnog perioda. To je mnogim ranije uplašenim, ali nezadovoljnim biračima, napokon odagnalo strah da bi izbornom pobedom Nikolića moglo doći do nepredvidljivih situacija, što im je istovremeno pružilo priliku da glasanjem za kohabitaciju bar donekle ograniče veliku moć koju je do sada u svojim rukama držao bivši srbijanski predsednik. Nestanak straha na čijoj se proizvodnji zasnivala Tadićeva vladavina još od 2004. godine, lišila ga je u krajnjem ishodu velikog broja sekundarnih glasova na koje je računao, a koji su osećajući nezadovoljstvo, ali i nestanak straha koji su do tada imali, odlučili da kazne Tadića tako što će ostati u apstinenciji, precrtati svoje listiće ili glasati protiv nesuđenog srbijanskog Bonaparte.

Photomontage: Azazel
MOGUĆA KOHABITACIJA I UTICAJ NOVOG PREDSEDNIKA

Pobeda unapred otpisanog kandidata Srpske napredne stranke na predsedničkim izborima unela je novu dozu dinamike u unutarsrbijanski politički proces, koji će u novim, bitno izmenjenim, okolnostima predstavljati rezultantu odnosa snaga koji će biti rezultat predstojećih dogovora oko formiranja nove vlade i političkih poteza novoizabranog šefa države.

Dogovor koji su olako, za svega 15 minuta, između dva izborna kruga sklopili Tadić i Dačić, iako nakon izbornog poraza lidera DS nije stavljen van snage, zasigurno će ozbiljno biti preispitan. U narednim danima dve stožerne stranke upotrebiće sve raspoložive adute kako bi na svoju stranu pridobile trećeplasiranu, ali za sastavljanje buduće vlade ključnu, partiju sledbenika Slobodana Miloševića. U toj utakmici izvesna prednost ipak leži u rukama Tadićeve Demokratske stranke koja, uprkos teškom porazu svog lidera, još uvek predstavlja isplativiju koalicionu opciju za lidera socijalista Ivicu Dačića. Prvobitni koalicioni aranžman bi, međutim, ozbiljno mogao da bude doveden u pitanje pod utiskom rezultata drugog kruga izbora, ali i Dačićevih pokušaja da na talasu nove realnosti za sebe ishoduje što više ustupaka u okviru koaliconog dogovora.

U pravcu takvog zaključka navode i prve izjave lidera socijalista date neposredno po okončanju izbornog procesa da će sada, nakon iznenađujućeg rezultata predsedničkih izbora, realizacija već sklopljenog koalicionog aranžmana postati znatno komplikovanija. Mnogi su tu izjavu olako shvatili kao Dačićev nagoveštaj prebega u Nikolićevo jato, mada razlozi političke racionalnosti ozbiljno dovode u pitanje takve zaključke. Eventualni zaokret Miloševićevih stranačkih naslednika bio bi za njih relativno isplativ da je sitacija takva da samo sa naprednjacima, mogu da sastave novu vladu, što bi bio aranžman u kojem te dve stranke ne bi u pitanje dovele svoju evropsku agendu. Kako, međutim, to nije slučaj i kako su za tu kombinaciju neophodni i glasovi stranke Vojislava Koštunice koja je na izbore izašla sa jasnim antievropskim programom i projektom tzv. vojne i političke neutralnosti, svaki pokušaj eventualnog formiranja vlade sa DSS deluje kao nemoguća mislija. Dogovor Nikolića i Koštunice da će programske razlike po pitanju približavanja EU biti razrešene na referendumu, u ovom trenutku ne čini se previše izvodljivim budući da donošenje većine odluka koje se tiču daljeg napretka Srbije na putu evropskih integracija zahteva hitnost, koja ne trpi nikakvo odugovlačenje i gubljenje vremena oko organizacije eventualnog referenduma.

Photomontage: Azazel

Tome treba dodati da se čini da ni samom Nikoliću previše ne odgovara da u ovom trenutku sa Koštunicom i Dačićem pravi skupu koalicionu vladu na koju bi pao suviše veliki teret donošenja teških odluka koje stoje pred Srbijom. Zbog navedenih razloga čini se da je Dačić svojim izjavama o dodatnim komplikacijama, na umu ipak imao rearanžiranje već postignutog dogovora sa DS, kako bi za svoju stranku obezbedio što više ustupaka od, izbornim porazom, ozbiljno poljuljanih demokrata. Dačiću je u tom smislu, kao opravdanje, dobrodošla i činjenica da je Nikolić izabran glasovima jedva petine srbijanskih birača, što značajno umanjuje pritisak na lidera socijalista da sa izbornim pobednikom sastavlja novu vladu.

Photomontage: Azazel

U međuvremenu je oživela i treća opcija koja je pre izbora favorizovana od strane Vašingtona, Brisela i međunarodnih finansijskih institucija o formiranju tzv. velike koalicije DS i SNS, što bi Dačićevu koaliciju zajedno sa njenim preskupim populističkim predizbornim obećanjima u narednom periodu ostavilo u opoziciji. Iako takvo rešenje na srednji i duži rok ne bi odgovoralo ni jednoj od dve duboko antagonizirane vodeće srbijanske stranke, za njega je pre svega zainteresovani međunarodni faktori  motivisani potrebom da za teške odluke glede ekonomske situacije i Kosova, koje će neodložno morati da donese buduća vlada, odgovornost bude podeljena između stranaka sa najvećim poverenjem građana. Treba, međutim, napomenuti da je takva koalicija od strane nekih međunarodnih krugova projektovana na osnovu pretpostavke da će dve ključne partije u zbiru na izborima osvojiti preko 60 odsto glasova. U situaciji kada je vodećim strankama poverenje iskazalo manje od polovine izašlih birača, velika koalicija se čini prilično mršavom za preuzimanje tereta donošenja teških odluka koje su joj ranije bile namenjene. Takav savez malo verovatnim čini i postojeći animozitet na relaciji DS-SNS što bi sastavljanje buduće vlade zasigurno dodatno opteretilo brojnim međusobnim uslovljavanjima oko personalnih rešenja i zahtevima za sanitarnim otklonom od vodećih kadrova koji su u prethodnom periodu činili prve partijske postave. Vlada “velike” koalicije, bez odgovarajuće većine i političkog autoriteta,  pre bi mogla biti izvor nestabilnosti nego stabilizujući faktor u narednom, za Srbiju veoma teškom periodu.

Bez obzira na strukturu koalicije koja će stajati iza nje, nasuprot buduće vlade nalaziće se novi predsednik na čiju se politiku s pravom gleda kao na veliku nepoznanicu. Nikolić će u ulozi predsednika tek morati delima da dokaže da njegov otklon od radikalne nacionalističke politike nije tek puka verbalna fasada. Od toga će zavisiti kako njegov unutrašnji, tako i međunarodni, ugled i legitimitet. Umirujuće izjave date neposredno nakon izbora, kao i sastanci koje je u prethodnom, opozicionom, periodu imao sa novopazarskim muftijom Muamerom Zukorlićem i liderom vladajuće crnogorske partije Milom Đukanovićem, ukazuju na mogućnost da dođe do poboljšanja crnogorsko-srpskih odnosa, kao i odnosa zvaničnog Beograda prema Bošnjacima u Sandžaku. Pored toga lični animozitet koji postoji između Nikolića i Dodika mogao bi biti povoljna okolnost i za delimičnu pozitivnu promenu kursa politike zvaničnog Beograda prema Bosni i Hercegovini. Da li će, međutim, Nikolić uopšte biti u prilici da u praksi sprovodi svoju politiku prema regionu, zavisiće pre svega od njegove saradnje sa ključnim međunarodnim faktorima, ali i od odnosa sa budućom vladom u Beogradu koja, prema ustavu, ima znatno šira ovlašćenja od predsednika kada je u pitanju kreiranje i sporovđenje spoljne politike.

Kada se sumiraju sve moguće i izvesne varijante daljeg kretanja zvanične državne politike Srbije, može se sa sigurnošću zaključiti da, iako je Nikolićev izbor nazvan političkim zemljotresom, osim psihološkog efekta, za sada ne treba očekivati velika pomeranja u politici zvaničnog Beograda. Smer kretanja političkog procesa koji je, dejstvom međunarodnih faktora, još od ranije u priličnoj meri kanalisan, u novonastaloj situaciji podele moći unutar srbijanskog političkog polja teško da će pretrpeti bitnije promene bilo u pozitivnom, bilo u negativnom smislu.

star
Oceni
4.70
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi