Srbija Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (12)

Tradicionalni cirkular Sinoda vernicima i nevernicima

Crkvene izmišljotine u neplaćenim terminima

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Rakijica se rodi, vaistinu se popi: Patrijarh Irinej, slavljenik
Rakijica se rodi, vaistinu se popi: Patrijarh Irinej, slavljenik
Photo: Beta

Irinej neštedimice koristi državne termine za širenje besprizornih laži („Jedino dobrom voljom, u nesebičnom davanju sebe Bogu i bližnjima, može se postići istinska ljudska solidarnost i pravo zajedništvo u rešavanju svih problema i ostvariti moralni i materijalni napredak) na kojima su Crkva i njeni brojni nameštenici nekažnjeno stekli imetak neslućenih razmera. Ne libi se ni ekonomske propagande nadrilekarstva („Gospod kroz Crkvu isceljuje svaku bolest i svaku nemoć ljudsku“), ukratko, čini sve što je zakonima zabranjeno i, s blagoslovom patrljaka državnih institucija, smešta se iznad njih

Tradicionalna lažljiva mantra „Hristos se rodi“ i ove je godine ujedinila posvećene vrhove države i crkvu koje su je, ogrezle u nemoralu, odaslale vernicima i agnosticima diljem srpstva, sa akcentom na Kosovo zbog kojeg, spojene u hipokrizičnom bolu, 7. januar dočekuju kao s početka devedesetih godina prošlog veka, u brizi za biračku pastvu na barikadama. Po dužnosti ili emocijama, tek, srbijanski je predsednik ispoljio nameru da potpaljuje hrastove grane na Kosovu (ljudsko pravo), u manastiru Visoki Dečani, a Sinod Srpske pravoslavne crkve obratio se u četvrtak vernicima koje okuplja ta ustanova cirkularnim pismenom sa potpisom patrijarha Irineja koji razmatra težinu situacije sa preporukom.

Nažalost, braćo i sestre, moramo priznati da je naš duhovni mir prilično pomućen, te ni radost naša nije potpuna. Ona je osenčena strahom i brigom zbog svakodnevnih dešavanja u svetu, a posebno zbog tragičnih zbivanja na našem raspetom Kosovu i Metohiji. Ta zbivanja mute skladni poj anđelske pesme i prete da mir i strpljenje pretvore u nespokojstvo i netrpeljivost. Našim dragim vernicima, Srbima na Kosovu i Metohiji, preporučujemo da budu istrajni i da ostanu na svojim ognjištima, uz svoju Crkvu i uz svoje svetinje, na zemlji svojih dedova i pradedova, Crkva, kao brižna Mati, uvek je sa njima i uvek će biti sa njima. Bez stradanja nema ni vaskrsenja. Gospod neka nam svima bude merilo i u stradanjima!“, piše prvi čovek SPC.

U ovom božurskom zanosu Irinej se namah seti i još jedne svetinje, čudesni su putevi mantijaških asocijacija.

Photo: www.facebook.com
Molimo vas, braćo i sestre, da svetinju braka očuvate, da se brinete i starate o svojoj deci, a naročito o njihovom verskom i moralnom vaspitanju i obrazovanju. Veronauka u obrazovnom sistemu u našim školama jeste velika pomoć, ali nije jedina i nije dovoljna; zato su roditelji i topli porodični dom sveta zajednica i mesto uzrastanja u meru rasta visine Hristove, u punoću ljubavi Bogomladenca. Jer, vera i moral se uče najpre u roditeljskom domu, u porodici. Uče se neosetno, isto onako kako se uči i maternji jezik. Bog je roditeljima dao uzvišenu ulogu da kroz rađanje i vaspitanje dece oplemenjuju svet i da ga čine boljim i lepšim. Nažalost, još je uvek mnogo brakova sklopljenih bez blagoslova svete Crkve, a i razvedenih brakova, koji su prava nesreća i za našu Crkvu i za naš narod. Brak je zavet pred Bogom i u isto vreme crkvena Sveta Tajna. Čovek nema pravo da rastavlja ono što je Gospod sastavio, kaže Hristos Gospod (Mt 19,6)“, prenosi Irinej.

Jasno kao dan, svetinja braka se mora očuvati, milom ili silom, a nije dovoljno to što se o državnom trošku šire laži u školama, nego crkva hoće da se useli direktno u spavaće i ostale sobe svojih podanika. S ekonomske strane, potpuno je razumljivo da patrijarh koristi medijsku pažnju i reklamira, bez plaćanja termina i PDV-a, crkvene usluge, poput venčanja (četiri hiljade dinara za mladoženju, po dve kum i pobratim), te implicitno poručuje da se građani razvode zato što se nisu venčali u crkvi. Osuđuje, međutim, razvode, takođe ekonomski razumljivo, budući da Crkva ne razvodi, pa i ne prihoduje od ovakvih odluka vernica i vernika. Naravno, bolje je kad se to podastre rečenicom koju je neko kome su pripisana božanska svojstva navodno izgovorio.

U preostalom delu javnog istupanja Irinej neštedimice koristi državne termine za širenje besprizornih laži („Jedino dobrom voljom, u nesebičnom davanju sebe Bogu i bližnjima, može se postići istinska ljudska solidarnost i pravo zajedništvo u rešavanju svih problema i ostvariti moralni i materijalni napredak“) na kojima su Crkva i njeni brojni nameštenici nekažnjeno stekli imetak neslućenih razmera. Ne libi se ni ekonomske propagande nadrilekarstva („Gospod kroz Crkvu isceljuje svaku bolest i svaku nemoć ljudsku“), ukratko, čini sve što je zakonima zabranjeno i, s blagoslovom patrljaka državnih institucija, smešta se iznad njih.

Ipak, u čitavoj ovoj tragediji, sve u duhu hrišćanskih praznika, treba naći i neku svetlu tačku: patrijarh Irinej ove je godine odaslao najmanje idiotsku poruku, ako to nije odveć nerazumno porediti, uopšte bilo kakvo pisanije iz Patrijaršije u poslednjih dvadesetak godina. Kakve je tek zvezdane trenutke imao njegov prethodnik, u Srba omiljeni Pavle: “Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha“ ( Božić, 1995); “Kosovo nam je drugo ime za najviša načela, za istinu i pravdu, za poredak i pravo, a Kosovski zavet nam je primenjeni Novi Zavet. Zato je pitanje Kosovo i Metohija neodvojivo od pitanja Srbije i sudbine srpskog naroda...“ (Božić, 2007); “Majke začinju jer je to skopčano sa uživanjem i zadovoljstvom, ali neće da rađaju i podižu decu, jer je to naporno i tobož ugrožava njihov komoditet“ (Božić 2005); „ To je najgnusnije ubistvo, odbijanje blagoslova Božjeg i uskraćivanje prava na život novoj ličnosti. Molimo vas, roditelji, ne činite to više, ne zatvarajte vrata svojih srca i domova za blagoslov života. Ima mesta za sve i biće hleba za sve. Setite se onih bezdetnih roditelja koji suznih očiju mole Boga da im podari taj blagoslov! Neka vam materijalne nedaće ne budu izgovor za čedomorstvo!" (Božić, 2009).

Jest da je, kažu crkve, praznik, godišnjica navodnog štalskog porođaja u Vitlejemu, vreme za praštanje, ali ova poređenja nemaju veze s tim.


star
Oceni
4.22
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi