Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (12)

Mazohizam bez granica: Čitamo Dobricu

Još nam samo Markale fale

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: FoNet/Božidar Petrović

Nedavno je država Srbija službeno objavila Ćosićevo romansirano tumačenje rata u Bosni i Hercegovini, čime pokušava ideološki rekapitulirati ovo razdoblje srpske istorije. Ćosić ponavlja sve bitne tačke srpske propagande, i u formi ratnih dnevničkih zapisa se naknadno obračunava sa najvažnijim činjenicama utvrđenim posleratnim sudskim procesima. Prenosimo odabrane delove Ćosićevog “Bosanskog rata”, sa umetnutim barikadama u formi međunaslova

NIKAD NISAM ČUO ZA MLADIĆA, JOŠ MANJE ZA KARADŽIĆA
14. juli 1992. godine (Srbija ne ratuje u Bosni):
Od 19. maja 1992. godine Vojska Jugoslavije ne pruža nikakvu pomoć u naoružanju i vojnoj opremi Vojsci Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, izuzimajući pružanje humanitarne pomoći, i to u ograničenim količinama, niti ima ikakvog udela u komandovanju Vojskom Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. (str. 13)

11.april 1993. godine (Pismo Sajrusa Vensa Dobrici Ćosiću):
Dva su koraka koje bi Savezna Republika Jugoslavija mogla sada da preuzme i koja bi, po mom mišljenju, imala izuzetno pozitivno dejstvo: prekid svakog snabdevanja od strane Vojske Jugoslavije armije bosanskih Srba i pomoć trupama UN da zatvore granice SRJ prema Bosni i Hercegovini. (str. 96)

MUSLIMANIMA SMO OBEZBEDILA SVA PRAVA U TRNOPOLJU, OMARSKOJ, KERATERMU...
18.april 1993. godine (Mihnjik protiv velike Srbije):
Juče sam razgovarao sa Adamom Mihnjikom, bivšim poljskim disidentom... Mihnjik mi savetuje da prekinem rat po svaku cenu; da se ratom ne borim i za kakve nacionalne ciljeve; da se javno odreknem "velike Srbije" i osudim srpske zločine. ... A kako da se odreknem velike Srbije, kad ona nije moj politički cilj? Mi, Adame, ne želimo nikakvu veliku Srbiju; mi želimo samo prava koja imaju svi narodi koji su činili Jugoslaviju. Ništa više. (str. 106-107)

Photo: genocideinbosnia.files.wordpress.com
ONI OPSEDNUTI VELIKOM SRBIJOM, A MI JE PRAVIMO
21.april 1993. godine (Fantom velike Srbije):
Dugo sam mu (lordu Ovenu) razjašnjavao besmislenost evropske i američke opsednutosti "velikom Srbijom" - fantomom Austrougarske, koji se danas tretira kao srpski nacionalizam, pa je odrednica evropske i američke politike prema Srbiji. Lord Oven je oćutao moja razjašnjenja velikosrpstva, te ideološke floskule koju je od Austrougarske prihvatila Kominterna, a kojom se danas kao neposrednim argumentom protiv srpskih nacionalnih prava služe Hrvati, Muslimani i njihovi zaštitnici u Evropi i Americi, koristeći "stručne" ideološke usluge "Beogradskog intelektualnog kruga"... i njima sličnih "mirotvoraca" i titoista. (str. 124)

DA IPAK MALO ODLOŽIMO UJEDINJENJE, TREBA JOŠ DA SE ČISTI
8.februar 1994: (O velikoj Srbiji ne treba govoriti)
Pod svirepim gospodarem sveta - Amerikom, pod Evropom koja je obuzeta vlastitom ideologijom, u svetu kojim gospodare novac i laž... Srbi sa urušenim državnim ustanovama i nestvorenom pravnom državom hoće da se ujedine i stvore jedinstvenu srpsku državu! U najgore vreme - najteži cilj. Dva veka nam evropske sile onemogućuju ujedinjenje... Na mene se vrši pritisak da otvorim "Drugi kongres spskih intelektualaca" koji treba da se založi za ujedinjenje Srba u jednu državu. Organizatore ne uspevam da ubedim da nije čas da se o tome govori... Odbio sam da otvorim taj kongres. (str. 164-165)

PALA MI IDEJA NA NAKNADNU PAMET
jul 2008: (O velikoj Srbiji)
Ako sam, dakle, do polovine 1991. i ja verovao u mogućnost zasnivanja državnog saveza srpskih zemalja, naime, globalnog referendumskog ujedinjenja teritorija koje naseljava srpska većina, razvoj događaja i naročito politika Evropske zajednice i Amerike prema rešenju "jugoslovenske krize" primorali su me da napustim ideju o državi kao savezu srpskih zemalja. (str. 272)

Photomontage: Instruktor
UVEK SAM BIO PROTIV RATA, SAMO ME BILO SRAMOTA DA KAŽEM
20. mart 1993.godine (Razlaz Srbije i bosanskih Srba):
Sa Srbima u Bosni smo u potpunom raskolu. Njihov referendum i odbijanje Vens-Ovenovog plana ohrabrili su četničke i militantne generale da nastave nerazumnu ratoboračku politiku. (str. 65)

NEĆEMO MIR PO SVAKU CENU
19. april 1993.godine (Ćosić protiv Vens-Ovenovog plana)
Vens-Ovenov plan razbija etničko-teritorijalnu celinu Republike Srpske i ostavlja više od jedne trećine srpskog naroda u muslimanskim i hrvatskim provincijama, što će uzrokovati masovna iseljavanja, panično bežanje od džihadskog i ustaškog noža. Vens-Ovenov plan ekonomski degradira srpski narod u Bosni i Hercegovini, sabija ga u pasivna i privredno nerazvijena područja. Vens-Ovenov plan je etnički, politički, ekonomski neodrživa konstrukcija nekakve privremene Alijine države. Tih deset provincija, tobože koncipovanih da ne budu etnički čiste, uveren sam, najdalje za tri meseca biće mononacionalne... U ovim danima prihvatanje Vens-Ovenov plana je težak moralni i politički udarac nacionalnom dostojanstvu Srba i Crnogoraca, otvaranje žive rane na organizmu srpskog naroda. (str. 112)

IPAK, KAD MALO BOLJE RAZMISLIM...
6. maj 1993. godine (Ćosić za Vens-Ovenov plan):
Juče, 5.maja 1993, ja sam na sednici Narodne skupštine Republike Srpske ubeđivao poslanike, vladu, generalštab i njihove sledbenike, sve Srbe preko Drine, da prihvate Vens-Ovenov plan i sa svoje strane okončaju Bosanski rat. (str. 137)

DŽABA SMO GRANATIRALI SARAJEVO GODINAMA U NAMERI DA SAČUVAMO SPOMENIKE KULTURE OD POGUBNOG DELOVANJA POSTOJANJA
12.novembar 1995. godine (Ćosić protiv Dejtona):
U nekakvom Dejtonu, u vazduhoplovnoj bazi, u američkoj državi Ohajo, održava nam se "Berlinski kongres". Repriza suđenja srpskom narodu; repriza presude njegovoj težnji za ujedinjenjem i svojom državom; repriza krojenja granica srpskom narodu; repriza nagrađivanja srpskih neprijatelja. (str. 215)

12.decembar 1995. godine (Ćosić protiv Dejtona):
Sada je naše stanje porazno i žalosno. Izgubili smo Mostar i Sarajevo, dva kulturna centra srpskog naroda preko Drine. (str. 221)

Photo: EPA
MUSLIMANI SAMI SEBE GRANATIRAJU, UZ NAŠU NESEBIČNU POMOĆ
13. april 1993. godine (Masakr u ulici Vase Miskina):
Zločin u ulici Vase Miskina, kada su pobijeni ljudi i žene koji su čekali u redu za hleb, što je bila muslimanska inscenacija da se prekine Lisabonski sporazum i za to optuže Srbi, da bi se pred svetskom javnošću imao "moralan" i "pravedan" izgovor za vojnu intervenciju NATO-a protiv Srba u Bosni... (str. 99)

JOŠ NAM SAMO MARKALE FALE
5.februar 1994 (Negiranje Markala):
Grozan događaj! Na sarajevskoj pijaci Markale minama iz minobacača ubijeno je šezdeset osam ljudi i stotinjak ranjeno. Naravno, optuženi su Srbi. Ako bi to bila istina, Karadžić, Mladić, Koljević, Krajišnik treba odmah da podnesu ostavke, Skupština Republike Srpske da osudi taj zločin i sve političke ustanove u SR Jugoslaviji moraju najoštrije da osude taj masakr civila... Moram da proverim ovu užasavajuću vest. Zovem prijatelja Gojka Đoga da čujem njegovo mišljenje jer on je prilično obavešten o zbivanjima u Bosni. "Ni govora o srpskom zločinu. To je muslimanska nameštaljka kao i ona pred pekarom, spremaju nam nešto opasno." Zovem Milorada Ekmečića jer on svaki događaj tumači znanjem i istorijom: "To varvarstvo nikako ne može biti srpsko. To je džihadsko. Samo se u islamskom svetom ratu tako svirepo za Alaha ubijaju i Alahovi vernici." To mi potvrđuje i Nikola Koljević, koji je rekao, čvrsto uveren, da je to muslimanski zločin. "Pred svaki pregovor oni serviraju po neki 'srpski zločin' i idu u Ženevu kao 'srpske žrtve'". General Mladić i svi sarajevski komandanti tvrde da srpski bacači nikako ne mogu da dobace do Markala. (str. 159-160)

NE TREBA REDUKOVATI MASAKR NA GENOCID, ŠTO REČE KOLEGA ANTONIĆ
jul 2008: (Negiranje genocida u Srebrenici)
Srbofobski, nesavesni i nekim interesom motivisani političari "međunarodne zajednice" - Amerike, Evropske unije i islamskih zemalja, pomoću svojih medija srpske zločine oko Srebrenice proglasili su genocidom... Međutim, i po mom mišljenju, postoje razlozi da se u džihadsku, hašku i tekuću političko-propagandnu "istinu" o Srebrenici ozbiljno posumnja... u Potočarima i Srebrenici nije izvršen genocid nego težak, bestijalan zločin nad zarobljenim Muslimanima, koji se mora osuditi i krivci biti kažnjeni. (str. 266-267)

KO SE NE OSVETI, TAJ SE NE POSVETI
jul 2008: (Negiranje genocida u Srebrenici)
Pre masakra muslimanskih zarobljenika u Potočarima i okolini, polovinom jula 1995. godine, iz "zaštićene zone" Srebrenice muslimanska vojska pod komandom Nasera Orića ubila je na najsvirepiji način 3.262 srpskih žitelja i popalila i opljačkala više od osamdeset podrinjskih sela. U ovom genocidnom zatiranju srpskog življa učestvovala je i masa muslimanskih civila, seljaka. Bio je to 1992. godine pravi masovni pokret Muslimana za ubijanje Srba... Muslimanski seljaci u većini nisu ubijali Srbe oružjem nego sekirama, vilama, pajserima, motkama... (str. 268)

Photo: Stock
OVLAŠĆEN SAM DA OBJAVIM
6.maj 1993.godine (Ćosićev napad iskrenosti):
U pet ujutru, pod zaštitom vojske i policije, u blindiranim mercedesima sjurili smo se s Jahorine i Romanije u Podrinje.... Projurili smo kroz popaljena i granatirana sela, u kojima nismo videli ni ovcu, ni kokoš, ni psa lutalicu... Stravičan prizor srpskog oslobađanja Podrinja. (str. 137)

VI STE PRVI POČELI, UTA-TA
6.maj 1993: (Zašto su Srbi činili zločine)
Alijine pristalice su klale svoje "komšije" Srbe, sekirama im odsecali glave, pekli ih na ražnju kao brave, silovali devojčice pred očevima, odsecali šake staricama, činili zverstva... Takvim zločinima Muslimani su izazvali surovo osvetništvo Srba. (str. 136)

ETNIČKO ČIŠĆENJE JE POLA ZDRAVLJA
jul 2008: (Nisu samo Srbi činili zločine)
Ideološke činioce "etničkog čišćenja", koje su sa istom surovošću vršile sve tri ratujuće strane, treba dopuniti i produbiti psihološkim činiocima - egzistencijalnim strahom koji je ontološka matrica ljudi koji bivstvuju u "zemlji mržnje"... Sve tri ratujuće strane - Muslimani, Srbi i Hrvati "etnički čiste" svoje teritorije... "Etničko čišćenje" u Bosni je bilo i prisilna i voljna etnička koncentracija, ona se odvijala sa energijama rezidualnog i neposrednog straha od ljudi druge nacije i vere. (str. 262-263)

UZROCI RATA SEŽU DUBOKO U PROŠLOST, MNOGO DALJE OD MEMORANDUMA I NAŠEG NACIONALNOG PROGRAMA
jul 2008: (Uzroci rata u Bosni)
Bosanski rat se ne može istinito tumačiti, pogotovo teško se može razumeti njegovo naglo razbuktavanje i bestijalna svirepost ako se savesno ne istraži i istorijska prošlost Bosne i Hercegovine, koju je najbolji tumač ljudskih sudbina njenih naroda, Andrić, nazvao "zemljom mržnje"... Pokušaću da označim samo neke uzroke i činioce Bosanskog rata, i to one koji se začinju turskom vladavinom 1461-1878, kada islam osvaja Bosnu i osvajači nasiljima i privilegijama islamizuju dobar deo srednjovekovnih Srba - pravoslavaca. Za vreme austrijske okupacije 1878-1918. vatikanski misionari pokatoličavaju Srbe, pa u to vreme katoličanstvo postaje snažna, zvanična religija. (str. 234.)

ZA RAT JE KRIVO TLO, A MOŽDA I NLO
jul 2008: (Ko je počeo rat)
U kolektivnoj i individualnoj psihi sve tri nacije, tinjala je vatra istorijske osvete i čekala svoj vetar. Iako su dokumentarno i hronički gledano Bosanski rat prvi pokrenuli Muslimani i Hrvati, taj rat je i spontani izraz rezidualne energije samog tla, njegove dalje i bliže prošlosti. (str. 237)

KO VAM JE KRIV ŠTO STE SE BRANILI
jul 2008: (ko je počeo rat)
Dakle: taj po svemu tragičan rat za sva tri bosanska naroda nije bio agresija velikosrpskog nacionalizma iz kojeg je, po formulacijama optužnice Haškog suda, proizašlo "zločinačko udruživanje za stvaranje Velike Srbije". Taj rat su marta 1992. godine skoro istovremeno, usklađeno, prvi započeli Hrvati i Muslimani, za šta postoje egzaktne istorijske činjenice. (str. 245)

GENOCID U SAMOODBRANI
jul 2008: (Ko je počeo rat)
Svaki objektivan čitalac i istoričar koji pročita ovu dokumentarnu hroniku političkih i ratnih zbivanja u Bosni i Hercegovini trebalo bi, pored ostalog, da zaključi: sve su srpske političke i vojne odluke bile izazvane od Muslimana i Hrvata; bile su reakcija na njihove akcije, što nesumnjivo dokazuje da su Srbi vodili odbrambeni i oslobodilački rat. (str. 249)

BIO SAM PRAVI HUMANISTA, SEĆAM SE KAO DA JE JUČE BILO
15.oktobar 1992. godine (Ćosić nabraja šta rade bosanski Srbi):
Predlagao sam bosanskim Srbima sledeće: hitno okončanje rata, deblokadu i demilitarizaciju Sarajeva, zaustavljanje etničkog čišćenja, likvidiranje paravojnih formacija, uvođenje prekih sudova za pljačkaše, uvođenje mešovitih međunacionalnih mirovnih veća na teritorijama koje oni kontrolišu, uključivanje Muslimana i Hrvata u organe vlasti, amnestiranje svih zarobljenika osim ratnih zločinaca, rasturanje svih logora za zarobljenike, ohrabrivanje Hrvata i Muslimana da na srpskim teritorijama slobodno osnivaju svoje političke i kulturne organizacije radi zaštite kulturno-istorijskih spomenika i bogomolja. (str. 33)

FRANJO, BRATE PO KAMI
30.decembar 1992. godine (Ćosić i Tuđman u Ženevi):
Tuđman smatra da BiH kao država nikada u istoriji nije postojala niti može da postoji. Izrazio sam punu saglasnost sa Tuđmanovim stavom. (str. 37)

PHOTO: Stock
UVEK ME ISKRENO OBRADUJE SVAKI NOVI RAT
26.april 1993. godine (Naš spas u tuđoj propasti):
Sada neke izglede za naš spas vidim u ratu između Muslimana i Hrvata u srednjoj Bosni, koji postaje sve žešći. Možda će taj rat, najzad, ubediti Amerikance i Evropsku zajednicu da je multietnička država Bosna i Hercegovina neodrživa. Teško narodu koji od najvećih neprijatelja očekuje spas. (str. 130)

RUSIJA DO BOKE, SRBIJA DO TOKIJA
17.februar 1994: (Granica Rusije na Neretvi)
Otporom vojnoj intervenciji "međunarodne zajednice" u Bosni Rusija se, najzad, uspostavlja i kao evropski i svetski faktor. Počinje da shvata da joj je granica na Neretvi, Uni, u Boki Kotorskoj i Ristovcu. (str. 166-167)

NIKAD NISAM BIO OPTIMISTA, STREPNJA MI JE UVEK DUBLJA OD NADE
5.avgust 1995.godine (Za sve je kriv optimizam):
Sada je 13 časova: Knin je pao... Sa očajanjem razmišljam o srpskim optimistima: srušićemo Zagreb, Split, Šibenik! "Za šest sati sjurićemo se sa Petrove gore u Zagreb!" Takav glupački srpski optimizam doveo je srpski narod u katastrofu. (str. 207)

IPAK SMO OSVOJILI PARČE ZEMLJE, SAD MOGU MIRNO DA UMREM
jul 2008: (Srpska pobeda)
Iako je srpski narod, koji je od svih evropskih naroda, i velikih i malih, proporcionalno najviše žrtava dao za evropsku slobodu i demokratiju, on je od Evrope nagrađen kaznom žrtvenog jarca; ponižen i satanizovan kao narod agresivnog nacionalizma i ratnih zločinaca krajem XX veka... Posle niza nacionalnih poraza... imamo i jednu veliku, istorijsku pobedu: ogromnim žrtvama stvorena je Republika Srpska, prva srpska država preko Drine... (str. 270)

star
Oceni
4.06
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak