Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (13)

Kolateralno otkriće švajcarskog Federalnog tužilaštva

Tadićev režim štitio Šariće

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Nedavno objavljeni zvanični dokument švajcarskog Federalnog tužilaštva kojim su, nakon sprovedene dvogodišnje istrage, odbačene lažne, u Beogradu iskonstruisane, optužbe protiv Stanka Subotića, otkrio je šokantan detalj da je srbijansko tužilaštvo, pet meseci pre početka akcije Balkanski ratnik, znalo da su braća Šarić “poznati šverceri droge”. S obzirom na opštepoznatu činjenicu da je ta akcija pokrenuta tek na zahtev američke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA), taj novootkriveni detalj nedvosmisleno ukazuje na “čudne” veze koje su u vreme velike finansijske krize i oskudice novca na tržištu kapitala negovane između beogradskog režima i braće Šarić

Prijatelj vlasti: Darko Šarić
Photo: Stock

U zvaničnom dokumentu švajcarskog Javnog tužilaštva Konfederacije, koji su advokati Stanka Subotića prezentovali predstavnicima medija, navodi se da je 15. maja 2009. godine u gradu Tićino održan sastanak predstavnika švajcarskih, italijanskih i srpskih tužilaštava, tokom kojeg su zvaničnici srbijanskog tužilaštva izneli insinuacije da se Stanko Subotić bavi pranjem novca koji pripada braći Šarić. Politički instruisani srbijanski tužioci su tada ustvrdili da “Subotić dobija novac iz fondova koji pripadaju braći Darku i Dušku Šariću, poznatim švercerima droge i da prikriva kriminalno poreklo tog novca tako što otplaćuje kredite koje su mu odobrile bankarske institucije sa sedištem u Švajcarskoj”. To je bilo tačno pet meseci pre početka akcije “Balkanski ratnik” i sedam meseci pre nego što je bilo kakva istraga protiv Šarića zvanično pokrenuta!

Taj podatak je prvi pisani dokaz o saznanjima srbijanskih službi o braći Šarić u periodu pre zvaničnog zahteva za pokretanje akcije “Balkanski ratnik”, koji je stigao od američke agencije DEA. Zanimljivo je da je u akciji zaplene tri tone kokaina za koji se tvrdi da je pripadao klanu braće Šarić, od srpskih službi učesvovala jedino Bezbednosno-informativna agencija, dok je čitava akcija do same realizacije skrivana od zvaničnika srbijanskog MUP-a, zbog sumnji da pljevaljski narkobosovi unutar struktura policije imaju previše svojih ljudi. Dobri poznavaoci prilika unutar srbijanskih bezbednosnih službi čak navode da je priprema operacije bila poverena specijalno formiranom timu unutar BIA, kao i da je vešto skrivana od najvećeg dela struktura unutar te agencije, verovatno iz istog razloga zbog kojih je bila prećutana i kolegama iz MUP-a.

Dakle, nakon zahteva Amerikanaca, na koji je očigledno pristao pod snažnim pritiskom iz Vašingtona, srpski državni vrh je, zbog dobro etabliranih poslovnih veza između Šarića i njegovih beogradskih prijatelja, morao da zaobiđe većinu bezbednosnih struktura u zemlji i da se osloni na posebnu obaveštajnu grupu, specijalno formiranu za tu priliku. Ta činjenica, kao i podatak da su srpski zvaničnici pred Amerikancima odglumili priličnu iznenađenost kada im je predočen megalomanski narko-trafiking pljevaljskih momaka, u svetlu informacije da su im poslovi braće Šarić bili poznati od ranije, neodoljivim nameće zaključak da su između beogradskih vlasti i sada najtraženijih narko švercera postojale posebne veze.

Biznis, ali fer: Ivica Dačić i Boris Tadić, borci protiv sitnog kriminala
Photo: BETA/MILE GVOZDENOVIĆ

Iako će do razjašnjenja u nekoj budućoj nezavisnoj istrazi, ostati dilema da li je u pitanju bio državno sponzorisani kriminal ili je po sredi bilo sponzorisanje režima od strane tolerisanog kriminala, ono što je sada nesporno je to da su postojale čvrste veze između zvanične Srbije i klana braće Šarić. Najverovatnije je u pitanju bila dvostrana veza koja se zasnivala na logističkoj potpori Šarićevim poslovima, koju su servisirale srbijanske bezbednosne strukture, a za koju su se Šarići Tadićevom režimu odužili upumpavanjem velikih količina novca u Srbiju i to u jeku velike finansijske krize i sveopšte oskudice kapitala na tržištu.

Tako su Šarići po Srbiji kupovali gotovo sve što se prodavalo, čak i propale i tržišno neodržive firme perući na taj način svoj, kriminalom stečeni novac, popunjavajući ujedno, zbog krize posustale, režimske crne fondove. Zanimljivo bi bilo ustanoviti iz kojh su se izvora tada finansirali svi veći projekti u Srbiji, od koga je pozajmljivan novac, a slučaj novobeogradskog elitnog naselja Belvil koje je u to vreme za potrebe Univerzijade gradio Miroslav Mišković, svakako je jedan od najzanimljivijih primera. Ispitivanje izvora finansiranja Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije iz tog perioda, takođe bi moglo da pruži podosta informacija o novcu neobičnog porekla koji je tada kružio Beogradom.

Ne znam ja ništa: Miroslav Mišković, neobavešten
Photo: Stock

U trenutku kada je iz SAD stigao zvanični zahtev za asistencijom pri eliminaciji balkanskog narko kartela, na improvizacije naviknuti srbijanski dvor je u tome, istovremeno, video prekid važnog izvora finansiranja koji se mogao zameniti stvaranjem nove mreže, ali i mogućnost eliminacije najvećeg poverioca kojem su ljudi bliski režimu dugovali milijarde evra. U tome, kao i u strogom nadzoru američke DEA, treba tražiti motiv formiranja specijalnog tima i činjenicu da informacije o početku akcije “Balkanski ratnik” ipak nisu procurele već tokom same njene prirpeme, uprkos činjenici da je u njoj učestvovala služba koja je servisirala delatnost Šarićevog klana.

Pored pokušaja da se obmanama pokrene istraga u kojoj će švajcarski organi “iskopati” bilo šta iz poslovanja Stanka Subotića, što bi omogućilo podizanje nove optužnice protiv njega i njegovo eventualno izručenje Srbiji, jedan od motiva te lažne prijave možda je bio i paranoidni strah Tadićevog kabineta da Šarići veliki deo svog novca peru na drugim stranama, zaobilazeći svoje beogradske partnere. Ironija sudbine je htela da upravo istraga koju je sprovela Federalna sudska policija Švajcarske, a koju je inicirala iskonstruisana prijava iz Beograda, dokaže upravo suprotno - da Subotić nema nikakve veze sa Šarićima, ali i da ukaže na postojanje veza između zvaničnog Beograda i najvećeg balkanskog narko klana!

Medijski mrak Tadićeve Srbije

Senzacionalna vest da je Federalno tužilaštvo Švajcarske nakon dvogodišnje istrage, pokrenute na osnovu sumnji dostavljenih od strane predstavnika Tužilaštva Srbije, odbacilo lažnu prijavu protiv Stanka Subotića, u beogradskim medijima je prošla gotovo nezapaženo. Perjanice medijskog mraka, režiranog u kabinetu predsednika Srbije, uglavnom su ili prećutale ili na skrajnutim mestima stidljivo objavile cenzurisanu Tanjugovu verziju do sada najsnažnijeg međunarodnog pravnog šamara koji je dobila Tadićeva Srbija.

Da je nalaz temeljnih Švajcaraca kojim slučajem bio drugačiji, nema sumnje da bi ta vest danima pokrivala naslovnice štampanih i udarne termine elektronskih medija. Ovako, odlukom kreatora medijskog mraka, informacija je skrajnuta i potpuno zanemarena. Pored činjenice da je taj dokument nedvosmisleno dokazao da je Subotić u Srbiji žrtva državno organizovanog progona, jedan od motiva za skrivanje te informacije je svakako i otkriće da su srbijanski organi i pored saznanja o delatnosti braće Šarić, iz razloga koji se daju naslutiti, tolerisali njihove aktivnosti sve dok nisu bili primorani da prekinu tu praksu. Veo ćutanja srbijanskih zvaničnika i njihovih poslušničkih medija koji je prekrio objavu tog otrežnjujućeg dokumenta, govori više od svega da je njegova sadržina pogodila Ahilovu petu okultnog kruga okupljenog oko Borisa Tadića.

star
Oceni
4.83
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi